Медитеранске зиме Иве Андрића: преплитања идентитета и другости
ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2002439R УДК 39:821.163.41.09 Оригинални научни рад
Сажетак
У поређењу летњег и зимског Медитерана Иво Андрић долази до надасве занимљивих наративних решења. Споља гледано, то су, разуме се, две потпуно различите слике. Иста, чини се, није ни сама позорница, поприште збивања, мада исто име носи. Зими све личи на разливени акварел, лети на експлозију светла и химну сунцу. Али, прави смисао приповедног поступка доказује се ипак у јединствености Андрићевог дискурса. Она се открива у чињеници да су наративни и ликовни приступи, у оба случаја, упркос феноменолошкој и тематско-мотивској различитости, у тој мери стилски и методски конвергентни, да се појединости, догађаји, па и књижевни ликови, мешају и преплићу међу собом на исти начин. Ни лети ни зими нису оштро оивичени према осталој стварности, него „све прелази једно у друго, меша се и слива“, како то каже и сам писац. Исто тако, Андрићева наративна стратегија иде за тим да се не успостављају оштре границе између идентитета и нарације екстрадијегетичког наратора, нарација ликова уроњених у приповедани свет и/или ауторског приповедача, односно између индивидуалног идентитета и другости. Јер ако се индивидуална свест не своди на чисто психолошку свест, ако је она истовремено друштвена, културна и идеолошка свест, не може се њен однос према животном избору мислити једино у облику индивидуално-психолошке идентификације. Пре него што је она повод за идентификацију (са собом у облику Другог), Андрићева прича је, у основи, повод једног ширег културног и идеолошког препознавања. И то је, напослетку, циљ позног Андрићевог бекства у други, медитерански амбијент.
Кључне речи: Андрић, Медитеран, реализација метафоре, феномен проживљеног тренутка, идентитет, другост, антропологија књижевности
Reference
Andrić, Ivo. 1981. Sabrana dela (I–XVII). Urednik Vuk Krnjević. Priredili: Vera Stojić, Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković. Beograd – Zagreb – Sarajevo – Ljubljana – Skopje – Titograd: Prosveta – Mladost – Svjetlost – Državna založba Slovenije – Misla – Pobjeda.
Literature:
Andrić, Ivo. 2000. Pisma 1912–1973. Novi Sad: Matica srpska.
Bašić, Ivana. 2013. Mesečeva gramatika. Identitet i subjektivnost u Doktoru Faustusu Tomasa Mana i Prokletoj avliji Ive Andrića. Beograd: Etnografski institut SANU.
Bourdieu, Pierre. 1964. Les héritiers. Les étudiants et la culture. Paris: Minuit.
Bouthoul, Gaston. 1971. Les Mentalités. Paris: Presses Universitaires de France.
Brodel, Ferdinand. 2001. Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II. Tom 2. Beograd – Podgorica: Geopoetika, CID.
Gallager, Catherine & Stephen Greenblatt. 2000. Practicing New Historicism. Chicago: University of Chicago Press.
Grubačić, Slobodan. 2020. Zvona Ive Andrića: Andrić, Man, Rilke, Kafka. Beograd: Službeni glasnik.
Derrida, Jacques. 1972. La Dissémination. Chicago: University of Chicago Press.
Duby, Georges & Fernand Brodel. 2009. La méditerranée: Les hommes et l’héritage. Paris: Flammarion.
Duby, Georges. 1961. „L’histoire de mentalities“. Le Histoire et ses méthodes, Paris.
Eisenstadt, Shmuel, ed. 2001. Public Spheres and Collective Identities. New Brunswick.
Elias, Norbert. 2001. Proces civilizacije. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Jahoda, Marie & Neil Warren. 1966. Attitudes. Penguin: Harmondsworth.
Kvas, Kornelije. 2011. Istina i poetika. Novi Sad: Akademska knjiga.
Le Goff, Jacques. 1991. L’imaginaire médiéval. Paris: Gallimard.
McHale, Brian. 1987. Postmodernist Fiction. Routledge: London.
Plett, Heinrich F., ed. 1991. Intertextuality. Walter De Gruyter: Berlin.
Riker, Pol. 1993. Vreme i priča. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Roganović, Vladimir. 2018. Andrić u Herceg Novom. Novske staze, lica i predeli. Beograd – Herceg Novi: Balkankult fondacija – Opština Herceg Novi.
Sorokin, Pitirim. 1937–1941. Social and Cultural Dinamics. Vol. IV. American Book Company: New York.
Sturgess, Phillip. 1992. Narrativity. Theory and Practice. University Press: Oxford.
Comaroff, John & Jean Comaroff. 1992. Ethnography and the Historical Imagination. Boulder.
Stanojčić, Živojin. 2018. „Andrićev jezički iskaz – u svetlu savremenih mu teorijskih stavova u književnom jeziku.“ U Delo Ive Andrića, ur. Miro Vuksanović, 33–48. Beograd: SANU, knj. 30.
Flaker, Aleksandar & Zdenko Škreb. 1964. Stilovi i razdoblja. Zagreb: Matica hrvatska.
Hamburber, Kаte. 1976. Logika književnosti. Beograd: Nolit.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/906>.
Датум приступа: 10 dec. 2024