Јован Цвијић и прве деценије формирања и институционализовање етнологије као науке у Србији

DOI: 10.2298/GEI1402083P УДК: 39(497.11):929 Цвијић Ј

Сажетак

Улога Јована Цвијића, посебно његове антропогеографске школе, у првим деценијама развоја етнологије у Србији била је неоспорно велика. Данас је њен утицај умногоме превазиђен, што је и очекивано с обзиром на временску дистанцу која нас дели од времена њеног настанка, али и више од тога – Цвијићево дело и значај у етнологији сматрају се по неким новијим оценама изразито спорним. У раду аутор настоји да одговори на питање зашто је до овога дошло, као и да ли је оправдано или не убрајати данас Јована Цвијића међу осниваче етнологије у Србији.


Кључне речи: Јован Цвијић (1865–1927), антропогеографија, историја етнологије у Србији.

Reference

Антонијевић Драгослав et al. 1969. Дијалог са проф. Душаном Недељковићем о
његовом досадашњем раду на пољу етнолошких наука и фолклористике.
Народно стваралаштво 29-32: 389-434.
Барјактаровић, Мирко. 1963. Катедра за етнологију. У: Сто година Филозофског
факултета (1863-1963). Самарџић, Радован (ур): 287-300. Београд:
Народна књига.
Васовић, Милорад. 1994. Јован Цвијић: Научник – јавни радник – државник.
Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана
Стојановића.
Влаховић, Петар. 1987. Јован Цвијић као оснивач наше науке о народу. Писци
наше етнологије и антропологије 1. Етноантрополошки проблеми 1: 67-
75.
Годишњак СКА. 1893. Годишњак Српске краљевске академије VI. 1892. Београд:
СКА.
Данеш, Јиржи В. др. 1927. Јован Цвијић. Посебна издања Географског друштва
1 (ур. Боривоје Ж. Милојевић ). Београд.
Дробњаковић, Боривоје. 1948. Српска етнографија од Вука Караџића до данас.
Музеји 1: 27-39.
Ердељановић, Јован. 1927. Јован Цвијић и наша наука о народу. У: Цвијићева
књига: XV-XXXV. Београд: СКЗ.
Ердељановић, Јован. 1932. Основе етнологије. Београд.
Ковачевић, Иван. 1982. Етнолошка проучавања психичких појава. Етнолошке
свеске 2: 23-33.
Ковачевић, Иван. 2001. Историја српске етнологије II: Правци и одломци.
Београд: Српски генеалошки центар.
Лутовац, Милисав. 1974. Антропогеографска проучавања у оквиру етнолошких
монографија. У: Симпозијум о методологији етнолошких наука (ур.
Душан Недељковић). Одељење друштвених наука. Научни скупови 2.
Београд: САНУ: 75-81.
Миленковић, Милош. 2008. О научном раду и нашем универзитету (сто година
касније). Гласник Етнографског музеја 72: 41-50.
Милић, Војин. 1956. Социолошка концепција Јована Цвијића I-III. Књижевност
9-12: 161-179; 313-335; 457-468.
Pavković, Nikola, Dušan Bandić & Ivan Kovačević. 1983. Težnje i pravci razvoja
etnologije u SR Srbiji (1945-1983). Zbornik 1. kongresa jugoslovanskih
etnologov in folkloristov (ur. J. Bogataj & M. Terseglav). 107-122. Ljubljana:
Slovensko etnološko društvo.
Pišev, Marko. 2010. Ko je ko u Kraljevini SHS: Formalna analiza Cvijićeve rasprave
o jedinstvu Južnih Slovena, Etnoantropološki problemi 5/2: 55-79.
Pišev, Marko. 2013. Politička etnografija i srpska intelektualna elita u vreme stvaranja
Jugoslavije 1914-1919: slučaj Jovana Cvijića. Beograd: Srpski genealoški
centar – Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
Радовановић, Војислав С. 1957. Јован Цвијић – из перспективе савремене
научне мисли један поглед на живот и научно дело великог српског
научника, с нарочитим обзиром на антропогеографију и етнографију, на
дан двадесетпетогодишњице његове смрти (16.1.1927-16.1.1952). Гласник
Етнографског института САН 2-3 (1953-54): 1-66.
Самарџић, Радован (ур). 1963. Сто година Филозофског факултета (1863-
1963). Београд: Народна књига.
Spasovski, Milena & Danica Šantić. 2013. Razvoј geografiјe stanovništva od
antropogeografskog do prostorno-analitičkog pristupa, Stanovništvo 51/2:
1-22.
Tomašić, Dinko. 1941. Sociology in Yugoslavia, The American Јournal of Sociology,
47/1: 53-69.
Трговчевић, Љубинка. 1986. Научници Србије и стварање југословенске државе.
Београд: Народна књига - СКЗ.
Трговчевић, Љубинка. 1995. Политички погледи Јована Цвијића. Флогистон 2:
71-94.
Филиповић, Миленко. 1968. Јован Цвијић и српска етнологија. У: Цвијићев
зборник. У спомен 100-годишњице његовог рођења, ур. Милисав Лутовац:
27-42. Београд: САНУ. Одељење природно–математичких наука.
Cvijić, Jovan. 1918. La Péninsule Balkanique : géographie humaine. Paris: Librairie
Armand Colin.
Цвијић, Јован. 1922. Балканско Полуострво и јужнословенске земље: основе
антропогеографије 1. Београд.
Цвијић, Јован. 1931. Балканско полуострво и јужнословенске земље: основи
антропогеографије 2. (Прегледао и унео исправке и допуне Јован
Ердељановић). Београд: Геца Кон.
Цвијић, Јован. 1965 (1923). Из успомена и живота. У: Ј. Цвијић, Аутобиографија
и други списи (прир. В. Стојанчевић): 29-57. Београд: СКЗ.
Цвијић, Јован. 1987/1 (1902). Антропогеографски проблеми Балканског
полуострва. У: Антропогеографски и етнографски списи. Јован Цвијић,
Сабрана дела, 4/I: Београд: САНУ.
Цвијић, Јован. 1987/2 (1922). Метанастазичка кретања, њихови узроци и
последице. У: Антропогеографски и етнографски списи. Јован Цвијић,
Сабрана дела, 4/I: 131-190. Београд: САНУ.
Челиковић, Борисав Т. (прир) 2011. Насеља српских земаља. Библиотека Сведоци
епохе. Едиција Корени: Српске земље, насеља, порекло становништва,
обичаји, 1. Београд: Службени гласник.
Чубриловић, Васа. 1987. Живот и рад Јована Цвијића. У: Цвијић Ј. Карст:
Географска монографија. Нови резултати о глацијалној епоси Балканског
полуострва. Сабрана дела 1: 13-156. Београд: САНУ.
Објављено
15.06.2018.
Како цитирати
(SERBIA), Mladena Prelić. Јован Цвијић и прве деценије формирања и институционализовање етнологије као науке у Србији. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 62, n. 2, p. 83-96, june 2018. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/309>.
Датум приступа: 21 apr. 2024