Од справљенице до задругарке: образовање православних Српкиња у Дубровнику 1831–1914.

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2203023A УДК 37:271.222-055.2(=163.41)(497.584)»1831/1914» Оригинални научни рад

Сажетак

Током векова младе девојке из залеђа Дубровника често су силазиле у град да у имућним кућама служе, како би обезбедиле животне потребе, а понекад и свој мираз за удају. Положај ове женске послуге, коју су Дубровчани звали – справљенице, чупе, годишњице, био је врло неповољан, мада су оне у књижевности приказане као активне боркиње за своја права. Међутим, после коначне легализације српске православне црквене заједнице 1790. године, у Дубровник су се досељавале имућније српске породице, које су током следећег века значајно учествовале у привредном опоравку града. Као успешна привредна заједница, православни Срби су настојали да обезбеде и школу за своју децу, што им је коначно и успело 1831. године са сталним учитељем, Ђорђем Николајевићем. Школу коју је основао Николајевић похађала су и девојчице. Тако је било све до 1879, када је у Дубровнику основана Закладна женска школа Божа Бошковића, дубровачког добротвора. О будућности дубровачког женског подмлатка бринула је и Задруга Српкиња Дубровкиња, коју је водила Теодора Бошковић. У раду ће бити изложен процес образовања и васпитања дубровачких православних Српкиња у периоду од 1831. до друге деценије двадесетог века.

Кључне речи: Дубровник, Српкиње Дубровкиње, школство, образовање