Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца

DOI: 10.2298/GEI1402113K УДК: 811.112.2’373.231/2(497.113):39

Сажетак

Истражујући одлике етничког идентитета војвођанских Немаца, у овом раду бавимо се њиховом антропонимијом на почетку 21. века. Антропонимију, односно праксу избора и употребе личних имена припадника немачке националне мањине у Војводини посматрамо у контексту њиховог настојања да исцртају симболичке границе своје етничке заједнице у односу на друге који се налазе у њиховом окружењу. Ова тежња војвођанских Немаца посебно је уочљива на самом крају 20. и у првој деценији 21. века, када су се услед промене политичких и друштвених околности припадници ове заједнице определили за одбацивање сопствене етничке мимикрије, односно - за напуштање стратегије свесног привременог и / или трајног одбацивања немства и за стратегију слободне манифестације симбола сопственог етничког идентитета. У том контексту, избор и употреба личних имена, поред јавне употребе немачког језика, чини један од два кључна симбола етничког идентитета војвођанских Немаца и обнове немства у време вршења истраживања на чијим се емпиријским подацима темељи овај рад. Антропонимију посматрамо као облик друштвене праксе који је снажно одређен бројним друштвеним и културним факторима, а резултати приказани у овом чланку сугеришу закључак да на њу знатно већи утицај врше макрофактори као што су прихваћене друштвене и културне вредности, него ли микрофактори, попут утицаја породичног наслеђа.

Кључне речи: Немци, Војводина, етнички идентитет, антропонимија, лична имена