Базилиск (змија-петао) и његова симболика у општем и јужнословенском контексту
DOI: https://doi.org/10.2298/GEI1801155B УДК 39:7.046.1(497)
Сажетак
У раду се разматра генеза представа и симболизам једне од најупечатљивијих фигура
имагинираног средњовековног бестијаријума – базилиск, и њему сродних митских
животиња – змије-петла, змијског цара, абраксаса, у општем и јужнословенском
контексту. Анализа писаних извора, од антике, преко средњовековне до ране модерне
епохе, потом народних предања, као и ликовних представа, показује да су базилиск и
њему сродна бића, настала спајањем елемената змије/змаја и петла/птице, иако у сржи
амбивалентни, првобитно имали суштински позитивну симболику и представљали
покретачку силу и активност, надвладавање супротности и успостављање
целовитости, те сложеност људске природе и космичку синтезу.
Кључне речи: базилиск, змија-петао, змијски цар, абраксас, имагинирани бестијаријум
Reference
Acović, Dragomir. 1998. „Rečnik heraldike: vasilisk i kokatriks, aspida i zilant, mali
motiv – velika nevolja.“ Glasnik srpskog heraldičkog društva 2/11
http://srpskoheraldickodrustvo.com/documents/heraldika/04-vasilisk.pdf
pristupljeno: 27.12. 2017.
Aelian. 1958. On Animals. (A. F. Scholfield ed.). Cambridge, Mass.: Harvard
University Press.
Albertus Magnus. 1920. De animalibus libri XXVI, T. II (H. Stadler ed.). Münster:
Aschendorff.
Al-Biruni, Abu-r-Raykhan Mukhammad ibn Akhmad. 1963. Sobranie svedeniy dlya
poznaniya dragotsennostey (mineralogiya) (per. A. M. Belenitskogo).
Moskva: Izdatel'stvo Akademii nauk SSSR.
Alexander, R. 1963. „The Evolution of the Basilisk.“ Greece & Rome 10/2: 170–
181.
Bartholomaeus Anglicus. 1601. De genuinis rerum coelestium, terrestrium et
inferarum proprietatibus libri XVIII. Francofurti: apud Wolfgangum
Richterum.
Bogosavljević, Nikodim. 2005. „O dečanskoj plastici.“ Glasnik Srpskog
arheološkog društva 21: 173–188.
Borhes, Horhe Luis. 2008. Knjiga o izmišljenim bićima. Priručnik fantastične
zoologiije. Beograd: Paideia.
https://www.scribd.com/document/258243790/Borhes-Knjiga-oizmisljenim-
bicima-pdf, pristupljeno: 25.12. 2017.
Bruneto Latini, 1986/87. “O svim vrstama zmija. Čudovišta i vragovi.” Gradac.
Časopis za književnost, umetnost i kulturu 13–14 (1987): 81–82.
Chaucer, Geoffrey. 1977. The Complete Poetry and Prose (ed. J. H. Fisher). New
York: Holt, Rinehart and Winston.
Chevalier, Jean i Gheerbrant, Alain. 1983. Rječnik simbola. Rijeka: Nakladni zavod
Matice Hrvatske.
Classen, Constance. 2002. The Color of Angels: Cosmology, Gender and the Aesthetic
Imagination. London – New York: Routledge.
Daničić, Đura. 1859. „Šta je pisao Visoki Stefan.“ Glasnik Društva srpske
slovesnosti 11: 166–170.
Dujchev, I. 1954. „Apokrifni formuli i zaklinanija protiv bolesti i stradanija.“ U
Estestvoznanieto v Srednovekovna B’lgarija, edited by C. Kristanov and I.
Dujchev, 536-553. Sofiya.
Friedberg, Arthur, Friedberg, Ira. 2017. Gold Coins of the World. From Ancient
Times to the Present. 9th edition, Williston Vermont: Coin and Currency
Institute.
Gloger, Zygmunt1900. Encyklopedja Staropolska ilustrowana I. Warszawa: Druk
P. Laskauera i W. Babickiego.
Grković, Milica (prir.) 1993. Spisi o Kosovu. Stara srpska književnost u 24. knjige,
knj. 13. Beograd: Prosveta, Srpska književna zadruga.
Hildegard Von Bingen. 2010. Physica. Liber subtilitatum diversarum naturarum
creaturarum. (eds. R. Hildebrandt – T. Gloning). Berlin – New York: De
Gruyter.
Honorius Augustodunensis. 1854. Opera Omnia I. (ed. J. P. Migne). Patrologia
Latina, Vol. 172. Paris: Petit-Montrouge.
Ibn Sina, Abu Ali (Avitsenna). 1980. Kanon vrachebnoy nauki, IV. (per. M. A.
Sal'e). Tashkent: Izdatel'stvo. Akademii nauk Uzbekskoy SSR.
Isidori Etymologiarum. 1911. Isidori Hispalensis episcopi Etymologiarum sice
Originvm libri XX. (ed. W. M. Lindsay) T. II. Oxford: Clarendon Press.
Ivanov, Vjačeslav. 1986/87. „Zmaj ili krilata zmija. Čudovišta i vragovi.“ Gradac.
Časopis za književnost, umetnost i kulturu 13–14: 83–86.
John Mandeville. 1964. The Travels of Sir John Mandeville. The fantastic 14th
Century Account of a Journey to the East. New York: Dover publications,
Inc.
Jourdain Catalani de Séverac OP. [1839]. Description des merveilles d'une partie de
l'Asie par le P. Jordan ou Jourdain Catalani, natif de Séverac (ed. Ch.
Coquebert de Montbret), Recueil de voyages et de mémoires IV. Paris: Arthus-
Berthrand.
Jung, Karl Gustav. 1996. Aion. Beograd: Atos.
Jung, Karl Gustav. 2001. Sedam propovijedi mrtvima: od Basilidesa iz Aleksandrije,
grada gdje je Zapad dodirnuo Istok. Zagreb: TELEdisk.
Kleber, Žan-Pol. 1986/87. “Iz rečnika animalne simbolike. Čudovišta i vragovi.”
Gradac. Časopis za književnost, umetnost i kulturu 13–14: 37–61.
Kulišić, Š., Petrović, P. Ž. 1979. Srpski mitološki rečnik. Beograd: Nolit.
Le Liber pontificalis II, (texte, introduction et commentaire par L. Duchesne). 1892.
Paris: Ernest Thorin.
Lucan. 1962. The Civil War (Pharsalia). (ed. J. D. Duff). Cambridge Mass.:
Harvard University Press.
Maksimović, Jovanka. 1971. Srpska srednjovekovna skulptura. Novi Sad: Matica
Srpska.
Marin Držić. 1930. Dundo Maroje. Djela Marina Držića (prir. Milan Rešetar). Stari
pisci hrvatski 7. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Marinković, Radmila (prir.). 1986. Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom.
Stara srpska književnost u 24. knjige, knj. 21, Beograd: Prosveta, Srpska
književna zadruga.
Mediæval Lore from Bartholomeus Anglicus. 1907. (ed. R. Steele). London: Alexander
Moring.
Mélanges d'archéologie, d'histoire et de littérature II. (ed. C. Cahier & A. Martin).
1851. Paris: chez V. Poussielgue-Roussand.
Mesihović, Salmedin. 2008. “Inscriptiones latinarum Saraevonesis (sa kraćim
pregledom neseobinske kulture u antičko doba) – doprinos historiji sarajevskog
prostora u antičko doba).“ Historijska traganja 1: 9–68.
Milovanović, Čelica (izbor i prev.). 1986. ΒΥΖΑΝΤΙΝΑ ΑΙΝΙΓΜΑΤΑ, Vizantijske
zagonetke. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Nicander. 1953. The Poems and Poetical Fragments. (ed. & trans. A. S. F. Gow –
A. F. Scholfield). Bristol: Bristol Classical Press.
Novaković, Stojan, ur. 1877. Srpske narodne zagonetke. Beograd: Knjižarnica V.
Valožića.
Ognjević, Tamara. 2014. „Jairova kći (?) i krilate zmije u Miroslavljevom
jevanđelju.“ Novopazarski zbornik 37: 7–15.
Ovcharov, N. 1998. „Nyakolko slabo izvestni apokrifni molitvi ot 1497/1498 g.“
B’lgarska etnologija 3–4: 81-88.
Petrović, Radomir. 1986. „Trifora Bogorodičine crkve y Studenici.“ Saopštenja 18:
63–80.
Pfister, Friedrich. 1911. „Die Historia de preliis und das Alexanderepos des
Quilichinus.“ Münchener Museum für Philologie des Mittelalters und der
Renaissance 1: 249-301.
Pliny. 1940. Natural History, Vol. III: Libri VIII–XI. (ed. H. Rackham).
Cambridge, Mass.: Harvard University Press.
Radenković, Ljubinko. 1996. Simbolika sveta u narodnoj magiji Južnih Slovena.
Beograd: Balkanološki institut SANU.
Radić, Radivoj. 2012. „Životinje u vizantijskim zagonetkama.“ Zbornik Matice
srpske za istoriju 86: 7–20.
Radojičić, Đorđe Sp. 1962. Razvojni luk stare srpske književnosti. Novi Sad: Matica
srpska.
Radojičić, Đorđe Sp. 1960. “Staro srpsko pesništvo. Kosovski natpis.” Letopis
Matice Srpske 136, knj. 386, sv. 6: 456–463.
Sánchez, Gustavo Bueno. 1978. “Ontogenia y filogenia del basilisco.” El Basilisco:
Revista de materialismo filosófico 1: 64-79.
Sever'yanov, Sergey. 1922. Sinayskaya psaltyr'. Glagolicheskiy pamyatnik XI v.
Petrograd: Otdelenie russkogo yazyka i slovesnosti Rossiyskoy akad. nauk.
Soboleva, N. A. 1981. Rossiyskaya gorodskaya i oblastnaya geral'dika XVIII–XIX
vv. Moskva: Nauka.
Stefanović Karadžić, Vuk. 1897. Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice.
Beograd: Štamparija kraljevine Srbije.
Stojanovik, Lidija. 2016. “Baziliskot vo srpskata i internacionalnata folkloristika.”
Savremena srpska folkloristika III: 239–253.
Šeper Marko. 1941–1942. „Antikne geme-amuleti nazvane gnostičkim gemama.“
Vjestnik Hrvatskog arheološkog društva 22–23: 5-53.
Theophanes Confessor. 1997. The Chronicle, ed & trans. C. Mango, R. Scott. Oxford:
Clarendon Press.
Theophilus Presbyter. 1874. Schedula diversarum artium I (ed. H. Hagen).
Quellenschriften für Kunstgeschichte und Kunsttechnik des Mittelalters
und der Renaissance, VII. Wien: Wilhelm Braumüller
Tolstoj, Svetlana, Radenković, Ljubinko (red.). 2001. Slovenska mitologija:
enciklopedijski rečnik. Beograd: Zepter Book World.
Truhelka, Ćiro. 1895. „Abraksas-gema iz Sarajeva.“ Glasnik zemaljskog muzeja,
Sarajevo 7/2: 215–216.
Vincentius Bellovacensis. 1964. Speculum naturale. Graz: Akademischer der
Druck.
Zambon, Frančesko. 1986/87. „Teologija bestijarijuma. Čudovišta i vragovi.“
Gradac. Časopis za književnost, umetnost i kulturu 13–14: 121–134.
Примљено / Received: 05. 02. 2018.
Прихваћено / Accepted: 11. 04. 2018.
motiv – velika nevolja.“ Glasnik srpskog heraldičkog društva 2/11
http://srpskoheraldickodrustvo.com/documents/heraldika/04-vasilisk.pdf
pristupljeno: 27.12. 2017.
Aelian. 1958. On Animals. (A. F. Scholfield ed.). Cambridge, Mass.: Harvard
University Press.
Albertus Magnus. 1920. De animalibus libri XXVI, T. II (H. Stadler ed.). Münster:
Aschendorff.
Al-Biruni, Abu-r-Raykhan Mukhammad ibn Akhmad. 1963. Sobranie svedeniy dlya
poznaniya dragotsennostey (mineralogiya) (per. A. M. Belenitskogo).
Moskva: Izdatel'stvo Akademii nauk SSSR.
Alexander, R. 1963. „The Evolution of the Basilisk.“ Greece & Rome 10/2: 170–
181.
Bartholomaeus Anglicus. 1601. De genuinis rerum coelestium, terrestrium et
inferarum proprietatibus libri XVIII. Francofurti: apud Wolfgangum
Richterum.
Bogosavljević, Nikodim. 2005. „O dečanskoj plastici.“ Glasnik Srpskog
arheološkog društva 21: 173–188.
Borhes, Horhe Luis. 2008. Knjiga o izmišljenim bićima. Priručnik fantastične
zoologiije. Beograd: Paideia.
https://www.scribd.com/document/258243790/Borhes-Knjiga-oizmisljenim-
bicima-pdf, pristupljeno: 25.12. 2017.
Bruneto Latini, 1986/87. “O svim vrstama zmija. Čudovišta i vragovi.” Gradac.
Časopis za književnost, umetnost i kulturu 13–14 (1987): 81–82.
Chaucer, Geoffrey. 1977. The Complete Poetry and Prose (ed. J. H. Fisher). New
York: Holt, Rinehart and Winston.
Chevalier, Jean i Gheerbrant, Alain. 1983. Rječnik simbola. Rijeka: Nakladni zavod
Matice Hrvatske.
Classen, Constance. 2002. The Color of Angels: Cosmology, Gender and the Aesthetic
Imagination. London – New York: Routledge.
Daničić, Đura. 1859. „Šta je pisao Visoki Stefan.“ Glasnik Društva srpske
slovesnosti 11: 166–170.
Dujchev, I. 1954. „Apokrifni formuli i zaklinanija protiv bolesti i stradanija.“ U
Estestvoznanieto v Srednovekovna B’lgarija, edited by C. Kristanov and I.
Dujchev, 536-553. Sofiya.
Friedberg, Arthur, Friedberg, Ira. 2017. Gold Coins of the World. From Ancient
Times to the Present. 9th edition, Williston Vermont: Coin and Currency
Institute.
Gloger, Zygmunt1900. Encyklopedja Staropolska ilustrowana I. Warszawa: Druk
P. Laskauera i W. Babickiego.
Grković, Milica (prir.) 1993. Spisi o Kosovu. Stara srpska književnost u 24. knjige,
knj. 13. Beograd: Prosveta, Srpska književna zadruga.
Hildegard Von Bingen. 2010. Physica. Liber subtilitatum diversarum naturarum
creaturarum. (eds. R. Hildebrandt – T. Gloning). Berlin – New York: De
Gruyter.
Honorius Augustodunensis. 1854. Opera Omnia I. (ed. J. P. Migne). Patrologia
Latina, Vol. 172. Paris: Petit-Montrouge.
Ibn Sina, Abu Ali (Avitsenna). 1980. Kanon vrachebnoy nauki, IV. (per. M. A.
Sal'e). Tashkent: Izdatel'stvo. Akademii nauk Uzbekskoy SSR.
Isidori Etymologiarum. 1911. Isidori Hispalensis episcopi Etymologiarum sice
Originvm libri XX. (ed. W. M. Lindsay) T. II. Oxford: Clarendon Press.
Ivanov, Vjačeslav. 1986/87. „Zmaj ili krilata zmija. Čudovišta i vragovi.“ Gradac.
Časopis za književnost, umetnost i kulturu 13–14: 83–86.
John Mandeville. 1964. The Travels of Sir John Mandeville. The fantastic 14th
Century Account of a Journey to the East. New York: Dover publications,
Inc.
Jourdain Catalani de Séverac OP. [1839]. Description des merveilles d'une partie de
l'Asie par le P. Jordan ou Jourdain Catalani, natif de Séverac (ed. Ch.
Coquebert de Montbret), Recueil de voyages et de mémoires IV. Paris: Arthus-
Berthrand.
Jung, Karl Gustav. 1996. Aion. Beograd: Atos.
Jung, Karl Gustav. 2001. Sedam propovijedi mrtvima: od Basilidesa iz Aleksandrije,
grada gdje je Zapad dodirnuo Istok. Zagreb: TELEdisk.
Kleber, Žan-Pol. 1986/87. “Iz rečnika animalne simbolike. Čudovišta i vragovi.”
Gradac. Časopis za književnost, umetnost i kulturu 13–14: 37–61.
Kulišić, Š., Petrović, P. Ž. 1979. Srpski mitološki rečnik. Beograd: Nolit.
Le Liber pontificalis II, (texte, introduction et commentaire par L. Duchesne). 1892.
Paris: Ernest Thorin.
Lucan. 1962. The Civil War (Pharsalia). (ed. J. D. Duff). Cambridge Mass.:
Harvard University Press.
Maksimović, Jovanka. 1971. Srpska srednjovekovna skulptura. Novi Sad: Matica
Srpska.
Marin Držić. 1930. Dundo Maroje. Djela Marina Držića (prir. Milan Rešetar). Stari
pisci hrvatski 7. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Marinković, Radmila (prir.). 1986. Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom.
Stara srpska književnost u 24. knjige, knj. 21, Beograd: Prosveta, Srpska
književna zadruga.
Mediæval Lore from Bartholomeus Anglicus. 1907. (ed. R. Steele). London: Alexander
Moring.
Mélanges d'archéologie, d'histoire et de littérature II. (ed. C. Cahier & A. Martin).
1851. Paris: chez V. Poussielgue-Roussand.
Mesihović, Salmedin. 2008. “Inscriptiones latinarum Saraevonesis (sa kraćim
pregledom neseobinske kulture u antičko doba) – doprinos historiji sarajevskog
prostora u antičko doba).“ Historijska traganja 1: 9–68.
Milovanović, Čelica (izbor i prev.). 1986. ΒΥΖΑΝΤΙΝΑ ΑΙΝΙΓΜΑΤΑ, Vizantijske
zagonetke. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Nicander. 1953. The Poems and Poetical Fragments. (ed. & trans. A. S. F. Gow –
A. F. Scholfield). Bristol: Bristol Classical Press.
Novaković, Stojan, ur. 1877. Srpske narodne zagonetke. Beograd: Knjižarnica V.
Valožića.
Ognjević, Tamara. 2014. „Jairova kći (?) i krilate zmije u Miroslavljevom
jevanđelju.“ Novopazarski zbornik 37: 7–15.
Ovcharov, N. 1998. „Nyakolko slabo izvestni apokrifni molitvi ot 1497/1498 g.“
B’lgarska etnologija 3–4: 81-88.
Petrović, Radomir. 1986. „Trifora Bogorodičine crkve y Studenici.“ Saopštenja 18:
63–80.
Pfister, Friedrich. 1911. „Die Historia de preliis und das Alexanderepos des
Quilichinus.“ Münchener Museum für Philologie des Mittelalters und der
Renaissance 1: 249-301.
Pliny. 1940. Natural History, Vol. III: Libri VIII–XI. (ed. H. Rackham).
Cambridge, Mass.: Harvard University Press.
Radenković, Ljubinko. 1996. Simbolika sveta u narodnoj magiji Južnih Slovena.
Beograd: Balkanološki institut SANU.
Radić, Radivoj. 2012. „Životinje u vizantijskim zagonetkama.“ Zbornik Matice
srpske za istoriju 86: 7–20.
Radojičić, Đorđe Sp. 1962. Razvojni luk stare srpske književnosti. Novi Sad: Matica
srpska.
Radojičić, Đorđe Sp. 1960. “Staro srpsko pesništvo. Kosovski natpis.” Letopis
Matice Srpske 136, knj. 386, sv. 6: 456–463.
Sánchez, Gustavo Bueno. 1978. “Ontogenia y filogenia del basilisco.” El Basilisco:
Revista de materialismo filosófico 1: 64-79.
Sever'yanov, Sergey. 1922. Sinayskaya psaltyr'. Glagolicheskiy pamyatnik XI v.
Petrograd: Otdelenie russkogo yazyka i slovesnosti Rossiyskoy akad. nauk.
Soboleva, N. A. 1981. Rossiyskaya gorodskaya i oblastnaya geral'dika XVIII–XIX
vv. Moskva: Nauka.
Stefanović Karadžić, Vuk. 1897. Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice.
Beograd: Štamparija kraljevine Srbije.
Stojanovik, Lidija. 2016. “Baziliskot vo srpskata i internacionalnata folkloristika.”
Savremena srpska folkloristika III: 239–253.
Šeper Marko. 1941–1942. „Antikne geme-amuleti nazvane gnostičkim gemama.“
Vjestnik Hrvatskog arheološkog društva 22–23: 5-53.
Theophanes Confessor. 1997. The Chronicle, ed & trans. C. Mango, R. Scott. Oxford:
Clarendon Press.
Theophilus Presbyter. 1874. Schedula diversarum artium I (ed. H. Hagen).
Quellenschriften für Kunstgeschichte und Kunsttechnik des Mittelalters
und der Renaissance, VII. Wien: Wilhelm Braumüller
Tolstoj, Svetlana, Radenković, Ljubinko (red.). 2001. Slovenska mitologija:
enciklopedijski rečnik. Beograd: Zepter Book World.
Truhelka, Ćiro. 1895. „Abraksas-gema iz Sarajeva.“ Glasnik zemaljskog muzeja,
Sarajevo 7/2: 215–216.
Vincentius Bellovacensis. 1964. Speculum naturale. Graz: Akademischer der
Druck.
Zambon, Frančesko. 1986/87. „Teologija bestijarijuma. Čudovišta i vragovi.“
Gradac. Časopis za književnost, umetnost i kulturu 13–14: 121–134.
Примљено / Received: 05. 02. 2018.
Прихваћено / Accepted: 11. 04. 2018.
Објављено
30.05.2018.
Како цитирати
BAŠIĆ (SERBIA), Ivana; UZELAC (SERBIA), Aleksandar.
Базилиск (змија-петао) и његова симболика у општем и јужнословенском контексту.
Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 66, n. 1, p. 155-176, may 2018.
ISSN 2334-8259.
Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/274>.
Датум приступа: 18 apr. 2024
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/274>.
Датум приступа: 18 apr. 2024
Секција
Varia
