Улога жене у високом образовању: спрега оперског уметника и вокалног педагога у периоду југословенског социјализма

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2203099G УДК 378:782-055.2(497.1)”1945/1990” Оригинални научни рад

Сажетак

Тема овог рада односи се на истраживање улоге жене у високом образовању у контексту југословенског социјализма (1945–1990) са фокусом на стварање оперске уметнице кроз образовање и професионално искуство до вокалног педагога на Факултету музичке уметности у Београду. У том смислу, у раду ће бити обухваћен период у којем су будуће примадоне школовале свој глас (1950-их година), градиле своју домаћу и инострану оперску каријеру (од 1960-их до 1990-их) и затим њихов педагошки рад (од 1990-их) година. За потребе истраживања било је неопходно сакупити и систематизовати грађу која подразумева биографије и сведочења примадона, из којих су изведени закључци о вокалној музичкој пракси, тј. соло певању на Факултету музичке уметности, а и о могућностима које образовање пружа младим студенткињама за афирмацију у овом позиву. Циљ рада је да се животне приче примадона београдске Опере поставе у контекст југословенског социјалистичког друштва, с намером да се осветле образовни, каријерни и педагошки развој, као и услови који су допринели њиховом уметничком, а касније и педагошком позиву.


Кључне речи: образовање, примадона, Опера Народног позоришта у Београду, вокална педагогија, Факултет музичке уметности у Београду

Reference

Antonijević, Jelena. 2005. „Studije slučajeva afirmisanih i neafirmisanih umetnica u Vojvodini“. U Umetnost, obrazovanje i društveni kontekst, ur. Nikola Grdinić, 201–208. Novi Sad: Zavod za kulturu Vojvodine.
Barbijeri, Marija, Ksenija Braun, Luiza Antoni, Marjana Mrak, Stefano Bjanki, Daša Klemenčić, Huan Vasle, Primož Kuret, Radek Novak, Janez Meglič & Francka Slivnik. 2008. Josip Rijavec (1890–1959), slovenački tenor svetskog glasa. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Fakultet muzičke umetnosti.
Blagojević, Marina. 1991. Žene izvan kruga: profesija i porodica. Beograd: Institut za sociološka istraživanja, Filozofski fakultet.
Blagojević Hjuson, Marina. 2015. Sutra je bilo juče: prilog društvenoj istoriji žena u drugoj polovini 20. veka u Jugoslaviji. Novi Sad: Zavod za ravnopravnost polova.
Vehovec, Tatjana. 2005. „Umetnost i rod. Obrazovanje u umetnosti i profesionalne šanse“. U Umetnost, obrazovanje i društveni kontekst, ur. Nikola Grdinić, 173– 184. Novi Sad: Zavod za kulturu Vojvodine.
Gajić, Olivera. 2005. „Pol kao determinanta umetničkih interesovanja učenika“. U Umetnost, obrazovanje i društveni kontekst, ur. Nikola Grdinić, 185–200. Novi Sad: Zavod za kulturu Vojvodine.
Galić, Branka. 2011. „Žene i rad u savremenom društvu – značaj ‘orodnjenog’ rada“. Sociologija i prostor: časopis za istraživanje prostornoga i sociokulturnog razvoja 49 (1) / (189): 25–48.
Gvozdenac, Mirjana. 1989. „Mladi na beogradskoj operskoj sceni“. Pro musica 140–141: 13–14.
Grickat, Irena. 1990. Zlata Đunđenac, Beograd: Muzikološki institut SANU. Gudac Dodić, Vera. 2014. “State policy and woman’s identity in socialism”. Tokovi istorije 2: 83–97.
Dragutinović, Branko, Raško Jovanović & Gojko Miletić. 1970. Bela knjiga o Operi. Beograd: Narodno pozorište.
Dubljević, Ljiljana. 2004. Anita Mezetova, Magistarski rad. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
Jerončić, Milica. 2015. „Privatni i javni patrijarhat: Društveni položaj i uloga žena u Jugoslaviji tokom socijalističkog perioda“. Genero 19: 1–26.
Joković, Slobodan. 1999. Radmila Bakočević. Primadonna Assoluta. Beograd: Verzalpress.
Jovanović, Aleksandra. 2017. „Katedra za solo pevanje“. U Osamdeset godina Fakulteta muzičke umetnosti (Muzičke akademije), ur. Ivana Perković, 129–139. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
Jovanović, Vladimir. 1997. Život posvećen operi. Beograd: Foto Futura.
Jovanović, Vladimir. 2005. Đurđevka Čakarević. Beograd: Foto Futura.
Jovanović, Vladimir. 2017. Peti čin – Gordana Jevtović Minov. Beograd: Narodno pozorište u Beogradu.
Marinković, Sonja. 2007. „Muzičko školstvo“. U: Istorija srpske muzike: srpska muzika i evropsko muzičko nasleđe, Prvo izdanje, ur. Mirjana Veselinović – Hofman i dr., 629–638. Beograd: Zavod za udžbenike.
Perković, Ivana, Aleksandar Brujić, Slobodan Gerić, Nikola Dedić, Mirjana Živković, Luka Ignjatović, Aleksandra Jovanović, Dragana Jovanović, Dubravka Jovičić, Sonja Marinković, Radmila Milinković, Branka Popović, Miomir Simonović, Maja Smiljanić Radić, Dragana Todorović & Jasna Tucović. 2017. 80 godina Fakulteta muzičke umetnosti (Muzičke akademije), Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
Petrović Todosijević, Sanja. 2016. „Socijalizam u školskoj klupi. Reforma osnovnoškolskog sistema u Srbiji 1944–1959“. Doktorska disertacija, Fakultet za medije i komunikacije u Beogradu.
Spasić, Vanja. 2018. „Status operskog umetnika u Narodnom pozorištu“. Muzikologija 24 (1): 131–149.
Spasić. Vanja. 2022. „Samoupravljanje u kulturi: Opera Narodnog pozorišta u Beogradu (1970–1990)“. Doktorska disertacija, Fakultet za medije i komunikacije u Beogradu.
Swift, Richard. 2009. Biserna Biserka. Zagreb: Hrvatsko komunikološko društvo.
Tomić, Marta & Danijela Spasić. 2010. „Maskulinitet u profesijama“. Antropologija 10 (1): 95–110.
Tomšič, Vida. 1981. Žena u razvoju socijalističke samoupravne Jugoslavije. Beograd: Jugoslovenski pregled.
Cvetković, Angela. 2021. Obrazovanje žena kroz povjest, završni rad. Pula: Sveučilište Jurije Dobrile u Puli.
Šobot, Ankica. 2018. „O rodnoj ravnopravnosti iz demografskog ugla: pitanja i prepreke u slučaju Srbije“. U Ka evropskom društvu: ograničenja i perspective, ur. Lilijana Čičkarić & Aleksandar Bošković, 227–241. Beograd: Institut društvenih nauka.

Sources
A. Nikolić, „Radmila Bakočević: Ujutru sam prala veš, a uveče pevala“, Blic, 22. 12. 2014. https://www.blic.rs/kultura/vesti/radmila-bakocevic-ujutru-sam- prala-ves-a-uvece-pevala/jzehfsz (pristupljeno 14. 3. 2022).
Arhiv Narodnog pozorišta u Beogradu, Statut Narodnog pozorišta iz 1969. godine.
Stevčić, Gordana. Vežba čini čoveka (intervju sa Đurđevkom Čakarević), Borba, 5. maj 1997, 10. http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp| issue:UB_00064_19970505|page:10|query:%D1%87%D0%B0%D0%BA%D0% B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%D1%92%D1%83%D1% 80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BA%D0%B0 (pristupljeno 15. 02. 2022)
Milena Marković, „Radmila Bakočević: Kad aplauzi utihnu, znaš ko si“, Novosti, 11. jun 2011. https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D 1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0 %B0.487.html:333930-Radmila-Bakocevic-Kad-aplauzi-utihnu-znas-ko-si
(pristupljeno 16. 02. 2022).
Miljana Kralj, „Veličanstvena Norma iz Guče“, Novosti, 12. decembar 2015. https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:580996-
Velicanstvena-norma-iz-Guce (pristupljeno 12. 12. 2021).
„Planovi i želje u senci teškoća“, Politika, (21. februar 1977). „Radmila Bakočević: Muzika me je vodila“, Tanjug, 02. 02. 2017. https://www.b92.net/kultura/vesti. php?nav_category=1087&yyyy=2017&mm=02&dd=02&nav_id=1226592 (pristupljeno 10. 04. 2022).
T. Nj. „Radmila Bakočević: Radila sam svoj posao, trudila se da budem dobra žena, majka...“, Blic, 3. 02. 2017. https://www.blic.rs/kultura/vesti/radmila- bakocevic-radila-sam-svoj-posao-trudila-se-da-budem-dobra-zena- majka/58rr69s (pristupljeno 10. 04. 2022).
Објављено
26.01.2023.
Како цитирати
GRBOVIĆ, Vanja. Улога жене у високом образовању: спрега оперског уметника и вокалног педагога у периоду југословенског социјализма. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 70, n. 3, p. 99–118, jan. 2023. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1041>.
Датум приступа: 21 apr. 2024