Прелазак на ислам становништва Горе и Опоља, према османским катастарским пописима

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2101065K УДК 28-767:39(497.115) Оригинални научни рад

Сажетак




Исламизација становништва двеју суседних области јужно од Призрена, Горе и Опоља, одвијала се у различитом обиму током вишевековне владавине Османског царства на Балкану. У Гори, насељеној словенским становништвом, она је текла изузетно споро, док је у Опољу, насељеном Албанцима, била неупоредиво интензивнија. Циљ овог рада је да, на основу анализе османских катастарских пописа из 15. и 16. века, утврди разлоге који су утицали на обим преверавања становника ове две некадашње српске средњовековне жупе, потоње османске нахије. Како утврђујем у раду, међу најзначајније спадају, с једне стране, врло развијена црквена организација на простору Горе, а с друге стране, близина Призрена, војно-административног центра Призренског санџака, у коме су деловали високи представници власти пореклом из Опоља.


Кључне речи: исламизација Балкана, Горани, Османско царство, 15–16. век




Reference

Barkan, Ömer Lûtfi. 1953–54. “Osmanlı İmparatorluğunda bir iskân ve kolonizasyon metodu olarak sürgünler”. İstanbul Üniversitesi İktisat Fakültesi Mecmuası 15 (1–4): 209–237.
Bojanić, Dušanka. 1998. „Transliteracija i prevod na srpski jezik devet zapisa i natpisa sa tla Kosova i Metohije, pisanih arapskim pismom“. Kosovsko- metohijski zbornik 2: 43–47.
Doja, Albert. 2008. “Instrumental borders of gender and religious conversions in the Balkans”. Religion, State & Society 36 (1): 55–63.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2020. Nismo prekidali sa Gorom: Etnicitet, zajednica i transmigracije Goranaca u Beogradu. Beograd: Etnografski institut SANU.
Gorgiev, Dragi. 2009. Naselenieto vo makedonsko-albanskiot graničen pojas (XV– XVI vek). Skopje: Institut za nacionalna istorija.
Inalcik, Halil. 1991. “The Status of the Greek Orthodox Patriarch under the Ottomans”. Turcica 21–22: 407–436.
Jastrebov, Ivan S. 2017. Podaci za istoriju srpske crkve i naroda. Iz putničkih zapisnika. prir. Borisav Čeliković. Beograd: Službeni glasnik.
Katić, Tatjana. 2010. „Vilajet Pastric (Paštrik) 1452/53. godine“. Mešovita građa 31: 39–74.
Katić, Tatjana. 2013. “The Sancak of Prizren in the 15th and 16th Century”. Osmanlı Tarihi Araştırma ve Uygulama Merkezi Dergisi – OTAM 33: 113– 138.
Katić, Tatjana. 2018. „Osmanizovanje srednjovekovnog grada: urbani i demografski razvoj Prizrena od polovine XV do kraja XVI veka.“ Istorijski časopis 67: 101–140.
Kotzageorgis, Phokion. 2015. “Conversion to islam in Ottoman rural Societies in the Balkans: the cases of Vallahades and Pomaks”. In Ottoman Rural Societies and Economies, Halcyon Days in Crete VIII: A Symposium held in Rethymno 13–15 January 2012, ed. Elias Kolovos, 131–162. Rethymno: Crete University Press.
Lutovac, Milisav. 1955. „Gora i Opolje“. Naselja i stanovništvo 35: 229–340. Minkov, Anton. 2004. Conversion to Islam in the Balkans: Kisve Bahası Petitions and Ottoman Social Life, 1670-1730. Leiden-Boston: Brill.
Mladenović, Radivoje. 2001. „Govor šarplaninske župe Gora“. Srpski dijalektološki zbornik 48: 1–606.Pešikan, Mitar. 1986. „Stara imena iz Donjeg Podrimlja“. Onomatološki prilozi 7:
1–119.
Pulaha, Selami. 1984. Popullsia shqiptare e Kosovës gjatë shek. XV–XVI: studime
dhe dokumente. Tirana: 8 Nëntori.
Radushev, Evgeni. 2010. “The Spread of Islam in the Ottoman Balkans: Revisiting
Bulliet’s Method on Religious Conversion”. Oriental Archive 78: 363–384.
Sant Cassia, Paul. 2021 [Forthcoming]. “Conversion, mixed marriages and crypto- religions in the Eastern Mediterranean”. In Festschrift in honour of the Cambridge anthropologist, Esther Goody. Dostupno na: https://www.academia.edu/35258124/CONVERSION_MIXED_MARRIA GES_AND_CRYPTO_RELIGIONS_IN_THE_EASTERN_MEDITERRA NEAN (pristupljeno 25. marta 2021).
Skendi, Stavro. 1967. “Crypto-Christianity in the Balkan Area under the Otto- mans”. Slavic Review 26 (2): 227–246.
Sokoloski, Metodije. 1975. „Islamizacija u Makedoniji u XV i XVI veku“. Istorijski časopis 22: 75–89.
Tončeva, Veselka. 2012. Nepoznata Gora. Sofija: Impresarsko-izdatelska k’šta „Rod“.
Vırmiça, Raif. 1999. Kosova’da Osmanlı mimari eserleri. Ankara: T.C. Kültür Bakanlığı yayınları.
Zhelyazkova, Antonina. 2000. “Albanian Identities”. In Albania and the Albanian Identities, ed. Antonina Zhelyazkova, 9–63. Sofia: IMIR.

Sources
T. C. Cumhurbaşkanlığı Devlet Arşivleri Başkanlığı, Osmanlı Arşivi (Istanbul):
IE, Evkaf. KK. d. MAD. TD.
Ibnülemin Tasnifi,Evkaf, no. 868.
Kamil Kepeci Tasnifi, Mevkufat kalemi: KK. d. 2607/62
Maliye defterleri: MAD 12.
Tapu Tahrir defterleri: TD 167, TD 368, TD 499.
Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü Tapu Arşivi (Ankara): TTD.
Tapu Tahrir defterleri: TTD 63
Објављено
28.05.2021.
Како цитирати
KATIĆ, Tatjana. Прелазак на ислам становништва Горе и Опоља, према османским катастарским пописима. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 69, n. 1, p. 65–82, may 2021. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/948>.
Датум приступа: 16 oct. 2021