Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2001007B УДК 316.334.56:572.028:911.375.1(497.11) 7

Сажетак

Истраживање архитектонски и урбанистички дефинисаног градског простора као културног феномена и процеса per se, у српској етнологији и антропологији има извесну традицију, која започиње студијама Тихомира Ђорђевића (Bogdanović 2019, 9). Још од почетка ХХ века, када су етнографска и етнолошка испитивања у варошицама, варошима и градовима Србије била „умногоме тек у зачетку и недостатна“ (Pantelić 1995, 12), па до савременог тренутка, „када урбана антропологија додирује многе дисциплинарне парадигме и приступе (политичке економије, теорије архитектуре и планирања, културалних студија, урбане социологије, културне географије…)“ (Low 2006, 41), српски етнолози и антрополози показују континуирано интересовање за питања урбанитета. У складу са друштвеним и дисциплинарним кретањима, временом су се мењали и сазревали теоријско-методолошки приступи те су урбане теме којима се бавила домаћа наука постајале све бројније и сложеније (в. Radović 2017). Данас је град већ увелико утемељен као легитимни и пуноправни предмет проучавања. Прилику да као истраживачи закораче у савремени град, односно у жариште културних, политичких, економских и других трансформација, добијају већ студенти основних академских студија у оквиру наставе урбане антропологије на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду.1 Урбана тематика је део бројних појединачних и колективних урбаних (етно)антрополошких истраживачких пројеката који се најчешће реализују у оквиру научних и образованих институција (Етнографски институт САНУ, Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, институти у саставу Београдског универзитета…) и друге организације. Рецентна проучавања градских феномена се у различитој мери баве самим градом (односно његовом културом, идентитетом или динамиком), а поједина урбана истраживачка поља већ имају деценијску традицију (Radović 2017, 594). Увећава се, такође, и број урбаних антрополошких студија које се баве најзначајнијим теоријским проблемима који одређују град као посебан просторни и културни ентитет, као и посебностима градског начина живота (в. Radović 2017; Dražeta 2018).