Нове перспективе у антропологији: научна фантастика и фентази као средства антрополошког промишљања Другог

Сажетак

Нове перспективе у антропологији: научна фантастика и фентази као средства антрополошког промишљања Другог

Љиљана Гавриловић. Сви наши светови. О антропологији, научној фантастици и фантазији. Посебна издања Етнографског института САНУ, књига 74, Београд 2011,164 стр.

Научна фантастика и фентази (science fiction – SF, fantasy – F), као два посебна жанра, првобитно поникла из књижевности, нуде другачију слику света, или паралелни свет. Они руше устаљену представу о Ствараоцу, поретку, хијерархији, Дарвиновом Пореклу врста, и дозвољавају могућност нових креација и другачијих креатора. У неком смислу, ови жанрови ослобађају човека и његову машту, а истовремено му омогућавају да другачије сагледава појмове попут коначности/бесконачности и граница, односно, да испровоцира и изазове мејнстрим филозофске и научне концепције времена и простора, који представљају њихову вечиту преокупацију. Тек посредством SF-а или фентазија човек схвата колико су простор и време релативни, али и то колико би тек могли да буду релативизовани спознајом другог и другачијег или паралелног света. Због тога се може чинити да SF превасходно представља филозофску инспирацију, а тек онда извор забаве и доколице. Међутим, опште је познато да се знање најбоље усваја кроз забаву и игру. SF и фентази сумирају и адаптирају најсавременија технолошка и научна знања, најпознатије митологије, политичке системе, па чак и антиципирају друштвене догађаје и кретања, као и научна и технолошка открића на основу постојећег (глобалног) људског искуства.