Интеркултуралност на платну – колажи религија и култура у делима Гистава Мороа
ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2401099N УДК: 75"18"(44) Моро, Г. Оригинални научни рад
Сажетак
На примеру стваралаштва француског уметника Гистава Мороа показаће се како су француска култура друге половине 19. века и уметност симболизма усвајале и приказивале теме и мотиве преузете из источњачких култура и религија, како су их инкорпорирале у сопствене културне обрасце и које су им улоге додељивале. Овакве „позајмице“ сматрају се једним од основних одлика Мороовог стваралаштва, које се углавном наводи као добар пример интеркултуралности тог периода. Рад ће истаћи намерне грешке које сликар прави приликом стварања својих слика и објаснити идеју брисања јасних граница између културних садржаја и њиховог промишљеног мешања у оквиру једног дела.
Кључне речи: Гистав Моро, симболизам, Оријент, Саломе, синкретизам
Reference
Baura, Sesil Moris. 1970. Nasleđe simbolizma. Beograd: Nolit.
Biderman, Hans. 2004. Rečnik simbola. Beograd: Plato.
Beli, Andrej. 1984. Simbolizam. Beograd: Vuk Karadžić, Institut za književnost i umetnost.
Berlanstein, Lenard R. 2001. Daughters of Eve: A Cultural History of French Theater Women from the Old Regime to the Fin de Siècle. Harvard: Harvard University Press.
Berlin, Isaija. 2006. Koreni romantizma. Beograd: Službeni glasnik.
Bodler, Šarl. 2004. Misli. Čačak: Umetničko društvo Gradac.
Borozan, Igor. 2018. Slikarstvo nemačkog simbolizma i njegovi odjeci u kulturi Kraljevine Srbije. Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Borozan, Igor & Snežana Mišić. 2021. Život, san, smrt : evropski okviri srpskog simbolizma. Novi Sad: Galerija Matice srpske; Beograd: Narodni muzej u Beogradu.
Cooke, Peter. 2014. Gustave Moreau, history painting, spirituality and symbolism. Yale university press.
Cooke, Peter. 2017. “Gustave Moreau and the theatre.” The Burlington magazine 159 (1374): 706–713.
Diga, Žak. 2007. Kulturni život u Evropi na prelazu iz 19. u 20. vek. Beograd: Clio.
Dijkstra, Bram. 1988. Idols of Perversity: Fantasies of Feminine Evil in Fin-de-Siècle Culture. Oxford: Oxford University Press.
Ehrhardt, Ingrid. 2000. “Kingdom of Soul: An Introduction”. In Kingdom of the Soul: Symbolist Art in Germany, 1870–1920, ed. Ingrid Ehrhardt & Simon Reynolds, 9–16. Munich: Prestel.
Elez, Vesna. 2016. „Preispitivanje modernosti: Bodlerovo mesto u Panteonu.“ Komparativna književnost: teorija, tumačenja, perspektive = Encompassing comparative literature: theory, interpretation, perspectives, prir. Adrijana Marčetić, Zorica Bečanović Nikolić & Vesna Elez, 345–354. Beograd: Filološki fakultet.
Facos, Michelle. 2009. Symbolist Art in Context, Berkeley: UC Press.
Facos, Michelle & Thor J. Mednick. 2017. The Symbolist Roots of Modern Art. London: Routledge.
Frojd, Sigmund.1969. Iz kulture i umetnosti. Beograd: Matica srpska.
Frojd, Sigmund. 2005. Antropološki ogledi. Beograd: Prosveta.
Gogen, Pol. 2005. Zapisi civilizovanog divljaka. Beograd: Mono & Mañana.
Guyaux, André. 2008. Huysmans-Moreau: féeriques visions. Paris: Musée Gustave-Moreau.
“History of The Moulin Rouge: The Great Periods.” Pristupljeno 6. oktobra 2023.
https://www.moulinrouge.fr/en/the-moulin-rouge/history/the-great-periods/
Hofstätter, Hans H. 2000. “Symbolism in Germany and Europe”. In Kingdom of the Soul: Symbolist Art in Germany, 1870–1920, ed. Ingrid Ehrhardt & Simon Reynolds, 17–27. Munich: Prestel.
İndirkaş, Zühre. 2010. “The Persence of Death in Gustave Moreau’s Paintings”. Synergies Turquie 3: 69–78.
Jumeau-Lafond, Jean-David. 2006. Painters of the Soul: Symbolism in France. Tampere: Tampere Art Museum.
Jung, Karl Gustav. 2003. Arhetipovi i kolektivno nesvesno. Beograd: Atos.
Joffe, Joëlle. 2010. “Women, the Symbolist Painting and Psychoanalysis”. In Symbolism, Its Origins and Its Consequences, ed. Rosina Neginsky, 251– 271. Cambridge: Cambridge Scholars Publishing.
Krämer, Felix. 2017. Battle of the Sexes: From Franz Von Stuck to Frida Kahlo. Munich: Prestel.
Kraševac, Irena. 2013. „Antički žanr u umetnosti 19. stoljeća“. U Alegorija i arkadija; antički motivi u umjetnosti hrvatske moderne, katalog izložbe, prir. Petra Vugrinec, 9–14. Zagreb: Galerija Klovićevi dvori.
Lacambre, Geneviève. 2001. Gustave Moreau et l’antique. Millau: Musée de Millau et des Grands Causses.
Lacambre, Geneviève. 1996. Gustave Moreau e l’Italia. Rome: Skira.
Mathieu, Pierre-Louis. 2010. Gustave Moreau: The Assembler od Dreams. Paris: ACR PocheCouleur.
Mathews, Patricia. 2000. Passionate Discontent: Creativity, Gender, and French Symbolist Art. Chicago: University of Chicago Press.
Neginsky, Rosina. 2013. Salome: The Image of a Woman Who Never Was; Salome: Nymph, Seducer, Destroyer. Cambridge: Cambridge Scholars Publishing.
Oehring, Erica. 2013. “The Orient as a Subject in Pictorial Art: Leopold Carl Müller and Austrian Oriental Painting after 1870.” In Orient and Occident: Travelling 19th Century Austrian Painters, ed. Agnes Husslein-Arco & Sabine Grabner, 29–49. Munich: Hirmer Publishers.
Pevsner, Nikolaus. 1940. Academies of art, past and present. Cambridge: Cambridge University Press.
Rejmon, Marsel. 1958. Od Bodlera do nadrealizma. Sarajevo: Izdavačko preduzeće „Veselin Masleša“.
Rewald, John, Dore Ashton & Harold Joachim. 1961. Odilon Redon, Gustave Moreau, Rodolphe Bresdin. New York: Museum of Modern Art.
Said, Edvard W. 2000. Orijentalizam. Beograd: Čigoja štampa.
Sérié, Pierre. 2014. La peinture d’histoire en France 1867–1900. Paris: Arthena.
Srejović, Dragoslav & Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović. 2004. Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga − Službeni list SCG.
Svart, Korad V. 2007. “Fin de siècle”. U O dendizmu i Džordžu Bramelu, prir. Žil Barbe d’Orviji. Beograd: Centar za izučavanje tradicije Ukronija.
Uismans, Žoris-Karl. 1966. Nasuprot. Beograd: Prosveta.
Vilson, Edmond. 1964. Akselov zamak ili O simbolizmu. Beograd: Kultura.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1113>.
Датум приступа: 11 dec. 2024