Омладинске радне акције у социјалистичкој Бугарској – од идеологије до радне праксе

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2202037P УДК 39-044.955:331.103.5(497.2) Оригинални научни рад

Сажетак

Истраживање је усмерено на важан сегмент државне политике у социјалис­тичкој Бугарској – принудно ангажовање младих, будућих интелектуалаца као неплаћене или слабо плаћене радне снаге у различитим секторима привреде. Овим обавезним запошљавањем средњошколаца и студената током летњих месеци, владајуће елите су покушавале да дисциплинују младе и да их науче радним навикама. Главни облик принудног рада је подразумевао учешће у омладинским радним бригадама, с тим да су се постепено наметале и друге форме омладинских радних акција. Рад представља етнолошку студију сезон­ских радних акција младих у сектору међународног туризма 70­их и 80­их го­дина 20. века. Намера овог рада је да се сагледа перспектива младих интелек­туалаца који су радили током летњег распуста у Омладинском туристичком бироу „Орбита” као хонорарни туристички водичи. Овај облик привременог запошљавања младих прихваћен је као алтернатива учешћу у омладинским бригадама и везан је за интелектуални рад. Циљ је да се анализирају главне карактеристике културних форми које су се изградиле услед запошљавања младих људи као хонорарних водича у Међународном омладинском центру „Георги Димитров“ близу Приморског. Анализирани су они државни прин­ципи и норме који су младима наметнути током њиховог обављања послова водича. Предмет истраживања су конкретно: ставови како се опходити пре­ма туристима, потом односи у радној средини и радне навике, свакодневне потешкоће које су се јављале приликом обављања послова и начини њиховог превазилажења, неформалне активности. Студија је заснована на биографс­ким интервјуима који су вођени 2019. и 2020. године са људима старости из­међу 50 и 65 година, који су били запослени као водичи. Ауторка се ослања и на сопствена искуства која је стекла радећи као водич током шест летњих сезона и, у том смислу, користи методологију рефлексивне антропологије. Ре­зултати истраживања показују како заправо настаје несклад између очеки­вања и намера власти у погледу пружања туристичких услуга, с једне стране, и конкретних облика понашања и радних навика које су млади испољавали. Примери су индикативни за разумевање промена које су се одвијале „одоз­до” путем стратегија које су млади спроводили свакодневно, спрам првобит­но замишљеног система међународног омладинског туризма у социјалис­тичкој Бугарској.

Кључне речи: хонорарни водичи, радне акције, омладински туристички биро „Орбита“, Међународни омладински центар „Георги Димитров“, међународни туризам