Мултидисциплинарна истраживања порекла становништва Србије – прелиминарни оквир
DOI: 10.2298/GEI1302101T УДК: 314.117:159.922.4 (497.11) “2012”
Сажетак
У тексту се – на конкретним примерима – представљају основни концепт и смернице комплексног проучавања (пра) порекла становништва Србије. Истраживања су осмишљена мултидициплинарно, са нагласком на новим, генетским проучавањима и издвајању Y хаплотипова и хаплогрупа становништва Србије, превасходно српског етноса. Паралелно с тим, спроведено је детаљно етнолошко прикупљање представа о пореклу испитаника / тестираних, што би – заједно са добијањем генетских показатеља – требало да доведе до дубљих увида и померања досадашњих граница научних сазнања када је реч о етногенези становништва Србије. Током прелиминарних истраживања превасходно је обухваћено становништво источних, средишњих и западних делова централне Србије. Непосредни резултати и конкретнији закључци (заједно са проширивањем истраживачког узорка) очекују се у наредном периоду.
Кључне речи: основни концепт и смернице, генетска истраживања, хаплотипови и хаплогрупе, порекло и етногенеза становништва Србије, српски етнос, представе о пореклу, прелиминарна истраживања, померање сазнајних граница.
Reference
identitetu stanovništva Srbije. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Антонић, Слободан. 2007. Срби и „евро-Срби“. Београд: Чигоја штампа.
Антонић, Слободан. 2008. Културни рат у Србији. Београд: Завод за уџбенике.
Баришић, Фрањо. 1952. „Приск као извор за најстарију историју Јужних Словена“.
Зборник радова Византолошког институа САН 1: 52-63.
Бачко, Александар. 2008. Породице далматинских Срба. Београд: Српски деспот.
Бачко, А., и Максимовић Д. 2010. Родови који славе св. Тому – генетичка и
етнографска истраживања. Београд: Издање аутора.
Belić, Branislava. 2008. „Antigeni HLA sistema u populaciji Vojvodine“. Glasnik
Antropološkog društva Srbije vol. 43: 56-66.
Белић, Александар. 1913. Срби и Бугари – у балканском савезу и у међусобном
рату. Београд..
Благојевић, Гордана. 2012. Срби у Солуну у првој половини 20. века. Београд:
System Intelligence Products, Етнографски институт САНУ.
Будимир, Милан. 1959. „О старијим поменима српског имена“. Глас САН
(Одељење литературе и језика CCXXXVI, Нова серија књ. 4): 35-55.
Veselinovic, I. et all. 2008. „Allele frequencies and population data for 17 Ychromosome
STR loci in a Serbian population sample from Vojvodina
province“. Forensic Science International 176, 05/2008, (2008): 23-28. DOI:
10.1016/j.forsciint.2007.04.003
Vlahović, Petar. 1984. Narodi i etničke zajednice sveta. Beograd: Vuk Karadžić.
Влаховић, Петар. 1993. „Српски род Црногораца“. У Етнички састав
становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, уредник
Милена Спасовски, 193-202. Београд: Географски факултет Универзитета
у Београду.
Влаховић, Петар. 1999. „Антропогеографске одлике и етнички процеси у
књажевачком крају“. У Књажевац и околина, уредник Петар Влаховић, 7-
15. Београд: Етнографски музеј у Београду.
Vukčević, Ivo. 2007. Slovenska Germanija. Beograd: Pešić i sinovi.
Голубовић, Петар. 1992. „Становништво и насеља“. У Језик, култура и
цивилизација, Културна историја Сврљига II, уредник Сретен Петровић,
173-213. Ниш: Просвета – Ниш, Народни универзитет – Сврљиг.
Горнунг, Б. В. 1963. Из предыстории образования общеславянского яазикового
единства. Москва: Академия наук СССР.
Екмечић, Милорад. 2002. „Србофобија и антисемитизам“. У Дијалог прошлости и
садашњости, аутор Милорад Екмечић, 343-365. Београд: Службени лист
СРЈ.
Ивић, Павле. 1986. Српски народ и његов језик. Београд: Српска књижевна
задруга.
Јанковић, Ђорђе. 1996. „Словенске културе касноантичког доба“. Рад Музеја
Војводине 37-38: 77-82.
Јерковић, Синиша. 2012а. http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2012/09/srpskagenetika-page-001.jpg,
Приступљено 31.1.2013. (Табела на којој су сабрана
сва досадашња генетска истраживања Срба).
Јерковић, Синиша. 2012д. „Имате резултате генетског тестирања и шта даље?“.
Приступљено 31.1.2013. http://www.poreklo.rs/2012/07/18/imate-rezultategenetskog-testiranja-i-šta-dalje/
Кљосов, Анатолиј. 2010. „Откуд су се појавили Словени и 'Индоевропљани'?
Одговор даје ДНК-генеалогија“. Узданица VII/2: 59-86.
Књажевац и околина. 1999. Етнографски музеј у Београду, Београд, 1999.
Кобычев, В. П. 1973. В поисках прародины славян. Москва: Издательство „Наука“.
Костић, Михајло. 1973. „Проблематика стариначког становништва у југоисточној
Србији“. Гласник српског географског друштва св. XIII, бр. 1: 31-53.
Kun, Tomas S. 1974. Struktura naučnih revolucija. Beograd: Nolit.
Лома, Александар. 1993. „Неки славистички аспекти српске етногенезе“. Зборник
Матице српске за славистику 43: 105-126.
Лутовац, М. В. 1960. „Етнички састав и етничке промене у Тимочкој крајини“. У
Рад Конгреса фолклориста Југославије у Зајечару и Неготину 1958,
уредник М. С. Лалевић, 13-19. Београд.
Лутовац, Милисав В. 1980. Жупа Александровачка – Антропогеографска
испитивања. Београд: САНУ (Српски етнографски зборник 93, Одељење
друштвених наука САНУ).
Макуљевић, Ненад. 2009. „Визуелност и култура сећања у Горњем Полимљу“.
Милешевски записи 8: 195-209.
Маринковић, Александар. 2012. „Распрострањеност mt-ДНК хаплогрупа у
југоисточној Европи“. Приступљено 31.1. 2013.
http://www.poreklo.rs/2012/08/22/rasprostranjenost-mt-dnk-haplogrupa-ujugoistočnoj-evropi/
Маслаћ, Божидар. 2011а. „Хрвати и Бошњаци нам после српског језика
„позајмљују“ и гене?“ Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/kulturnapolitika/hrvati-i-bosnjaci-posle-srpskog-jezika-pozajmljuju-i-gene.html
Маслаћ, Божидар. 2011б. „Одговор Драгану Приморцу, или о (зло)употреби гена“.
Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/polemike/odgovor-draganuprimorcu.html
Милосављевић, Петар. 1999. „Књажевац у прошлости“. У Књажевац и околина,
уредник Петар Влаховић, 7-15. Београд: Етнографски музеј у Београду.
Mirabal, S. et all. 2010. „Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of
Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Difusionog Agriculture in
the Balkan Peninsula“. American Journal of Physical Anthropology 142(3):
380-390. DOI: 10.1002/ajpa.21235
Недељковић, Миле. 2001. Лексикон народа света. Београд: Српска књижевна
задруга, Службени лист СРЈ.
Нишкановић, Мирослав. 2004. Српска презимена. Београд: Српски генеалошки
центар.
Новаковић, Реља. 1977. Одакле су Срби дошли на Балканско полуострво. Београд:
Народна књига, Историјски институт у Београду.
Пантелић, Никола. 1974. „Етнолошка грађа из Буџака“. Гласник етнографског
музеја 37: 179-228.
Peričić, M. et all. 2005. „High-resolution phylogenetic analysis of southeastern Europe
traces major episodes of paternal gene flow among Slavic populations“.
Molecular Biology and Evolution 22(10): 1964-1975.
http://mbe.oxfordjournals.org/cgi/content/full/22/10/1964; DOI:
10.1093/molbev/msi185
Петричевић, Марија. 1996. „Подунавље словенска колевка – руски академик Олег
Н. Трубачов о етногенези Словена“. Вечерње новости 4.11.1996.
http://www.marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&t=oleg%20trubacov
Петровић, Сретен. 2000. Митологија, магија и обичаји. Српска митологија – књ.
V. Ниш: Просвета – Ниш.
Пипер, Предраг. 2004. Српски између великих и малих језика. Београд: Београдска
књига.
Пипер, Предраг. 2008. Увод у славистику 1. Београд: Завод за уџбенике.
Прелић, Младена. 2008. (Н)и овде (н)и тамо – етнички идентитет Срба у
Мађарској на крају XX века. Београд: Етнографски институт САНУ –
посебна издања књ. 64.
Ракић, Р., и Станисављевић-Ракић В. 2005. Српске породице и презимена. Београд:
„Алтер-етно“ центар, Мрљеш.
Ракочевић, Милоје. 2002. „Да ли постоји алтернативна наука“. У Наука, религија,
друштво, уредници В. Јеротић, Ђ. Коруга, Д. Раковић, 255-258. Београд:
Богословски факултет СПЦ, Министарство вера Владе Републике Србије.
Regueiro, M. et all. 2012. „High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages
characterize Serbia“. Gene 498(1/2012): 59-67. DOI:
10.1016/j.gene.2012.01.030
Роуз, Серафим. 2008. Постање, стварање и рани човек (интернет издање).
Београд: Svetosavlje.org
(http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/SerafimRouzTumacenjePos
tanja/SerafimRouzTumacenjePostanja.htm)
Рыбаков, Б. А. 1981. Язычество древних славян. Москва: Наука.
Sedov, Valentin Vasiljevič. 2012. Sloveni u dalekoj prošlosti. Beograd: Akademska
knjiga.
Станојевић, Маринко. 1913. „Заглавак“. Српски етнографски зборник књ. 20,
Насеља српских земаља књ. IX: 1-184.
Станојевић, Маринко. 1940. „Тимок“. Српски етнографски зборник књ. LV,
Насеља и порекло становништва књ. 29: 389-544.
Станојевић, Бобан. 2010. „Генетика, историја, језик“. Митолошки зборник 23: 273-
295.
Стојиљковић, Станко. 2004. „Генетски код непроменљив“. Политика 10. 08. 2004.
Tarasjev, Aleksej. 2007. „Evoluciona biologija i religija: šta znamo i kako saznajemo“.
U Religija i epistemologija, urednik Vladeta Jerotić i drugi, 113-125. Beograd:
Dereta.
Терзић, Славенко. 1993. „Срби и македонско питање“. У Етнички састав
становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, уредник
Милена Спасовски, 235-250. Београд: Географски факултет Универзитета
у Београду.
Терзић, Славенко. 2009. „Горње Полимље и Горњи Ибар: демографска померања и
проблем континуитета историјске традиције“. Милешевски записи 8: 119-
131.
Тодоровић, Ивица. 2008. „Срби/Идентитет“. У Енциклопедија српског народа,
уредник Радош Љушић, 1035. Београд: Завод за уџбенике.
Тодоровић, Ивица. 2011. „Источна Србија као савремени истраживачки изазов“.
Етно-културолошки зборник XV: 25-36.
Тодоровић, Ивица. 2012. „Проблем мултидисциплинарног односа проучавања
односа између науке и религије – преиспитивање доминантне научне
парадигме“. У Духовна култура и религиозност некад и данас – различити
контексти и традиције, уредници И. Тодоровић, Г. Благојевић, 57-86.
Београд: Рашка школа и други.
Толстов, С. П. 1948. „ 'Нарцы' и 'Волхи' на Дунае“. Советская этнография 2: 8-38.
Трбуховић, Војислав. 2006. Индоевропљани. Београд: Пешић и синови.
Трифуновски, Јован. 1995. Македонизирање Јужне Србије. Београд.
Трубачов, Олег. 2005. Етногенеза и култура древних Словена. Београд: Пешић и
синови.
Трубачов, Олег. 2006. Етногенеза и култура древних Словена, други део. Београд:
Пешић и синови.
Фасмер, Макс. 1971. Этимологический словарь русского языка, том III. Прогресс:
Москва.
Cavalli-Sforza, Luigi Luca. 2008. Geni, narodi i jezici. Zagreb: Algoritam.
Цвијић, Јован. 1966. Балканско полуострво и јужнословенске земље. Београд:
Завод за издавање уџбеника.
Шафарик, Павел Јозеф. 1998. О пореклу Словена. Нови Сад: Архив Војводине.
http://www.freewebs.com/genetska_istrazivanja/alavantic-reakcije.htm, Приступљено
31.1.2013.
http://www.familytreedna.com/faq/answers, Приступљено 31.1.2013.
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/. Приступљено 31.1.2013.
http://www.eupedia.com/europe/european_mtdna_haplogroups_frequency.html,
Приступљено 31.1.2013.
http://www.mymcgee.com/tools/yutility.html?mode=ftdna_mode,
Приступљено 31.1.2013. http://www.poreklo.rs/2012/07/16/kratak-uvod-ugenetičku-genealogiju-osnovi-genetike/,
Приступљено 31.1.2013.
http://www.hprg.com/hapest5/hapest5a/hapest5.htm, Приступљено 31.1.2013.
http:/www.yhrd.org. Приступљено 31.1.2013.
http://www.ysearch.org, Приступљено 31.1.2013.
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=2&t=2259, Приступљено 25.5.2012.
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=233&cl=28, Приступљено
25.5.2012.
http://okruglisto.com/index.php?topic=3016.0, Приступљено 2.2.2013.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/358>.
Датум приступа: 13 dec. 2024