Sprеchen Sie Deutsch? Немачки језик и ревитализација етничког идентитета Немаца у Бачкој

DOI: 10.2298/GEI1202171K УДК: 811.112.2'282.2(497.113) ; 81'264.2(497.113) ; 316.7:39(=112.2)(497.113) ; 323.15(=112.2):497.113) ID: 193786124

Сажетак

У овом раду анализирам употребу немачког језика у оквиру јавне и приватне сфере комуникације међу члановима три локална удружења Немаца у Бачкој, доводећи је у везу са процесом (ре)конструкције њиховог етничког идентитета. Улога немачког језика у неговању и манифестовању етничког идентитета југословенских / војвођанских Немаца била је такође значајна у периоду између Првог и Другог светског рата. У току периода "етничке мимикрије" – готово у читавој другој половини 20. века, и све до његове последње деценије – када се највећи број војвођанских Немаца због сплета историјских и политичких околности свесно определио за одбацивање или прикривање сопственог етничког идентитета, немачки језик, као један од његових најпрепознатљивијих симбола, уступа своје место у јавној и приватној комуникацији језицима већинских етничких заједница из окружења. Суочени са присуством асиметричног билингвизма у корист српског и мађарског језика, као и са слабом компетицијом матерњег идиома међу Немцима у Бачкој – као последицама вишедеценијског периода "етничке хибернације", а у настојању да (ре)конструишу сопствени, али и етнички идентитет својих сународника, руководство и активисти новоформираних локалних немачких удружења поклањају посебну пажњу повратку немачког језика у јавну и приватну сферу комуникације. Немачки језик је од стране њихових челника препознат као кључни симбол немства на овим просторима. Он се користи као средство за исцртавање и наглашавање симболичних етничких граница локалних немачких заједница у Бачкој. Тежња њихових чланова у Бачкој да међусобно комуницирају на немачком језику, у приватној комуникацији и приликом боравка у својим удружењима, као и императив подизања нивоа језичке компетиције матерњег идиома, у функцији су "исцртавања" симболичких граница у односу на етничке заједнице из окружења. Упркос уложеном труду локалних удружења, процес ревитализације немачког језика међу бачким Немцима додатно отежава чињеница да законски прописи, с обзиром на изразиту малобројност Немаца у Војводини, не предвиђају могућност да они могу користити свој матерњи језик приликом комуникације у званичним ситуацијама. Због тога његово "оживљавање" зависи од међусобног односа са осталим симболима етничког идентитета војвођанских Немаца, али и од мотивације чланова локалних заједница. Но какав ће бити крајњи исход овог подухвата – показаће време. 

Кључне речи: немачки језик, матерњи идиом, етнички идентитет, Немци у Војводини, Бачка