@article{GEI SANU, author = {Aleksandar (Serbia)}, title = { Sprеchen Sie Deutsch? Немачки језик и ревитализација етничког идентитета Немаца у Бачкој}, journal = {Гласник Етнографског института САНУ}, volume = {60}, number = {2}, year = {2012}, keywords = {}, abstract = {У овом раду анализирам употребу немачког језика у оквиру јавне и приватне сфере комуникације међу члановима три локална удружења Немаца у Бачкој, доводећи је у везу са процесом (ре)конструкције њиховог етничког идентитета. Улога немачког језика у неговању и манифестовању етничког идентитета југословенских / војвођанских Немаца била је такође значајна у периоду између Првог и Другог светског рата. У току периода \"етничке мимикрије\" – готово у читавој другој половини 20. века, и све до његове последње деценије – када се највећи број војвођанских Немаца због сплета историјских и политичких околности свесно определио за одбацивање или прикривање сопственог етничког идентитета, немачки језик, као један од његових најпрепознатљивијих симбола, уступа своје место у јавној и приватној комуникацији језицима већинских етничких заједница из окружења. Суочени са присуством асиметричног билингвизма у корист српског и мађарског језика, као и са слабом компетицијом матерњег идиома међу Немцима у Бачкој – као последицама вишедеценијског периода \"етничке хибернације\", а у настојању да (ре)конструишу сопствени, али и етнички идентитет својих сународника, руководство и активисти новоформираних локалних немачких удружења поклањају посебну пажњу повратку немачког језика у јавну и приватну сферу комуникације. Немачки језик је од стране њихових челника препознат као кључни симбол немства на овим просторима. Он се користи као средство за исцртавање и наглашавање симболичних етничких граница локалних немачких заједница у Бачкој. Тежња њихових чланова у Бачкој да међусобно комуницирају на немачком језику, у приватној комуникацији и приликом боравка у својим удружењима, као и императив подизања нивоа језичке компетиције матерњег идиома, у функцији су \"исцртавања\" симболичких граница у односу на етничке заједнице из окружења. Упркос уложеном труду локалних удружења, процес ревитализације немачког језика међу бачким Немцима додатно отежава чињеница да законски прописи, с обзиром на изразиту малобројност Немаца у Војводини, не предвиђају могућност да они могу користити свој матерњи језик приликом комуникације у званичним ситуацијама. Због тога његово \"оживљавање\" зависи од међусобног односа са осталим симболима етничког идентитета војвођанских Немаца, али и од мотивације чланова локалних заједница. Но какав ће бити крајњи исход овог подухвата – показаће време.  Кључне речи: немачки језик, матерњи идиом, етнички идентитет, Немци у Војводини, Бачка}, issn = {2334-8259}, pages = {171--185}, url = {https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/405} }