(Де)конструкција женског тијела у Еурипидовом Хиполиту
DOI: 10.2298/GEI1301059S УДК: 821.14'02.09-21 Еурипид 821.14'02.09:305
Сажетак
Античко грчко позориште и позориште уопште, које пружа један посебан искуствени доживљај стварности, у великој мјери користи тијело као свој медиј. Истовремено, тијело суверено влада позорницом, користи сопствене могућности и могућности текста, сцене, пажње гледалишта. Када се ради о трагедији, оно – парадоксално – посједује највећу моћ и позорност када је на ивици снаге, када достигне своје границе, када искушава напор, бол, патњу и смрт. Женско тијело је, не само у антици, перципирано као крхкије, отворено, подложно утицајима и склоније искуству задовољства и бола. Оваква перцепција је само једна од димензија сложеног поларитета у коме је жена другост. Конфликт између мушког и женског јунака је врло често у фокусу драмске радње; код Еурипида је то на начин можда најближи модерној публици и модерном читаоцу. Овај рад је као студију случаја узео Еурипидову драму Хиполит, у којој је жена окарактерисана као δύστροπος ἁρμονία. Овај изопачени склад – оксиморон природе –смјештен је у женском тијелу. Биолошка ограничења приморавају женско биће да се прилагођава, мијења, да са самим собом бива у завади – тако настаје његов унутрашњи конфликт и амбигвитет. У читању одабране трагедије сусрећу се филолошки, антрополошки и културолошки приступ, уз перспективу родних студија. Понуђено читање Хиполита дато је са свијешћу о борби за тијело (или против тијела) у XXI вијеку. Савремена антропологија и друге друштвене и хуманистичке науке све више усмјеравају пажњу на социјалне и културне димензије постојања тијела. Медицина и спорт му дају медијску димензију, бавећи се његовим ограничењима. Са друге стране, тијело данас све више подлеже интерпретацији, дешифровању, виртуелизовању, управо – читању, а све је мање објект (чак и субјект) опажаја, искуства и доживљаја чулним путем. На трагу „соматософске“ мисли да је тијело средство за постизање размјене, комуникације, дијалога, а да је еросу својствена дијалошка природа, те да је у основи еросне жеље – жеља за дијалогом, можемо рећи да је Еурипидова Федра вапила за размјеном и комуникацијом, за разумијевањем и емпатијом – за еросом као дијалогом. Тај вапај и жеља били су смјештени у женском тијелу које је својим стањем, декадентним процесом и на крају поништењем свједочило о неиспуњењу насушне потребе.
Кључне ријечи: Еурипид (око 480–406 пр. Хр.), Федра, жена, тијело, δύστροπος ἁρμονία, сопство и другост, ерос и дијалог.
Reference
Еурипид, Баханткиње: Euripides, Euripidis Fabulae, ed. Gilbert Murray, vol. 3.
Oxford. Clarendon Press, Oxford. 1913. Коришћен грчки текст са сајта
http://www.perseus.tufts.edu.
Еурипид, Хиполит: Kovacs 1995: Euripides: Children of Heracles, Hippolytus,
Andromache, Hecuba, edited and translated by David Kovacs, Loeb Classical
Library No. 484.
Хесиод, Послови и дани: Hesiod, Poslovi i dani, Postanak bogova, Homerove himne,
preveo Branimir Glavičić, Zagreb: Demetra, Filološka biblioteka Dimitrija
Savića, 2005.
Хесиод, Постанак богова: Hesiod, Poslovi i dani, Postanak bogova, Homerove
himne, preveo Branimir Glavičić, Zagreb: Demetra, Filološka biblioteka
Dimitrija Savića, 2005.
Тукидид, Пелопонески рат: Тукидид, Пелопонески рат, превод Душанка
Обрадовић, Београд: Просвета 1999.
Веб презентације:
http://www.bodiesreveаled.com
http://en.wikipedia.org/wiki/Phaedra
http://www.perseus.tufts.edu.
Речници и лексикони:
OCD 1996: The Oxford Classical Dictionary. Third Edition. Edited by Simon
Hornblower and Antony Spawforth. New York: Oxford University Press 1996.
Liddel and Scott 1975: Greek–English Lexicon, Oxford: The Clarendon press.
Литература:
Битен 2010: Ан-Мари Битен, Стара Грчка, превео Бојан Савић Остојић, Београд :
Клио. (Anne-Marie Buttin, La Grèce classique, Edition Belles Lettres, 2000.)
Епштејн 2009: Михаил Наумович Епштејн, Филозофија тела, превела Радмила
Мечанин, Београд: Геопоетика. (Михаил Наумович Эпштейн, Философия
тела 2006.)
Мари 1999: Озвин Мари, „Живот и друштво у класичној Грчкој“ у: Оксфордска
историја Грчке и хеленистичког свијета, приредили Џон Бордман,
Џаспер Грифин и Озвин Мари, превео Небојша Порчић, Београд: Клио.
(The Oxford History of Greece and Hellenistic World, Oxford: Oxford
University Press 1988.)
Редфилд 2007: Џејмс Редфилд, „Homo domesticus“ у:, Ликови старе Грчке,
приредио Жан-Пјер Вернан, превели Драгана Банковић, Душан Поповић,
Јована Поповић, Београд: Клио (L’ Uomo Greco, a cura di Jean-Pierre
Vernant, Gius. Laterza & Figli S.p.a., Roma – Bari 1991.)
Шијаковић 2011: Ђурђина Шијаковић, „Обликовање болa: античка грчка
тужбалица и њен терапеутски аспект“: Гласник етнографског института
САНУ LIX(1), уредила Драгана Радојичић, Београд: Етнографски
институт САНУ 2011.
Alexiou 2002: Margaret Alexiou, The Ritual Lament in Greek Tradition,
Rowman&Littlefield, Oxford.
Blundell 1995: Sue Blundell, Women in Ancient Greece, Cambridge, Massachusetts:
Harvard University Press.
Burian 1997: „Myth into mythos: the shaping of tragic plot“ : The Cambridge
Companion to Greek Tragedy, edited by P. E. Easterling, Cambridge
University Press, 1997.
Dover 1974: K. J. Dover, Greek Popular Morality in the time of Plato and Aristotle,
Oxford: Basil Blackwell.
Flacelière 1979, Robert Flacelière: Grčka u doba Perikla, prevela Vita Klaić, Zagreb:
Naprijed. (Flacelière Robert, La vie quotidienne en Grèce au siècle de Périclès,
Librairie Hacbette 1959)
Hall 1997: Edith Hall, „The sociology of Athenian tragedy“: The Cambridge
Companion to Greek Tragedy, edited by P. E. Easterling, Cambridge
University Press.
Holmes 2010: Brooke Holmes, The Symptom and the Subject: The Emergence of the
Physical Body in Ancient Greece, Princeton University Press. Princeton –
Woodstock.
Holst-Warhaft 1995: Gail Holst-Warhaft, Dangerous Voices: Women’s Lament and
greek Literature, T J Press, Patsdow, Cornwall.
Ivanović – Šarčević 2002: Zorica Ivanović, Predrag Šarčević, „O statusu tela u
antropologiji“: Kultura: časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu
politiku, 105/106, Beograd: 2002.
Jevremović 2007: Petar Jevremović, Telo, fantazam, simbol, Beograd 2007, Službeni
Glasnik.
Kac 2007, Merilin Kac: „Žene, deca i muškarci“: Kembridž ilustrovana istorija: Antička
Grčka, priredio Pol Kartlidž, preveli Branislav Kovačević i Slađana
Milinković, Novi Sad: Stylos. (, The Cambridge Illustrated History of Ancient
Greece, edited by Paul Cartledge, 1998.)
Loraux 1995: Nicole Loraux, The experiences of Tiresias: The Feminine and the Greek
Man, translated in English by Paula Wissing, Princeton University Press, New
Jersey. (Nicole Loraux, Les Expériences de Tirésias. Le féminin et l’homme
grec, Paris 1990: Gallimard, NRF Essais.)
Loraux 1998: Nicole Loraux, Mothers in Morning, translated in English by Elizabeth
Trapnell Rawlings, Cornell University Press. (Les Mères en deuil, Paris, Seuil,
1990.)
Stevanović 2009: Lаdа Stevanović, Laughing at the Funeral: Gender and Anthropology
in the Greek Funeral Rites. Belgrade: Institute of Ethnography SASA.
Tyrrell 1984: W.B. Tyrrell, Amazons: A Study of Athenians Mythmaking, The Johns
Hopkins University Press.
Zeitlin 1990: Froma Zeitlin, “Playing the Other: Theater, Theatricality, and the
Feminine in Greek Drama“ :. Nothing to do with Dionysos? Athenian Drama in
Its Social Context. edited by John J. Winkler and Froma I Zeitlin, Princeton,
New Jersey: Princeton University Press.
Zeitlin 1995: Froma Zeitlin, Playing the Other: Gender and Society in Classical Greek
Literature, Chicago: University of Chicago Press.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/378>.
Датум приступа: 16 oct. 2021
