Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији / културној антропологији

Сажетак

Имагологија Балкана већ дужи низ година занимљива је истраживачима у друштвеним и хуманистичким дисциплинама, при чему је овај интерес повезан и са успоном постколонијалне теорије у западним академским заједницама. Неколико деценија уназад је додатно (ре)актуелизиран интерес за научна истраживања и интерпретације кроз различите оријенталистичке и балканистичке парадигме, што је увелико коинцидирало са пропашћу социјализ(а)ма на географски мање-више лоцираном (имагинарном) европском Истоку, те новом етно-националном политичком географијом на просторно (и даље) углавном нелоцираном имагинарном Балкану. Ново академско ’откривање’ Балкана догодило се и на самом ’Балкану’, те је данас већ бројна стручна литература која се бави оријентализмом и / или балканизмом, а која укључује истраживања и са историјском и са савременом тематиком, те нове теоријске увиде и дискусије.

Reference

Matošević, Andrea, i Tea
Škokić. 2014. Polutani dugog trajanja.
Balkanistički diksursi. Zagreb: Institut za
etnologiju i folkloristiku; Obad, Orlanda.
2011. „Balkan lights. O promjenama
u predodžbama o Zapadu i Balkanu u
Hrvatskoj.“ U Horror-Porno-Ennui.
Kulturne prakse postsocijalizma, uredile
Ines Prica i Tea Škokić, 9–31. Zagreb:
Institut za etnologiju i folkloristiku; Obad,
Orlanda. 2013. „Pouke iz predsoblјa
Europe za balkanističku kritiku (i njezine
kritičare).“ Filozofija i društvo 14: 458–
476; Prica, Ines. 2001. Mala europska
etnologija. Zagreb: Golden marketing;
Rihtman-Auguštin, Dunja. 2000. Ulice
moga grada. Beograd: Biblioteka XX
vek.
Објављено
15.06.2018.
Како цитирати
(SERBIA), Srđan Radović. Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији / културној антропологији. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 62, n. 2, p. 289-292, june 2018. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/321>.
Датум приступа: 23 feb. 2024
Секција
Научна критика и полемика