Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији / културној антропологији

Сажетак

Имагологија Балкана већ дужи низ година занимљива је истраживачима у друштвеним и хуманистичким дисциплинама, при чему је овај интерес повезан и са успоном постколонијалне теорије у западним академским заједницама. Неколико деценија уназад је додатно (ре)актуелизиран интерес за научна истраживања и интерпретације кроз различите оријенталистичке и балканистичке парадигме, што је увелико коинцидирало са пропашћу социјализ(а)ма на географски мање-више лоцираном (имагинарном) европском Истоку, те новом етно-националном политичком географијом на просторно (и даље) углавном нелоцираном имагинарном Балкану. Ново академско ’откривање’ Балкана догодило се и на самом ’Балкану’, те је данас већ бројна стручна литература која се бави оријентализмом и / или балканизмом, а која укључује истраживања и са историјском и са савременом тематиком, те нове теоријске увиде и дискусије.