Контраурбанизација и „повратак“ руралном? Импликације пандемије ковида 19 у Бугарској

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2103543P УДК 316.334.55:39:614.4 Оригинални научни рад

Сажетак

Студије покретљивости између градова и села углавном се, нарочито у југоисточној Европи, односе на анализе процеса урбанизације, а ретко се фокусирају на такозвану контраурбанизацију. Ипак, током последње деценије, повећана осетљивост на питање животне средине од стране дела активне урбане популације, као и појава друштвених покрета који промовишу успорен и еколошки освешћен животни стил, интензивирали су антиурбане трендове. Пандемија вируса ковид 19 која је избила 2020. године, као и мере уведене како би спречиле његово ширење, створиле су нову друштвену реалност у којој људи настављају своје животе на начин који се у великом броју случајева разликује од претходне рутине, што такође утиче и на обрасце мобилности. Стога је циљ овог чланка анализа урбано-руралних миграција у Бугарској унутар контекста актуелне кризе изазване појавом коронавируса. Наша теза је да пандемија на средњи рок повећава интерну мобилност, с обзиром да мере физичког дистанцирања мотивишу људе да проводе више времена напољу и далеко од урбаног окружења. Истовремено, неки од њих су у могућности да траже просторну слободу у руралним крајевима, с обзиром да имају могућност рада или учења „на даљину“. У том смислу, етнографске студије случаја представљене у овом тексту указују на јединствени утицај који константне промене оличене у увођењу или укидању одређених рестрикција имају на процесе доношења одлука у вези са мобилношћу и животне стилове појединаца и читавих породица.

Кључне речи: рурално, урбано, унутрашње миграције, стварање дома, пандемија