Контраурбанизација и „повратак“ руралном? Импликације пандемије ковида 19 у Бугарској

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2103543P УДК 316.334.55:39:614.4 Оригинални научни рад

  • Desislava Pileva Институт за етнологију и фолклорне студије Етнографског музеја Бугарске академије наука, Софија
    desislava.pileva@iefem.bas.bg
  • Ivaylo Markov Институт за етнологију и фолклорне студије Етнографског музеја Бугарске академије наука, Софија
    ivaylo.markov@iefem.bas.bg

Сажетак




Студије покретљивости између градова и села углавном се, нарочито у југоисточној Европи, односе на анализе процеса урбанизације, а ретко се фокусирају на такозвану контраурбанизацију. Ипак, током последње деценије, повећана осетљивост на питање животне средине од стране дела активне урбане популације, као и појава друштвених покрета који промовишу успорен и еколошки освешћен животни стил, интензивирали су антиурбане трендове. Пандемија вируса ковид 19 која је избила 2020. године, као и мере уведене како би спречиле његово ширење, створиле су нову друштвену реалност у којој људи настављају своје животе на начин који се у великом броју случајева разликује од претходне рутине, што такође утиче и на обрасце мобилности. Стога је циљ овог чланка анализа урбано-руралних миграција у Бугарској унутар контекста актуелне кризе изазване појавом коронавируса. Наша теза је да пандемија на средњи рок повећава интерну мобилност, с обзиром да мере физичког дистанцирања мотивишу људе да проводе више времена напољу и далеко од урбаног окружења. Истовремено, неки од њих су у могућности да траже просторну слободу у руралним крајевима, с обзиром да имају могућност рада или учења „на даљину“. У том смислу, етнографске студије случаја представљене у овом тексту указују на јединствени утицај који константне промене оличене у увођењу или укидању одређених рестрикција имају на процесе доношења одлука у вези са мобилношћу и животне стилове појединаца и читавих породица.





Кључне речи: рурално, урбано, унутрашње миграције, стварање дома, пандемија







Reference

Berry, Brian. 1976. “The Counterurbanization Process: Urban America since 1970.” Urban Affairs Annual Reviews 11 (Urbanization and Counterurbanization): 17–30.
Boterman, Willem R. 2020. “Urban–Rural Polarisation in Times of the Corona Outbreak? The Early Demographic and Geographic Patterns of the SARS‐CoV‐2 Epidemic in the Netherlands.” Journal of Economic and Human Geography 111 (3): 513–529. DOI: 10.1111/tesg.12437.
Castles, Stephan. 2010. “Understanding Global Migration: A Social Transformation Perspective.” Journal of Ethnic and Migration Studies 36 (10): 1565–1586. DOI: 10.1080/1369183X.2010.489381.
Dahms, Fred & Janine McComb. 1999. “’Counterurbanization’, Interaction and Functional Change in a Rural Amenity Area – a Canadian Example.” Journal of Rural Studies 15 (2): 129–146. DOI: 10.1016/S0743-0167(98)00056-4.
Finnsson, Páll T. 2020. “Will Rural Living Become More Desirable Post-Corona?” Nordregio Magazine 3 (Post-pandemic regional development), https://nordregio.org/nordregio-magazine/issues/post-pandemic-regional- development/will-rural-living-become-more-desirable-post-corona (Accessed May 11, 2021).
Gallent, Nick. 2020. “COVID-19 and the Flight to Second Homes.” Town & Country Planning 89 (4/5): 141–144.
Halfacree, Keith H., 2011. “Heterolocal Identities? Counter-Urbanisation, Second Homes, and Rural Consumption in the Era of Mobilities.” Population, Space and Place 18 (2): 209–224. DOI: 10.1002/psp.665.
Kopeva, Diana & Nivelin Noev. 2003. “Subsistence Farming in Bulgaria: Between Tradition and Market Requirements.” In Subsistence Agriculture in Central and Eastern Europe: How to Break the Vicious Circle? eds. Abele, Steffen & Klaus Frohberg, 133–146. Halle: IAMO.
Kozhukharova-Zhivkova, Veska. 1996. Selotov tŭrsene na optimistichna strategi͡ia. Sofi͡ia: Al͡ia.
Malatzky, Christina, Judy Gillespie, Danielle Couch & Catherine Cosgrave. 2020. “Why Place Matters: A Rurally-Orientated Analysis of COVID-19’s Differential Impacts.” Social Sciences & Humanities Open, 2 (1), https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2590291120300528?via %3Dihub (Accessed May 11, 2021). DOI: 10.1016/j.ssaho.2020.100063.
Müller, Dietter. 2007. “Second Homes in the Nordic Countries: between Common Heritage and Exclusive Commodity.” Scandinavian Journal of Hospitality and Tourism 7 (3): 193–201. DOI: 10.1080/15022250701300272
Onishi, Norimitsu and Constant Méheut. 2020. “Rich Europeans Flee Virus for 2nd Homes, Spreading Fear and Fury”. New York Times, 29 March, https://www.nytimes.com/2020/03/29/world/europe/rich-coronavirus- second-homes.html (Accessed May 11, 2021).
Overvåg, Kjell. 2009. Second Homes in Eastern Norway. Doctoral Theses at NTNU 238, Norwegian University of Science and Technology: Trondheim.
Pokrovskiĭ, Nikita E., Alena I͡ u. Makshanchikova & Egor Aleksandrovich Nikishin. 2020. “Obratna͡ia migra͡tsi͡ia v uslovi͡iakh pandemicheskogo krizisa: vnegorodskie prostranstva Rossii kak resurs adapta͡tsii.” So͡tsiologicheskie issledovani͡ia 12: 54–64.
Quinn, Bernadette. 2004. “Dwelling through Multiple Places: A Case Study of Second Home Ownership in Ireland.” In Tourism, Mobility and Second Homes, eds. Hall Michael & Dieter Müller, 113–129. Channel View Publications: Clevedon.
Rose, Jeff. 2020. “Time to Move? Data Suggests Americans May Flee to Rural Areas Post-COVID.” Forbes, 06. 08. 2020, https://www.forbes.com/sites/jrose/2020/08/06/time-to-move-data- suggests-americans-may-flee-to-rural-areas-post-covid/?sh=9f2d65671612 (Accessed May 11, 2021).
Ross, Hannah. 2020. “Post-COVID-19 Wave of Regional Migration Predicted as People Seek Simpler Life, Get Back to Basics.” ABC News, 10. 05. 2020, https://www.abc.net.au/news/2020-05-10/post-covid-19-pandemic-simpler- life-migration/12229082 (Accessed May 11, 2021).
Seraphin, Hugues & Frederic Dosquet. 2020. “Mountain Tourism and Second Home Tourism as Post COVID-19 Lockdown Placebo?” Worldwide Hospitality and Tourism Themes 12 (4): 485–500. DOI: 10.1108/WHATT-05- 2020-0027.
Shishmanova, Mari͡ia V. 2014. “Vŭtreshna migra͡tsi͡ia na naselenieto mezhdu gra-dovete i selata za desetgodishni͡ia period 2003 – 2013 g.” In Bulgaria Rustica͡na: D͡ŭlgoto pŭtuvane kŭm seloto, sŭst. Koleva, Galina, 91–103. Troian: Alia
Shucksmith, Mark. 1983. “Second Homes – a Framework for Policy.” Town Planning Review 54: 174–193.
Sietchiping, Remy, Thomas Forster, Florence Egal, Grace Githiri & Eol Chae. 2020. “COVID-19 through the Lens of Urban Rural Linkages – Guiding Principles and Framework for Action (URL-GP).” UN-Habitat, https://unhabitat.org/sites/default/files/2020/07/issue_brief_covid- 19_through_the_lens_of_urban_rural_linkages_web_revised.pdf (Accessed May 11, 2021).
Simeonova, Marina, I͡asen K’osev & Nikolaĭ Naĭdenov. 2020. “Migra͡tsionni pro͡tsesi, strukturoopredel͡iashti selishtnata mrezha v Bŭlgari͡ia”. Godishnik na UASG, 53 (4).
Slavova, Marina. 2019. "Peri-urbaniza͡tsi͡iata v Bŭlgari͡ia – poten͡tsial za stroitelni͡ia bransh". Nedvizhimi imoti i biznes 3 (1): 40–51.
Statistical Yearbook. 2020. Republic of Bulgaria. Statistical Yearbook 2019. Sofia: National Statistic Institute,
https://www.nsi.bg/sites/default/files/files/publications/God2019.pdf (Accessed May 11, 2021).
Објављено
24.01.2022.
Како цитирати
PILEVA, Desislava; MARKOV, Ivaylo. Контраурбанизација и „повратак“ руралном? Импликације пандемије ковида 19 у Бугарској. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 69, n. 3, p. 543–560, jan. 2022. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/989>.
Датум приступа: 29 june 2022