Збогом, глобално здравље?
ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2103531B УДК 008:159.938.363.6:39 Прегледни рад
Сажетак
У протеклих двадесет-тридесет година огромне суме новца уложене су у „глобално здравље“. Тим средствима финансиране су широке иницијативе претежно усмерене на контролу заразних болести, као и универзитетски центри и истраживачки пројекти. Бројне и различите дефиниције глобалног здравља деле нормативни елемент. Глобално здравље подразумева егалитарни приступ: једнако третирање здравствених потреба свих, без обзира на држављанство, етничку, полну и родну припадност. Ако погледамо како концепт функционише у пракси, најпре ћемо уочити да омогућава проток средстава, а даља анализа даје сложенију слику. Теза овог есеја јесте да је глобално здравље, упркос нормативним значењима, блиско повезано са глобализацијом. Оно је постало поље надметања за економску и стратешку предност под покрићем његових нормативних конотација. Ово „наличје“ глобалног здравља је било невидљиво за све осим за неколико критичара. Тврдим да су га одговори на пандемију ковида 19 учинили видљивим свима. С обзиром на то како концепт заиста функционише, предлажем да би га требало или опрезно користити или потпуно избегавати.
Кључне речи: глобално здравље, глобализација, вакцинални национализам, стратешки интереси, једнакост
Reference
Appadurai, Arjun. 2001. “Grassroots globalization and the research imagination”. In Globalization, ed. Arjun Appadurai, 1–21. Durham NC & London: Duke University Press.
Beaglehole, Robert & Ruth Bonita. 2010. “What is global health?” Global Health Action 3 (1): 1–2.
Brada, Betsey. 2011. “Not here: making the spaces and subjects of ‘global health’ in Botswana”. Culture, Medicine and Psychiatry 35 (2): 285–312.
Brown, Theodore, Marcos Cueto & Elizabeth Fee. 2006. “The World Health Organization and the transition from international to global public health”. American Journal of Public Health 96 (1): 62–72.
Davis, Kathy. 2008. “Intersectionality as buzzword. A sociology of science perspective on what makes a feminist theory successful”. Feminist Theory 9 (1): 67–85.
Esser, Daniel E & Kara K. Bench. 2011. “Does global health funding respond to recipients’ needs? Comparing public and private donors’ allocations in 2005– 2007”. World Development 39 (8): 1271–1280.
Fried, Linda, Margaret Bentley, Pierre Buekens, Donald S. Burke, Julio J. Frenk, Michael J. Klag & Harrison C. Spencer. 2010. “Global health is public health”. The Lancet 375 (9714): 535–537.
Gleckman, Harris. 2021. COVAX. A global multistakeholder group that poses political and health risks to developing countries and multilateralism. Amsterdam: Friends of the Earth/Transnational Institute.
Greenough, Paul. 1995. “Intimidation, coercion and resistance in the final stages of the south Asian smallpox eradication campaign, 1973–1975”. Social Science & Medicine 41 (5): 633–645.
Janes, Craig R & Kitty K. Corbett. 2009. “Anthropology and global health”. Annual Review of Anthropology 38: 167–183.
Koplan, Jeffrey P, Christopher T. Bond, Micahel H. Merson, Srinath K. Reddy, Mario Henry Rodriguez, Nelson K. Sewankambo & Judith N. Wasserheit. 2009. “Towards a common definition of global health”. The Lancet 373 (9679): 1993–1995.
Pfeiffer, James. 2003. “International NGOs and primary health care in Mozambique: the need for a new model of collaboration”. Social Science & Medicine 56 (4): 725–738.
Rushton, Simon. 2020. “Security and health”. In The Oxford Handbook of Global Health Politics, eds. Colin McInnes, Kelley Lee & Jeremy Youde, 123– 142. Oxford: Oxford University Press.
Sparke, Matthew. 2020. “Globalisation and the politics of global health”. In The Oxford Handbook of Global Health Politics, eds. Colin McInnes, Kelley Lee & Jeremy Youde, 37–58. Oxford: Oxford University Press.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/988>.
Датум приступа: 25 apr. 2024
