Вакуфи у кадилуцима Лесковац, Прокупље, Куршумлија и Пирот у 18. и 19. веку

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2101083A УДК 28:39:94(497.11)"17/18" Оригинални научни рад

Сажетак




Тема овог рада су муслиманске задужбине, вакуфи, који су на Балкан стигли с Османлијама. Најинтензивнија муслиманска задужбинарска делатност на територији данашње југоисточне Србије уочљива је након коначног османског освајања средином 15. века, па до краја 16. века. То је и време у коме се у највећој мери одиграло преобликовање затечених средњовековних хришћанских насеља у преовлађујуће муслиманска османска насеља. Османска грађа на основу које је представљена ова институција код нас је нова, до сада неистражена и чува се у Османском архиву Председништва државних архива Председништва Републике Турске у Истанбулу. Ради се о попису вакуфа из 1839. године, чији су превод и коментари дати у прилогу. У раду сам упоредила изворе о вакуфима из ранијег периода с пописом из 1839. године. На тај начин сам успела да утврдим промене до којих је, у међувремену, дошло, односно који вакуфи су се одржали на територији кадилука Лесковац, Прокупље, Куршумлија и Пирот, до тренутка састављања овог документа. На основу пописа из 1839. године, утврдила сам да је на простору данашње југоисточне Србије било укупно 70 вакуфа, од тога је у кадилуку Пирот било активно 36 вакуфа, у кадилуку Прокупље их је било 10, у кадилуку Лесковац 21 и у кадилуку Куршумлија три вакуфа. Ради се углавном о непокретној имовини, различитим објектима верског, просветног, јавног, комуналног карактера.


Кључне речи: вакуф, 18–19. век, Лесковац, Прокупље, Куршумлија, Пирот, Османско царство




Reference

Akgündüz, Ahmet. 1988. İslam Hukukunda ve Osmanlı Tatbikatında Vakıf Müessesesi. Ankara: Türk Tarih Kurumu.
Amedoski, Dragana. 2008. „Leskovački vakufi u periodu od osmanskog osvajanja do kraja XVI veka“. Istorijski časopis 57: 137–150.
Amedoski, Dragana. 2011. „Gradski objekti u osmanskom Prokuplju u 16. veku“. U Prostorno planiranje u Jugoistočnoj Evropi: (do Drugog svetskog rata), ur. Bojana Miljković-Katić, 399–415. Beograd: Istorijski institut, Balkanološki institut SANU.
Amedoski, Dragana. 2012. “Alaca Hisar Sancağına Ait 1536 Tarihli Bir Vakıf Defteri”. Belleten LXXVI: 31–44.
Amedoski, Dragana & Srđan Katić, 2014. „Verske zadužbine muslimana nahije Pirot (Šehirkoj) 1570/1571. godine“. Mešovita građa (Miscellanea) 35: 7– 18.
Amedoski, Dragana. 2017. “XVI. Yüzyıl Şehirköy (Pirot) Vakıflarına Genel bir Bakış”. Uluslararası Balkan Tarihi ve Kültürü Sempozyumu 6-8 Ekim 2016, Bildiriler, vol. 1, ed. Aşkın Koyuncu, 289–294. Çanakkale: Çanakkale Onsekiz Mart Üniversitesi Yayınları.
Amedoski, Dragana & Vladeta Petrović. 2018. Gradska naselja Kruševačkog sandžaka: (XV–XVI vek). Beograd: Istorijski institut.
Baer, Gabriel. 1997. “The Waqf as Prop for the Social System (Sixteenth-Twentieth Centuries)”. Islamic Law and Society 4 (3): 264–297.
Begović, Mehmed. 1960. „Porodični vakufi“. Istorijski časopis IX–X: 191–197.
Begović, Mehmed. 1963. Vakufi u Jugoslaviji. Beograd: Naučno delo.
Bojanić, Dušanka. 1974. Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast. Beograd: Istorijski institut.
Bojanić, Dušanka. 1983. „Niš do Velikog rata 1683“. U Istorija Niša 1. Od najsta- rijih vremena do oslobođenja od Turaka 1878. godine, ur. Danica Milić, 107–169; 355–357. Beograd: Istorijski institut, Niš: Gradina i Prosveta.
Bojanić, Dušanka. 1986. „Požarevac u XVI veku i Bali-beg Jahjapašić“. Istorijski časopis XXXII: 49–77.
Bojanić-Lukač, Dušanka. 1991. “Les mousallas dans la ville balkanque”. La culture urbaine des Balkans (XV-XIX siécles)3. La ville dans les Balkans depuis la fin du moyen age jusqu’au debut du XXe siecle, ed. Ivan Ninić, 73–85. Bel- grade, Paris: Institut des etudes balkaniques ASSA.
Božović, Rade & Vojislav Simić. 2010. Rečnik islama. Beograd: Društvo srpsko- iranskog prijateljstva.
Boykov, Grigor. 2011. “Reshaping Urban Space in the Ottoman Balkans: a Study on the Architectural Development of Edirne, Plovdiv, and Skopje (14th – 15th centuries)”. In Centres and Peripheries in Ottoman Architecture: Re- discovering a Balkan Heritage, ed. Maximilian Hartmuth, 32–45. Sarajevo: Cultural Heritage Without Borders.
Čaušević, Halid. 1983. „Pravni i sociološki aspekti institucije vakufa-zaklade“. Anali Gazi Husrev-begove biblioteke IX–X: 129–140.
Ćerimović, Mehmed Ali. 1938. „O vakufu“. Glasnik vrh. vjer. starješinstva Islamske Vjerske Zajednice 3: 150–159.
Ćirić, Jovan. 1997. „ʼTija-bara’ istorijsko-geografski pregled razvitka od XVII do kraja XIX veka“. U Pirotska buna 1836. (sa posebnim osvrtom na oslobodilački pokret u Pirotu i Ponišavlju od turskog osvajanja do oslobođenja 1877/78), ur. Borislava Lilić, 173–196. Pirot: Naša sloboda.
Dobrača, Kasim. 1976. „Vakufname u Gazi Husrev-begovoj biblioteci“. Anali Gazi Husrev-begove biblioteke IV: 41–47.
Faroqhi, Suraiya. 1984. Towns and townsmen of Ottoman Anatolia. Cambridge: Cambridge University Press.
Fay, Mary Ann. 1997. “Women and Waqf: Toward a Reconsideration of Women’s Place in the Mamluk Household”. International Journal of Middle East Studies 29 (1): 33–51.
Fotić, Aleksandar. 1991. „Rustem-pašin vakuf u Beogradu (icāreteyn)“. Istorijski časopis XXXVIII: 233–241.
Fotić, Aleksandar. 1992. „Uloga vakufa u razvoju orijentalnog grada: beogradski vakuf Mehmed-paše Jahjapašića“. U Socijalna struktura srpskih gradskih naselja (XII–XVIII vek), ur. Jovanka Kalić & Milosav Čolović, 149–159. Smederevo: Muzej u Smederevu; Beograd: Odeljenje za istoriju Filozof- skog fakulteta u Beogradu.
Fotić, Aleksandar. 2010. „Turski dokumenti o Rustem-pašinom vakufu i dvostrukom zakupu 'icāreteyn' u Beogradu“. Mešovita građa (Miscellanea) XXXI: 75–108.
Handžić, Adem. 1977. „O formiranju nekih gradskih naselja u Bosni u XVI stoljeću: uloga države i vakufa“. Prilozi za orijentalnu filologiju XXV: 133–169.
Handžić, Adem. 1983. „Vakuf kao nosilac određenih državnih i društvenih funkcija u Osmanskom carstvu“. Anali Gazi Husrev-begove biblioteke IX-X: 113– 120.
Karčić, Fikret. 1983. „Međunarodno pravno regulisanje vakufskih pitanja u ju- goslovenskim zemljama“. Anali Gazi Husrev-begove biblioteke IX–X: 141–153.
Katić, Srđan & Bojan Popović. 2013. „Smederevska varoš od 1459. do kraja 16. veka“. Istorijski časopis 52: 79–116.
Katić, Srđan & Uroš Urošević, 2015. „Vakufi u sumarnom popisu Smederevskog sandžaka 1530. godine“. Mešovita građa (Miscelanea) 36: 37–72.
Katić, Tatjana. 2002. “Viyana Savaşı’ndan sonra Sırbistan (1683–1699)“. In Tü- rkler. 9. Cilt, ed. Hasan Celal Güzel, Kemal Çiçek & Salim Koca, 765– 772. Ankara : Yeni Türkiye Yayınları.
Katić, Tatjana. 2007/2008. „Muslimanske zadužbine u Pirotu od XIV do XVI ve- ka“. Pirotski zbornik 32–33: 55–62.
Katić, Tatjana. 2018. „Osmanizovanje srednjevekovnog grada: urbani i demografski razvoj Prizrena od polovine XV do kraja XVI veka“. Istorijski časopis LXVII: 101–140.
Koçak, Zülfiye. 2016. “Alacahisar Vilayeti’ndeki Mukataalar (1471-1479)“. Uluslararası Sosyal Araştırmalar Dergisi 9 (45): 268–281.
Kostić, Kosta. 1973. Istorija Pirota, priređivač Ilija Nikolić. Pirot: Muzej Ponišavlja Pirot.
Köprülü, Mehmet Fuat. 1938. “Vakıf Müessesi ve Vakıf Vesikalarının Tarihi Ehemmiyeti”. Vakıflar Dergisi I (1–2): 1–6.
Köprülü, Mehmet Fuat. 1943. “Vakıf Müessesinin Hukuki Mahiyeti ve Tarihi Tekamülü”. Vakıflar Dergisi II: 1–36.
Miljković-Katić, Bojana. 2002. Struktura gradskog stanovništva Srbije sredinom XIX veka. Beograd: Istorijski institut.
Muftić, Hazim. 1938. „Problem vakufa“. Glasnik vrh. Starješinstva Islamske Vjerske Zajednice 5: 221–228.
Mušović, Ejup. 1981. „Jugoslovensko iselјeništvo u Turskoj“. Zbornik radova Etnografskog instituta 12, ur. Petar Vlahović, 65–75. Beograd: Etnografski institut SANU.
Mušović, Ejup. 1992. Muslimansko stanovništvo Srbije od pada Despotovine
(1459) i njegova sudbina. Kraljevo: Slovo.
Ocak, Ahmet Yaşar & Suraiya Faroqhi. 1986. “Zaviye”. In İslam Ansiklopedisi
13, 468–476. İstanbul: Milli Eğitim Basımevi.
Ortajli, Ilber. 2004. Najduži vek imperije. Beograd: Srpska književna zadruga.
Öztürk, Nazif. 1995. “Evkâf-ı Hümâyûn Nezâreti”. In Türkiye Diyanet Vakfı İslâm Ansiklopedisi 11, 521–524. İstanbul: Türkiye Diyanet Vakfı.
Shatzmiller, Maya. 2001. “Islamic Institution sand Property Rights: The case of the 'Public Good' Waqf”. Journal of the Economic and Social History of the Orient 44 (1): 44–74.
Shaw, Stanford J. and Ezel Kural Shaw. 1977. History of the Ottoman Empire and Modern Turkey, Volume 2: Reform, Revolution, and Republic. New York: Cambridge University Press.
Smailagić, Nerkez. 1990. Leksikon islama. Sarajevo: Svjetlost.
Stojančević, Vladimir. 1963. „Leskovac kao administrativno područje za poslednjih
sto godina“. Leskovački zbornik III: 62–65.
Stojančević, Vladimir. 1972. „Otkup vakufskih imanja u Leskovcu posle
oslobođenja 1878. godine“. Leskovački zbornik XII: 135–140.
Stojančević, Vladimir. 1983. „Niš 1804–1878“. U Istorija Niša 1. Od najstarijih vremena do oslobođenja od Turaka 1878. godine, ur. Danica Milić, 262– 306. Beograd: Istorijski institut; Niš: Gradina i Prosveta.
Stojančević, Vladimir. 1987. Leskovac i leskovačka nahija u XIX veku (1804– 1878). Leskovac: Narodni muzej u Leskovcu.
Stojančević, Vladimir. 1996. Jugoistočna Srbija u XIX veku (1804–1878). Niš: Prosveta.
Stojanović, Radmila. 1967. „Izgled Leskovca za vrijeme Turaka“. Leskovački zbornik VII: 47–53.
Šabanović, Hazim. 1970. „Urbani razvitak Beograda od 1521. do 1688. godine“. Godišnjak grada Beograda XVII: 5–40.
Tričković, Radmila. 1978. „Leskovac u velikom ratu (1683–1699)“. Leskovački zbornik XVIII: 7–22.
Tričković, Radmila. 1997. „Torlak“. U Pirotska buna 1836. (sa posebnim osvrtom na oslobodilački pokret u Pirotu i Ponišavlju od turskog osvajanja do oslobođenja 1977/78.), ur. Borislava Lilić, 73–93. Pirot: Naša sloboda.
Tričković, Radmila. 2013. Beogradski pašaluk. Prir. Nebojša Šuletić. Beograd: Službeni glasnik.
Yediyıldız, Bahaeddin. 1985. Institution du Vaqf au XVIIIe siècle en Turquie: Etude socio-historique. Ankara: Société d'Histoire Turque.
Vasić, Milan. 1966/67. „Leskovac u XVI vijeku“. Godišnjak Društva istoričara
Bosne i Hercegovine 17: 41–60.
Velkova, Saška & Mila Panajotović. 2017. Zaboravljeni Pirot. Pirot: Muzej
Ponišavlja Pirot.
Veselinović, Rajko. 1986. „Srbija pod austrijskom vlašću 1718–1739“. U Istorija
srpskog naroda IV–I, 106–162. Beograd: Srpska književna zadruga. Veselinović, Rajko. 1993. „Srbi u Velikom ratu 1683–1699“. U Istorija srpskog
naroda III-1, 491–572. Beograd: Srpska književna zadruga.
Zdravković, Slađana. 2017. „Vakufsko pitanje u Kraljevini SHS (Jugoslaviji) –
Primer leskovačkog pitanja“. Leskovački zbornik LVII: 171–179.
Zirojević, Olga & Ismail Eren, 1968. „Popis oblasti Kruševca, Toplice i Dubočice u vreme prve vladavine Mehmeda II (1444–1446)“. Vranjski glasnik IV: 377–416.
Zirojević, Olga. 1980. „Oko imena Šehirkej“. Istorijski časopis XXVII: 233–236. Zirojević, Olga. 1993. „Vakuf-ugaoni kamen gradova“. Novopazarski zbornik 17: 67–71.
Zirojević, Olga. 2000. „Najranije turske vesti o Kuršumliji“. Kuršumlija kroz vekove. Zbornik radova sa naučnog skupa Prolom Banja, ur. Slavenko Terzić, 43–55. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Istorijski institut SANU: TO opštine Kuršumlija.

Sources
ВОА. Osmanski arhiv Predsedništva državnih arhiva Predsedništva Republike Turske u Istanbulu (Istanbul, Türkiye Cumhuriyeti Cumhurbaşkanlığı Devlet Arşivleri Başkanlığı Osmanlı Arşivi):
Bâb-ı defteri, Başmuhâsebe Kalemi Defteri (BOA.DBŞM.d) No: 1 Evkaf Defterleri (BOA. EV.d) No: 11057.
Tapu Tahrir Deterleri (BOA. TT.d) No: 236.
Kur’an. Kur’an s prijevodom. Prev. Besim Korkut. Sarajevo: El-Kalem, 2001.
Објављено
28.05.2021.
Како цитирати
AMEDOSKI, Dragana. Вакуфи у кадилуцима Лесковац, Прокупље, Куршумлија и Пирот у 18. и 19. веку. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 69, n. 1, p. 83–107, may 2021. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/949>.
Датум приступа: 24 june 2021