Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца
DOI: https://doi.org/10.2298/GEI1803581D УДК 392.5:314.7(497.115) Оригинални научни рад
Сажетак
Горанци склапају углавном етнички хомогене бракове. Постоји такође пракса избора
брачног партнера у оквиру једног села. Сеоска ендогамија је присутна у оквиру
горанске заједнице у континуитету један дужи период. Миграције становништва из
Горе обележиле су како 20. тако и почетак 21. века. Уколико узмемо у обзир да Гора
представља средину са интензивним и бројним исељавањима становништва и да
миграције могу да утичу на промене у оквиру постојеће праксе избора брачног
партнера, питање везе између миграција горанског становништва и етничке
хомогамије/хетерогамије се чини потпуно оправданим. Нарочито ако се узме у обзир
да већина мојих саговорника подржава праксу склапања хомогамних бракова јер
сматра да она доприноси складним односима у браку и практиковању културних
особености горанске заједнице. У раду сагледавам и образлажем праксу избора
брачних партнера код Горанаца који живе у Београду и Тутину. Друга половина 20. и
прва деценија 21. века чине хронолошки оквир истраживања. На основу анализа
емпиријске грађе и релевантне литературе закључујем да миграције нису значајније
утицале на праксу избора брачног партнера. Уједно закључујем да етнички хомогамни
бракови не успоравају процес интеграције.
Кључне речи: Горанци, миграције, интеграција, етничка хомогамија/хетерогамија,
сеоска ендогамија, Београд, Тутин
Reference
Antonijević, Dragana. 2013. Stranac ovde, stranac tamo. Antropološko istraživanje
kulturnog identiteta gasterbajtera. Etnološka biblioteka knj. 75. Beograd:
Srpski genealoški centar.
Blagojević, Gordana. 2005. Srbi u Kaliforniji. Obredno-religijska praksa i etnicitet
vernika srpskih pravoslavnih parohija u Kaliforniji. Posebna izdanja
Etnografskog instituta SANU 54. Beograd: Etnografski institut SANU
Brettell, Caroline. 2018. „Material Culture, Memory and Commemoration: Family
and Community Celebrations and Connections to ‘Home’ among Asian
Indian Immigrants.“ In Memory, Tourism and Migration, ed. Sabine
Marschall. Routledge.
Čapo Žmegač, Jasna. 2003. „Dva lokaliteta, dvije države, dva doma: transmigracija
hrvatskih ekonomskih migranata u Münchenu.“ Narodna umjetnost 40 (2):
117–131.
Derans, Žan-Arno & Loran Žeslen. 2011. Putovanje u zemlju Goranaca. Balkan,
početak XXI veka. Beograd: Medijska knjižara KRUG.
Divac, Zorica. 1995. „Svadbeni običaji u Sredačkoj župi i Gori. Šarplaninske župe
Gora, Opolje i Sredska.“ Antropogeografsko-etnološke, demografske,
sociološke i kulturološke karakteristike 40/II: 195–202.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2014. „‘A zboriš našinski’ – o upotrebi goranskog
govora u Beogradu.“ Antropologija 14 (2): 101–116.
Đorđevic Crnobrnja, Jadranka. 2015a. „‘The Gorani Wedding Ritual’ – Between
Individual and Collective Memory.“ International Journal for Cultural
Researches 6 (2014): 159–168.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2015b. „Terlik – simbol etničkog i religijskog
identiteta Goranaca.“ Etnološko-antropološke sveske 26 (n.s.) 15 (2015):
60–70.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2016. „Crisis, Migrations, Culture. On the Influence
of the Economic and Political Crisis on Migration Patterns of Gorani
People and Changes to Their Culture.“ Ethnologia Balkanica 18 (2015):
85–101.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2017. „‘Ne skretati pažnju na sebe’ – da li je i za
koga je integracija migranata važna? Goranci u Beogradu“. Glasnik
Etnografskog instituta SANU LXV (3): 619–637.
Gavrilović, Ljiljana. 1985. „Dodeljivanje dece posle razvoda braka kao pokazatelj
položaja žene u društvu.“ Etnološke sveske VI: 11–17.
Gavrilović, Ljiljana. 1989. „Probni brak u okviru savremene muslimanske porodice
u jugozapadnoj Srbiji“. Zbornik Sjenice 5: 93–107.
Gorunović, Gordana. 2007. Srpska etnologija i marksizam: naučno delo Špire
Kulišića. Etnološka biblioteka knjiga 22. Beograd: Srpski genealoški
centar.
Hasani, Harun. 1995. „Migracije stanovništva Gore“. U Šarplaninske župe Gora,
Opolje i Sredska, Antropogeografsko-etnološke, demografske, sociološke i
kulturološke karakteristike. Knj. 40/II, 149-166. Beograd: Geografski
institut „Jovan Cvijić“ SANU.
Hasani, Harun. 2011. „Goranies: A respected minority in Serbia, A persecuted
minority in present-day Kosovo.“ In Minorities in the Balkans. State policy
and interethnic relations (1804-2004). ed. Bataković D., 311–322.
Belgrade: Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Science
and Arts.
Hasani, Suzana. 2003. Etnološke karakteristike Šarplaninske Župe Gora. Diplomski
rad. Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u
Beogradu.
Idrizi Aljabak, Sadik. 2015. Gora – jedan pogled unazad.
www.mlicanin.weebly.com/istorija-gore.html (preuzeto 9.1.2015).
Ilić, Marija. 2010. „Narativi ličnog iskustva i međuetnički brakovi među Srbima u
Mađarskoj.“ Antropologija 10 (3): 99–120.
Isljami, Hamid. 1995. Jusuf i Džemilja. Beograd: Goragraf.
Ivanović, Zorica. 2007. „Antropološka kritika teze o ‘braku kupovinom žena’ kao prilog
promišljanju interdisciplinarnosti. Etnoantropološki problemi 2 (2): 157–220.
Lazar, Žolt, Aćimov, Danijela. 2017. „Mešoviti brakovi u Vojvodini kao indikator
interkulturne komunikacije.“ Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu XLII (2): 397–410.
Malešević, Miroslava. 2004. Didara. Životna priča jedne Prizrenke. Etnološka
biblioteka knjiga 14. Beograd: Srpski genealoški centar.
Markov, Ivaylo. 2018. „Social Status and Prestige in Conditions of Transnational
Migration. Ethnographic Study among the Albanians from the Republic of
Macedonia.“ Glasnik Etnografskog institute SANU LXVI (3) (u štampi)
Mrđen, Snježana. 2010. „Etnički miješani brakovi na prostoru bivše Jugoslavije,
1970–2005. godina.“ Zbornik Matice srpske za društvene nauke 131: 255–
268.
Nikolić, Desanka. 1995. „Etnokulturni stereotipi stanovnika Gore i Sredačke župe“.
U Šarplaninske župe Gora, Opolje i Sredska, Antropogeografskoetnološke,
demografske, sociološke i kulturološke karakteristike. Knj. 40/II,
169-174. Beograd: Geografski institut „Jovan Cvijić“ SANU.
Pavićević, Aleksandra. 2006. Na udaru ideologija. Brak, porodica i polni moral u
Srbiji u drugoj polovini XX veka. Posebna izdanja Etnografskog instituta
SANU 57. Beograd: Etnografski institut SANU.
Pavlović, Mirjana. 2012. Srbi u Temišvaru. Posebna izdanja Etnografskog instituta
SANU 78. Beograd: Etnografski institut SANU.
Petrović, Mina. 1997. „Etnički homogeni i etnički heterogeni brakovi u Srbiji.“
Teme, Časopis za društvene nauke, g. XX Br. 3-4, 265–276.
Pišev, Marko. 2010. „Kulturni model islamskog braka.“ Antropologija 10 (sv. 1):
49–79.
Prelić, Mladena. 2005. „Etnička egzogamija kao faktor konstrukcije identiteta:
primer Srba u Budimpešti i okolini“. Glasnik Etnografskog instituta SANU
LIII: 51–64.
Rajković Iveta, Marijeta. 2004/2005. „Višestruki identitet Čeha u Jazveniku.“
Etnološka tribina 27–28 (34/35): 237–287.
Rajković Iveta, Marijeta, Rina Geci. 2017. „Albanski zlatari i pekari s Kosova u
Zagrebu: migracije i etničko preduzetništvo.“ Studia ethnologija Croatia
29: 279–304.
Redžepi, Ilber. 2014. Gora i njene etničke karakteristike. Dragaš: Omladinski savez
Gore.
Sedmak, Mateja. 2002. Kri in kultura. Etnično mešane zakonske zveze v Slovenski
Istri. Koper: Knjižnica Annales Majora.
Sedmak, Mateja. 2011. „Etnično mešani pari in družine. Izziv za socijalno delo.“
189–195. NBN: SI…/PDF (preuzeto 25.10.2012)
Schmidinger, Thomas. 2013. Gora: Slawischsprachige Muslime zwischen Kosovo,
Albanien, Mazedonien und Diaspora. Wien: Wiener Verlag.
Song, Miri. 2009. „Is Intermarriage a Good Indicator of Integration?“ Journal of
Ethnic and Migration studies 35 (2): 331–348.
Šefit, Ljajko. 2018. Istanbulske rane. Gornji Milanovac: Grafoprint.
Vujaklija, Milan. 1996/97. Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta
Zejneli, Zejnel. 2015. Goranci – svačiji i ničiji, a ipak svoji. Subotica:
Grafoprodukt.
Zlatanović Sanja. 2003. Svadba – priča o identitetu. Vranje i okolina. Posebna
izdanja Etnografskog instituta SANU 47. Beograd: Etnografski institut
SANU.
Извори
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, Stanovništvo,
Nacionalna pripadnost, Podaci po opštinama i gradovima. Republički
zavod za statistiku, Beograd 2012.
http://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/nacionalna%20pripadn
ost-ethnicity%202.pdf Pristupljeno: 8.8.2018.
Plan razvoja opštine Dragaš za period između 2013. i 2023. godine. Program
Ujedinjenih nacija za razvoj. Očuvanje biološke raznolikosti i upravljanje
održivim korišćenjem zemljišta u opštini Dragaš.
www.ks.undp.org/.../Dragash/.../Ser_MDP%20Part%202%202013-2023
Pristupljeno: 24.5.2015.
Примљено / Received: 11. 04. 2018.
Прихваћено / Accepted: 30. 10. 2018.
kulturnog identiteta gasterbajtera. Etnološka biblioteka knj. 75. Beograd:
Srpski genealoški centar.
Blagojević, Gordana. 2005. Srbi u Kaliforniji. Obredno-religijska praksa i etnicitet
vernika srpskih pravoslavnih parohija u Kaliforniji. Posebna izdanja
Etnografskog instituta SANU 54. Beograd: Etnografski institut SANU
Brettell, Caroline. 2018. „Material Culture, Memory and Commemoration: Family
and Community Celebrations and Connections to ‘Home’ among Asian
Indian Immigrants.“ In Memory, Tourism and Migration, ed. Sabine
Marschall. Routledge.
Čapo Žmegač, Jasna. 2003. „Dva lokaliteta, dvije države, dva doma: transmigracija
hrvatskih ekonomskih migranata u Münchenu.“ Narodna umjetnost 40 (2):
117–131.
Derans, Žan-Arno & Loran Žeslen. 2011. Putovanje u zemlju Goranaca. Balkan,
početak XXI veka. Beograd: Medijska knjižara KRUG.
Divac, Zorica. 1995. „Svadbeni običaji u Sredačkoj župi i Gori. Šarplaninske župe
Gora, Opolje i Sredska.“ Antropogeografsko-etnološke, demografske,
sociološke i kulturološke karakteristike 40/II: 195–202.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2014. „‘A zboriš našinski’ – o upotrebi goranskog
govora u Beogradu.“ Antropologija 14 (2): 101–116.
Đorđevic Crnobrnja, Jadranka. 2015a. „‘The Gorani Wedding Ritual’ – Between
Individual and Collective Memory.“ International Journal for Cultural
Researches 6 (2014): 159–168.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2015b. „Terlik – simbol etničkog i religijskog
identiteta Goranaca.“ Etnološko-antropološke sveske 26 (n.s.) 15 (2015):
60–70.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2016. „Crisis, Migrations, Culture. On the Influence
of the Economic and Political Crisis on Migration Patterns of Gorani
People and Changes to Their Culture.“ Ethnologia Balkanica 18 (2015):
85–101.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2017. „‘Ne skretati pažnju na sebe’ – da li je i za
koga je integracija migranata važna? Goranci u Beogradu“. Glasnik
Etnografskog instituta SANU LXV (3): 619–637.
Gavrilović, Ljiljana. 1985. „Dodeljivanje dece posle razvoda braka kao pokazatelj
položaja žene u društvu.“ Etnološke sveske VI: 11–17.
Gavrilović, Ljiljana. 1989. „Probni brak u okviru savremene muslimanske porodice
u jugozapadnoj Srbiji“. Zbornik Sjenice 5: 93–107.
Gorunović, Gordana. 2007. Srpska etnologija i marksizam: naučno delo Špire
Kulišića. Etnološka biblioteka knjiga 22. Beograd: Srpski genealoški
centar.
Hasani, Harun. 1995. „Migracije stanovništva Gore“. U Šarplaninske župe Gora,
Opolje i Sredska, Antropogeografsko-etnološke, demografske, sociološke i
kulturološke karakteristike. Knj. 40/II, 149-166. Beograd: Geografski
institut „Jovan Cvijić“ SANU.
Hasani, Harun. 2011. „Goranies: A respected minority in Serbia, A persecuted
minority in present-day Kosovo.“ In Minorities in the Balkans. State policy
and interethnic relations (1804-2004). ed. Bataković D., 311–322.
Belgrade: Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Science
and Arts.
Hasani, Suzana. 2003. Etnološke karakteristike Šarplaninske Župe Gora. Diplomski
rad. Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u
Beogradu.
Idrizi Aljabak, Sadik. 2015. Gora – jedan pogled unazad.
www.mlicanin.weebly.com/istorija-gore.html (preuzeto 9.1.2015).
Ilić, Marija. 2010. „Narativi ličnog iskustva i međuetnički brakovi među Srbima u
Mađarskoj.“ Antropologija 10 (3): 99–120.
Isljami, Hamid. 1995. Jusuf i Džemilja. Beograd: Goragraf.
Ivanović, Zorica. 2007. „Antropološka kritika teze o ‘braku kupovinom žena’ kao prilog
promišljanju interdisciplinarnosti. Etnoantropološki problemi 2 (2): 157–220.
Lazar, Žolt, Aćimov, Danijela. 2017. „Mešoviti brakovi u Vojvodini kao indikator
interkulturne komunikacije.“ Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu XLII (2): 397–410.
Malešević, Miroslava. 2004. Didara. Životna priča jedne Prizrenke. Etnološka
biblioteka knjiga 14. Beograd: Srpski genealoški centar.
Markov, Ivaylo. 2018. „Social Status and Prestige in Conditions of Transnational
Migration. Ethnographic Study among the Albanians from the Republic of
Macedonia.“ Glasnik Etnografskog institute SANU LXVI (3) (u štampi)
Mrđen, Snježana. 2010. „Etnički miješani brakovi na prostoru bivše Jugoslavije,
1970–2005. godina.“ Zbornik Matice srpske za društvene nauke 131: 255–
268.
Nikolić, Desanka. 1995. „Etnokulturni stereotipi stanovnika Gore i Sredačke župe“.
U Šarplaninske župe Gora, Opolje i Sredska, Antropogeografskoetnološke,
demografske, sociološke i kulturološke karakteristike. Knj. 40/II,
169-174. Beograd: Geografski institut „Jovan Cvijić“ SANU.
Pavićević, Aleksandra. 2006. Na udaru ideologija. Brak, porodica i polni moral u
Srbiji u drugoj polovini XX veka. Posebna izdanja Etnografskog instituta
SANU 57. Beograd: Etnografski institut SANU.
Pavlović, Mirjana. 2012. Srbi u Temišvaru. Posebna izdanja Etnografskog instituta
SANU 78. Beograd: Etnografski institut SANU.
Petrović, Mina. 1997. „Etnički homogeni i etnički heterogeni brakovi u Srbiji.“
Teme, Časopis za društvene nauke, g. XX Br. 3-4, 265–276.
Pišev, Marko. 2010. „Kulturni model islamskog braka.“ Antropologija 10 (sv. 1):
49–79.
Prelić, Mladena. 2005. „Etnička egzogamija kao faktor konstrukcije identiteta:
primer Srba u Budimpešti i okolini“. Glasnik Etnografskog instituta SANU
LIII: 51–64.
Rajković Iveta, Marijeta. 2004/2005. „Višestruki identitet Čeha u Jazveniku.“
Etnološka tribina 27–28 (34/35): 237–287.
Rajković Iveta, Marijeta, Rina Geci. 2017. „Albanski zlatari i pekari s Kosova u
Zagrebu: migracije i etničko preduzetništvo.“ Studia ethnologija Croatia
29: 279–304.
Redžepi, Ilber. 2014. Gora i njene etničke karakteristike. Dragaš: Omladinski savez
Gore.
Sedmak, Mateja. 2002. Kri in kultura. Etnično mešane zakonske zveze v Slovenski
Istri. Koper: Knjižnica Annales Majora.
Sedmak, Mateja. 2011. „Etnično mešani pari in družine. Izziv za socijalno delo.“
189–195. NBN: SI…/PDF (preuzeto 25.10.2012)
Schmidinger, Thomas. 2013. Gora: Slawischsprachige Muslime zwischen Kosovo,
Albanien, Mazedonien und Diaspora. Wien: Wiener Verlag.
Song, Miri. 2009. „Is Intermarriage a Good Indicator of Integration?“ Journal of
Ethnic and Migration studies 35 (2): 331–348.
Šefit, Ljajko. 2018. Istanbulske rane. Gornji Milanovac: Grafoprint.
Vujaklija, Milan. 1996/97. Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta
Zejneli, Zejnel. 2015. Goranci – svačiji i ničiji, a ipak svoji. Subotica:
Grafoprodukt.
Zlatanović Sanja. 2003. Svadba – priča o identitetu. Vranje i okolina. Posebna
izdanja Etnografskog instituta SANU 47. Beograd: Etnografski institut
SANU.
Извори
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, Stanovništvo,
Nacionalna pripadnost, Podaci po opštinama i gradovima. Republički
zavod za statistiku, Beograd 2012.
http://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/nacionalna%20pripadn
ost-ethnicity%202.pdf Pristupljeno: 8.8.2018.
Plan razvoja opštine Dragaš za period između 2013. i 2023. godine. Program
Ujedinjenih nacija za razvoj. Očuvanje biološke raznolikosti i upravljanje
održivim korišćenjem zemljišta u opštini Dragaš.
www.ks.undp.org/.../Dragash/.../Ser_MDP%20Part%202%202013-2023
Pristupljeno: 24.5.2015.
Примљено / Received: 11. 04. 2018.
Прихваћено / Accepted: 30. 10. 2018.
Објављено
30.01.2019.
Како цитирати
ĐORĐEVIĆ CRNOBRNJA (SERBIA), Jadranka.
Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца.
Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 66, n. 3, p. 581-600, jan. 2019.
ISSN 2334-8259.
Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/765>.
Датум приступа: 24 apr. 2024
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/765>.
Датум приступа: 24 apr. 2024
Број часописа
Секција
Тема броја
