Управљање ризиком од ХИВ и ХЦВ у оквиру приватног стамбеног простора међу београдским интравенским корисницима дроге

UDC 316.344.7:[616.988:578.828]-056.83(497.11)

Сажетак

Рад је заснован на резултатима квалитативног антрополошког истраживања које је спроведено у Београду међу интравенским корисницима дроге (ИВКД). Методима дубинских интервјуа, реинтервјуисањем, посетом местима на којима се врши интравенско коришћење дроге и посматрањем одговарајућих навика испитаника прикупљени су разноврсни подаци везани за социјал-епидемиолошке аспекте преваленце ХИВ и ХЦВ међу припадницима дате популације, од којих се овде разматрају они који се односе на утицај посебног вида ризичног окружења, на начине на које испитаници покушавају да установе што успешније безбедоносне процедуре у погледу своје зависничке навике спрам могуће заразе вирусима о којима је реч, и крвљу преносивим болестима уопште.

Ризично окружење може да буде, у основи, физичко и социјално: физичко ризично окружење део је датог теоријског концепта који се односи на пластичност простора у којем се врши регуларно интравенско коришћење дроге, док је термин „социјално ризично окружење“ део истог концепта и односи се на разноврсност људских ресурса уплетених у ту праксу на овај или онај начин. Приватни стамбени простори, као вид физичког ризичног окружења, разматрају се као референтни оквири и, у извесном смислу, детерминанте посматране праксе припадника дате популације у погледу поступака који се, у датом контексту, односе на синтагму „управљање ризиком“, односно на одабир места за инјектирање, и разлози за то, општа хигијена простора, чување и складиштење прибора за инјектирање, контрола над особама којима је допуштено да исти простор користе у сличне сврхе. 

Фреквентно коришћење приватних стамбених простора, од стране оних који у њима обитавају, као примарних простора за интравенско коришћење дроге представља, у извесном смислу, специфичност београдске студије у односу на слична истраживања која су спроведена како на Западу, тако и у земљама у транзицији. Овде није занемарљив ни број испитаника који, или поседују сопствени стамбени простор, или живе у заједници са другим/другом ИВКД или кохабитирају са не-ИВКД особама, најчешће родитељима или другим блиским сродницима – а упражњавају своју навику управо у том стамбеном простору, уз, наравно, различит евалуативни однос сустанара према томе.

Резултати показују да постојање поуздане контроле над местима у којима се редовно инјектира од стране ИВКД, представља један од основних фактора успешног руковођења безбедоносним процедурама, односно смањења ризика на крвљу преносиве болести.

Кључне речи: управљање ризиком од ХИВ и ХЦВ; физичко ризично окружење; интравенски корисници дроге; квалитативно истраживање; антропологија AIDS-а.