Коришћење јавног простора од стране интравенских корисника дроге у Београду: места, управљање ризиком и навике

UDC 316.7:613.83-056.83(497.11)"2005"

Сажетак

Рад наставља са представљањем и разматрањем резултата квалитативног антрополошког истраживања које је спроведено у Београду међу интравенским корисницима дроге (ИВКД) током 2005 године. Његов непосредан предмет представља убризгавање дроге које се дешава по јавним местима у нашем главном граду, а циљ му је да покаже на који начин долази до онога што се у теоријској литератури назива „производњом ризика“ по таквим местима, као и како се београдски интравенски корисници дроге носе са тим ризиком, односно – како управљају њиме, како се то каже у усвојеној стручно-научној терминологији.

Посебна пажња посвећена је још једној посебности београдског миљеа интравенског коришћења дроге, тзв. штековима. То су места која служе као мање-више сталан простор за убризгавање особама које нису у стању да своју рутину убризгавања вежу за приватни стамбени простор. У физичком смислу, најчешће је реч о подрумима или недовршеним грађевинама, евентуално напуштеним објектима. Њихове карактеристике као тзв. физичког ризичног окружења су релативна констатнност употребе и практично одсуство сваког хигијенског обзира при употреби тог простора. Наравно, штекове не користе само они интравенски корисници дроге који немају другде да убризгавају. Њима се служе и они који поседују свој стамбени простор, рецимо, али морају „да се среде“ у одређеним ситуацијама када су далеко од њега.

Разматрана су и друга места која спадају у категорију јавног простора, попут улаза у зграде, пролаза између њих, зелених површина, тоалета по ресторанима и слично.

За разлику од разматрања руковођења ризиком у приватном стамбеном простору, резултати истраживања који се односе на јавни простор показују одсуство оне поуздане контроле над местима у којима се редовно инјектира од стране интравенских корисника дроге – и када је у питању само физичко окружење, али и у његовом социјалном домену, што значи, наравно, да је у таквим случајевима драматично повећан ризик од крвљу преносивих болести, чак толико да социо-епидемиолошки контекст бива јасније протегнут ван миљеа интравенских корисника дроге, него што је то случај, на пример, са убризгавањем „код куће“.

Кључне речи: физичко ризично окружење; интравенски корисници дроге; антропологија AIDS-а; производња ризика и управљање ризиком.