Аутоетнографија: превазилажење родне бинарности кроз писање живота
DOI: https://doi.org/10.2298/GEI1802335W UDC 39-055 Original research paper
Сажетак
Циљ овог прилога је да представи аутоетнографију као истраживачки метод који
етнографу омогућава комбиновање основног склопа тема са циљем пажљивог описа
личних искустава истраживача. Иако је на маргинама регуларног квалитативног
метода испитивања, аутоетнографија има дугачку историју у оквиру етнографских
истраживања. Једна од главних предности коришћења оваквога метода као важног
истраживачког оруђа јесте знатан потенцијал аутоетнографије у разоткривању тока
ума етнографа приликом рефлексивног аналитичког процеса. Аутор се усредсређује
на потенцијал коришћења аутоетнографије у ангажованим и примењеним
истраживањима, нпр. у случајевима тема повезаних са социјалном правдом. Овај
прилог црпи и из ауторових личних искустава коришћења аутоетнографије и као
метода, и као жанра, при описивању процеса родне транзиције из небинарне
перспективе. Аутор сматра да често „одбијана“ субјективност и емоционалност
етнографских наратива имају велики потенцијал да, уз истовремену правилну рефлексивност етнографа, открију битне аспекте аналитичког процеса конструкције
антрополошког знања.
Кључне речи: аутоетнографија, писање као метод, трансродност, родна бинарност,
небинарност
Reference
Disorders, Fifth Edition. Washington, DC: APA Publishing.
Adams, Tony, Stacy E. Holman Jones, and Carolyn Ellis. 2015. Autoethnography:
Understanding Qualitative Research. New York, NY: Oxford University
Press.
Bochner, Arthur P., and Carolyn Ellis. 2016. Evocative Autoethnography: Writing
Lives and Telling Stories. New York and London: Routledge.
Bridges, William. 2009. Managing Transitions: Making the Most of Change. 3rd
Edition. London, Boston: Nicholas Brealey Publishing.
Clifford, James. 1986. “Introduction: Partial Truths.” In Writing Culture: The Poetics
and Politics of Ethnography, eds. J. Clifford, G. E. Marcus. Berkeley,
Los Angeles, London: University of California Press.
Ellis, Carolyn, and Arthur P. Bochner. 2000. “Autoethnography, Personal Narrative,
Reflexivity: Researcher as Subject.” In The Handbook of Qualitative
Research. Second Edition, eds. N. Denzin and Y. Lincoln, 733-768. Thousand
Oaks: Sage.
Ellis, Carolyn, Tony E. Adams, and Arthur P. Bochner. 2011. “Autoethnography:
An overview.” Historical Social Research 36(4): 273-90.
Denshire, Sally. 2013. “Autoethnography.” Sociopedia.isa, DOI:
0.1177/205684601351
Holman Jones, Stacy. 2005. “Autoethnography: Making the Personal Political.” In
The Sage Handbook of Qualitative Research, eds. N. Denzin and Y. Lincoln,
763-790. Thousand Oaks: Sage.
Lapadat, J. C. 2017. “Ethics in autoethnography and collaborative autoethnography.”
Qualitative Inquiry, Vol. 23(8): 589-603, DOI:
10.1177/10778004177044.
Monro, Surya. 2005. Gender Politics: Citizenship, Activism and Sexual Diversity.
London, Ann Arbor, MI: Pluto Press
Neville-Jan, Ann. 2003. “Encounters in a world of pain: An autoethnography.”
American Journal of Occupational Therapy 57(1): 88-98.
Reed-Danahay, Deborah. 1997. Autoethnography: Rewriting the Self and the Social.
Oxford: Berg
Richardson, Laurel, and Elizabeth St. Pierre. 2005. “Writing: A method of Inquiry.”
In The Sage Handbook of Qualitative Research, eds. N. Denzin, Y. Lincoln,
959-978. Thousand Oaks: Sage.
Richardson, Laurel. 2007. Last Writes: A Daybook for a Dying Friend. Walnut
Creek, CA: Left Coast Press, Inc.
St. Pierre, Elizabeth A. 1997. “Methodology in the fold and the irruption of transgressive
data.” International Journal of Qualitative Studies in Education
10(2): 175-189.
Van Maanen, John. 2011. Tales of the Field: On Writing Ethnography. Second Edition.
Chicago, London: The University of Chicago Press.
Wiesner, Adam. 2017. Jediná jistota je změna: autoetnografie na transgender téma.
Bratislava: Ústav etnológie SAV, VEDA SAV.
Примљено / Received: 05. 02. 2018.
Прихваћено / Accepted: 03. 05. 2018.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/583>.
Датум приступа: 24 apr. 2024
