Празничне SMS честитке

UDK: 316.773:395.82 398.332

Сажетак

Брз проток информација све више постаје потреба, па самим тим и битна одредница савременог начина живота. Из тог разлога, и нове технологије постају све значајније у домену комуникације. Приступачност мобилних телефона и препознавање могућности да се са њима брже, лакше и једноставније обавља комуникација подстакли су њихово релативно брзо ширење на српском тржишту. Модернизација у смислу коришћења информатичких технологија почела је на нашим просторима током деведесетих година прошлог века, да би тек уласком у нови миленијум процес постао незаустављив.


Истраживачи су још осамдесетих година уочили да се појављују нови облици стваралаштва, који постају савремени облици фолклорне традиције. Ова врста стваралаштва временом је постала део свакодневне културе (новинске тужбалице, епитафи на надгробним споменицима, вицеви, у последњој деценији – имејл и SMS поруке).


У последњих неколико година, SMS поруке/честитке су постале део празничне комуникације, код скоро свих празника који су и у традиционалној заједници били време када се очекивала посебна врста честитке (Бадњи дан, Божић, Српска нова година, Осми март, Васкрс, породичне славе, у последњих неколико година – Дан заљубљених). Томе је допринела и чињеница да мобилни телефон није више привилегија само одређеног броја материјално добростојећих појединаца.


Са појавом и омасовљавањем празничног честитања путем мобилног телефона, стиче се утисак да је текст празничних порука много "смелији", чиме се на неки начин потире граница између дозвољеног и недозвољеног садржаја честитке, у односу на период пре већег продора масовне културе. Један од разлога је и то што се у време када су празници били окосница друштвених догађања у заједници тачно знало шта је дозвољено/примерено, односно, шта је забрањено/непримерено празнично понашање. Међутим, садржаји појединих порука које у нашем времену круже током празника (ласцивни, као и они са политичком садржином), без генерацијског ограничења приликом слања и читања, највероватније у традиционалној заједници, због владајућих норми понашања, не би били примљени са одобравањем. 


SMS честитке указују како на разноликост садржаја, тако и на маштовитост и креативност њихових стваралаца. Садржај ових порука је у складу са временом, али и њиховим ствараоцима – од класичних порука до порука са ласцивним или политичким садржајем. То нас упућује на запажање да је однос корисника промењен не само према медијуму преноса, него и према прилици/празнику када се комуникација обавља.


Мобилни телефон, иако само средство које омогућава директну комуникацију, истовремено омогућава ослобађање од комуникативних стега које су постојале у традиционалној комуникацији, пре свега због обичајних норми које су диктирале међусобне односе у заједници. Свакако да садашња комуникација постаје све једноставнија – не само из техничких разлога, већ и због чињенице да су измењени породични односи, што је узроковало "лабављење" улога које су појединци имали у време празника.


Празничне честитке – као начин исказивања жеља за напредак појединца, породице, па самим тим и сеоске заједнице – нису специфичност нашег времена. Али оно што јесте посебност времена у коме живимо, а што се све више огледа и у садржају и у начину празничног честитања, то је уплитање све развијеније комуникационе технологије и у област духовне сфере живљења. У суштини – како у прошлости, тако и данас – основни смисао празничног честитања јесте да се упуте жеље да време које следи иза празника, можда боље рећи – између два празника, буде успешније за заједницу и појединца, а све то посматрано у односу на време које је претходило честитаном празнику. То је, у основи, нешто што се није битно променило до нашег времена. Међутим, како се може видети, све више се, уклапајући се у савремене друштвене токове, мења начин упућивања жеља колективу и појединцу.


Кључне речи: празници, честитке, комуникација, SMS поруке


 

Објављено
02.10.2018.
Како цитирати
(SERBIA), Milina Ivаnović-Bаrišić. Празничне SMS честитке. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 56, n. 2, p. 75-98, oct. 2018. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/559>.
Датум приступа: 28 mar. 2024
Број часописа
Секција
Научни радови