Савремене перцепције митова

Сажетак

Савремене перцепције митова

Marjanić, Suzana i Prica Ines (ur). 2010. Mitski zbornik. Institut za etnologiju i folkloristiku, Hrvatsko etnološko društvo, Scarabeus-naklada: Zagreb, s. 574.

Митови као универзалне и безвремене приче откривају дубље димензије човековог постојања, страхова, тежњи и смисла. Митови су приче које превазилазе људску егзистенцију сада и овде, и задиру дубоко у прошлост о којој не постоје писани нити археолошки извори. Они говоре о почецима човека, о изграђивању његовог културног и социјалног универзума. Они уједно представљају и синтетизују парадигматичне представе о човеку, његовим патњама, борбама, падовима, успесима, несавршеностима, слутњама и страховима. Мит, дакле, представља преломни догађај који се одиграо у непознатом тренутку, али се такође збива у свим временима. „Због нашег строгог хронолошког погледа на историју, ми немамо реч за такав догађај, али је митологија врста уметности која указује на оно што је изван историје, што је у људском искуству безвремено, а тиме нам помаже да искорачимо из хаотичног тока случајних догађаја и да назремо само срце стварности“ (Армстронг 2005, 15). Управо због оваквих иманентних карактеристика мита, тј. сублимације безвременог људског искуства, он се генерацијски преноси и служи као својеврсно упутство, оријентир у времену, морални кодекс и „политичко-правна повеља“ (Живковић 1992, 473). Мит тако представља причу у коју се верује – за разлику од других, рецимо бајки – и поред тога што је њена истинитост крајње недокучива. Другим речима, „митови у које се престаје веровати постају бајке, а бајке у чију се истинитост поверује бивају митови“ (Живковић 1992,474).