Изазови визуелне антропологије: историја Балкана у сликама

Сажетак

Изазови визуелне антропологије: Историја Балкана у сликама

Осврт на FWF – пројекат Visualising family, gender relations and the body: The Balkans approx. 1860-1950

Документовање социокултурног живота издвојило се као једна од значајних намена фото-апарата и камере још од времена када је привилегија руковања овим изумима припадала искључиво професионалцима. Са почецима њихове шире употребе, тај потенцијал су, између осталих, свесрдно искористили антрополози, утирући уједно тиме и пут визуелној антропологији. Могуће је да је то и један од узрока повезивања ове области најпре са етнографском документарном продукцијом, у смислу визуелне грађе чији су аутори сами антрополози, и то превасходно у научне сврхе. Ипак, не треба заборавити да ова грана антропологије промовише и истраживања визуелног материјала који су други аутори стварали за различите намене, што у фокус интересовања посебно поставља начин представљања и интерпретације путем одговарајућег визуелног медија. Управо је изазов оваквог истраживања инспирисао пројекат на тему проучавања фотографија начињених на подручју Балкана у периоду од 1860. до 1950. године, а у реализацији Центра за историју југоисточне Европе при Универзитету у Грацу. Још прецизније, идеја овог пројекта настала је након што је констатовано непостојање критичке рефлексије у ревизији историје Балкана, када је реч о визуелној грађи и изворима.