Жива дела мртвих тела: Смрт и религија нације у Србији 19. века
DOI: 10.2298/GEI1101007P UDK: 393.9:316.75(497.11)"1897" ; 271.222(497.11)-67:323.1"1897" ID: 187217164
Сажетак
Познато је, и у научној литератури мање-више елаборирано да је повратак религији на подручју бивше СФРЈ ишао руку под руку са стварањем нових националних држава и успостављањем нових/старих етничких граница и идентитета. Због тога је логично што се ова појава често квалификује као религија нације и национализма. Међутим, из ове квалификације често изостаје увид у чињеницу да је повратак религији значио и повећање интересовања за религијска учења и знања, те масовније учествовање у црквеним обредима. Иако је извесно да од високог процента оних који су се на последњем попису идентификовали као православни Срби сасвим мали део одлази на активне вернике, евидентна обнова унутрашњег, литургијског живота Цркве сугерише одређена питања и опрезност при етикетирању савремених облика религиозности и улоге Цркве у њиховом формирању. Историјске околности које доводе до појаве религије нације у Србији у 19. веку чине оправданом хипотезу да религија нације ни тада, а ни данас није изникла из крила Цркве, већ да се она појављује као државни/секуларни идеолошки пројекат, чије су везе са религијом сасвим нерелигијске природе. Да бих поткрепила ову тврдњу, покушаћу да установим и покажем шта се налазило у основама ове световне религије 19. века, те да одговорим на питање начина обликовања њених садржаја. Ово ћу учинити на основу анализе политичке употребе мртвих тела, тј. доношења посмртних остатака Вука Караџића из Беча у Београд и обнављања гроба Доситеја Обрадовића том приликом.
Кључне речи: религија, нација, смрт, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић
Reference
Novi Sad: Mediteran.
Бернц, Ернст. 1998. Представе смрти у великим религијама. Градац 124/125,
47–53. Београд.
Velkovska, Elena. 2002. Funeral Rites according to the Byzantine Liturgical
Sources. Dumbarton Oaks Papers 55, 21–51. Washington.
Verdery, Katherine. 1999. Political Lives of Dead Bodies.Reburial and Postsocialist
Change. New York: Columbia University Press.
Wortley, John. 2002. “Death, Judgment, Heaven and Hell in Byzantine Beneficial
Tales”.У: Dumbarton Oaks Papers 55, 53–67. Washington.
Гавриловић, Андра (прир.). 1898. Споменица о преносу праха Вука
Стевановића Караџића из Беча у Београд. Београд.
Đorđević, Dragoljub. 1995. „Sekularizacija, religija i razvoj jugoslovenskog
društva. Razmatranja jednog sekulariste.“ Religija i razvoj: 14–21. Niš: Junir.
Đorđević, Dragoljub. 2003. „Секуларизација.“ У: Речнички извод из социологије
религије, Теме 3, 397–399. Ниш.
Милеуснић, Слободан. 1989. Свети Срби. Крагујевац/Каленић.
Младеновић, Александар. 1981/82. „Ђура Даничић (поводом стогодишњице
смрти).“ Ковчежић 18–19, 7–25. Београд.
Никитовић, Мирослав. 1989. „Три сахране Доситеја Обрадовића“, Политика,
недеља 29. октобар.
Новаковић, Стојан. 1911. „Доситеј Обрадовић и српска култура.“ у:
Споменица Доситеја Обрадовића: 5–37. Београд.
Павићевић, Александра. 2009. „Споменици и/или горобови. Сећање на смрт и
декорација. У: Александра Павићевић (ур), Спомен места, историја,
сећања. Зборник радова 26, 47–26. Београд: Етнографски институт
САНУ.
Павићевић, Александра. 2011. Време (без) смрти. Посебна издања 71.
Београд: Етнографски институт САНУ.
Поповић, Даница. 2006. Под окриљем светости. Култ светих владара и
реликвија у средњевековној Србији. Посебна издања 92. Београд:
Балканолошки институт САНУ.
Поповић, Никола. 2010. Историјсии развој заупокојених служби. Дипломски
рад П-833 на Православном богословском факултету Универзитета у
Београду.
Радовић, Амфилохије. 1993. „Светосавско просветно предање и просвећеност
Доситеја Обрадовића“. У: Основи православног васпитања, 247–274.
Врњачка Бања.
Слијепчевић, Ђоко. 1991. Историја Српске православне цркве 2. Београд.
Тимотијевић, Мирослав. 2000/2001. Хероизација песника Војислава Ј.Илића и
подизање споменика на Калемегдану. Годишњак града Београда
XLVII–XLVIII, 187–211. Београд.
Тимотијевић, Мирослав. 2001. Херој пера као путник: типолошка генеза
јавних националних споменика и Валдецова скулптура Доситеја
Обрадовића. Наслеђе III, 39–56. Београд.
Тимотијевић, Мирослав. 2002. Мит о националном хероју спаситељу и
подизање споменика кнезу Михајлу М. Обреновићу. Наслеђе IV, 45–78.
Београд.
Тимотијевић, Мирослав. 2004. Меморијал ослободиоцима Београда 1806.
Наслеђе V: Београд.
Тојнби, Арнолд. 1998. Смрт у рату. Градац 124/125, 32–35. Београд.
Цвитковић, Иван. 2003. „Цивилна, лаичка или свјетовна религија.“ У:
Речнички извод из социологије религије. Теме 3, 397–399. Ниш.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/446>.
Датум приступа: 19 apr. 2024
