Тело духовно – концепт (словенске) душе (I)

DOI: 10.2298/GEI1302113B УДК: 398.3:128/129 (=16) 257.7 398.3:128/129 (=163.41)

Сажетак

У раду се испитује концепт душе у словенској и српској култури у контексту општих представа о души и долази до закључка да дуалистичка концептуална категоризација тело–душа није постојала у словенској и српској паганској слици света, већ је настала као плод примања хришћанства, док је за старији, пагански слој била важнија идеја вегетативне и емотивне душе, тесно повезане са телом, и идеја слободне душе – човековог двојника, која ипак подразумева одређену, иако нематеријалну и не увек видљиву телесност (тело духовно). Иконичност лексеме душа, када је реч о вегетативној души, заснива се на опозицији видљиво–невидљиво, док се идеја слободне душе заснива на опозицији материјално–нематеријално. Разлика у иконичности лексема душа и дух – иако су обе у етимолошкој вези са дах, дисати, дувати – састоји се у томе што је дух концептуализован као божански дах, сила духовна, која не може бити индивидуализована у потпуности, иако носи карактеристике свог божанског или демонског порекла и повезана је са интелектом и вољом, те са ваздухом и ватром. Душа је пак индивидуална и повезана са нижим сегментима људског бића – телесним функцијама и осећајношћу, а у вези је са елементом воде.


Кључне речи: концепт душе, лексичка иконичност, словенска култура, српски језик.

Reference

Godelije, Мoris i Mišel Panof. 2002. „Stvaranje tela“. Kultura: Antropologija
tela, 105/106, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka: 27–4.
Delimo, Žak. 1987. Strah na zapadu I –II. Novi Sad: Književna zajednica
Novog Sada.
Devereux, Georges. 1992. Ogledi iz opće etnopsihijatrije. Zagreb: Naprijed.
Dodds, E. R. 1951, The Greeks and the Irrational. London: University of
California Press.
Jones, Lindsay (ed.). 2005. Encyclopedia of Religion, second edition. Thomson
Gale.
Jung, Karl Gustav. 1996. Alhemijske studije. Beograd: Atos.
Knežević, Anto. 1988. Filozofija i slavenski jezici. Zagreb: Hrvatsko filozofsko
društvo.
Leže, Luj. 2003. Slovenska mitologija, Beograd: Bonart.
Lovmjanjski, Henrik. 1996. Religija Slovena. Beograd: Biblioteka XX vek.
Loma, Aleksandar. 1999. „Mitski koreni filozofije“. Lucida intervalla 8–9 (2–
3/): 1–38.
Лома, Александар. 2004. „Димом у небо“. Кодови словенских култура 9.
Clio: 7–64.
Лома, Александар. 2010. „О словенском рају“. Годишњак катедре за
српску књижевност са југословенским књижевностима V: 143–
153.
Morin, Edgar. 2005. Čovjek i smrt. Zagreb: Scarabeus-naklada.
Nagy, Gregory. Greek Mythology and Poetics. 1990. New York: Cornell
University.
http://chs.harvard.edu/wb/1/wo/nYNz6qEcrTsjbwWSwdCobg/4.0.0.0.1
9.1.7.15.5.1.1.1.5.7.1.1, 11. 11. 2013.
Раденковић, Љубинко. 1996. Народна бајања код Јужних Словена.
Београд: Просвета, Балканолошки институт САНУ.
Rode, Ervin. 1991. Psyche, Kult duše i vera u besmrtnost kod Grka. Sremski
Karlovci–Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Станишић, Вања. 2006. Увод у индоевропску филологију, Београд: Чигоја.
Strathern, Endrju. „Čuvati telo u duhu“. Kultura: Antropologija tela 105/106.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka: 44–59.
Толстая С. М. 2008. Пространство слова, Лексическая семантика в
общеславянской перспективе. Москва: Индрик.
Чајкановић, Веселин. 1973. Мит и религија у Срба. Београд: Српска
књижевна задруга.
Чајкановић, Веселин. 1994. Стара српска религија и митологија.
Београд: Српска књижевна задруга, Београдски графичкоиздавачки
завод, Просвета, Мартеноно.

Речници и енциклопедије
Bezlaj, F. 1977–2005. Etimološki slovar slovenskega jezika 1–4, Ljubljana:
Mladinska knjiga.
Караџић, Вук Стефановић. [1918] 1985. Српски рјечник. Београд:
Просвета–Нолит.
Речник српскохрватског књижевног и народног језика (1959–). Београд:
Српска академија наука и уметности, Институт за српскохрватски
језик.
Skok, Petar. 1971–1988. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (IIV).
Zagreb: JAZU.
Толстој, Светлана М. и Љубинко Раденковић (ред.). 2001. Словенска
митологија, енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World.
Толстой. Н. И. (ред.) 1999. Славянские древности. Этнолингвистический
словарь 2. Москва: Российская академия наук, Институт
славяноведения и балканистики.

Извори
Караџић, Вук Стефановић. 1985. Етнографски списи о Црној Гори.
Београд: Просвета–Нолит.
Караџић, Вук Стефановић. 1853. Српске народне приповијетке. Беч
http://www.rastko.rs/knjizevnost/vuk/vkaradzic-price_2.html
Караџић Вук Стефановић. 1845. Српске народне пјесме, Беч.
http://www.rastko.rs/knjizevnost/vuk/vkaradzic-pesme_II.html
Караџић Вук Стефановић. 1870. Српске народне приповијетке. Беч.
http://www.rastko.rs/knjizevnost/vuk/vkaradzic-price_3.html

Стари текстови
Arist. De anima: Aristotel. 1996. O duši. Nagovor na filozofiju (prev. Milivoj
Sironić i Darko Novaković). Zagreb: Naprijed.
Библија или Свето писмо старога и новог завета. превели Ђуро Даничић
и Вук Стефановић Караџић. Ljubljana: ČGP Delo.
Heraclitus: Heraklit. 1985. Fragmenti. (prev. Miroslav Marković). Beograd:
Grafos.
Homerus. Odysseia: Хомер. Одисеја. 1977. (прев. Милош Н. Ђурић). Нови
Сад: Матица српска.
Објављено
20.06.2029.
Како цитирати
(SERBIA), Ivana Bašić. Тело духовно – концепт (словенске) душе (I). Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 61, n. 2, p. 113-128, june 2029. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/359>.
Датум приступа: 15 july 2024