Тело духовно – концепт (словенске) душе (I)

DOI: 10.2298/GEI1302113B УДК: 398.3:128/129 (=16) 257.7 398.3:128/129 (=163.41)

Сажетак

У раду се испитује концепт душе у словенској и српској култури у контексту општих представа о души и долази до закључка да дуалистичка концептуална категоризација тело–душа није постојала у словенској и српској паганској слици света, већ је настала као плод примања хришћанства, док је за старији, пагански слој била важнија идеја вегетативне и емотивне душе, тесно повезане са телом, и идеја слободне душе – човековог двојника, која ипак подразумева одређену, иако нематеријалну и не увек видљиву телесност (тело духовно). Иконичност лексеме душа, када је реч о вегетативној души, заснива се на опозицији видљиво–невидљиво, док се идеја слободне душе заснива на опозицији материјално–нематеријално. Разлика у иконичности лексема душа и дух – иако су обе у етимолошкој вези са дах, дисати, дувати – састоји се у томе што је дух концептуализован као божански дах, сила духовна, која не може бити индивидуализована у потпуности, иако носи карактеристике свог божанског или демонског порекла и повезана је са интелектом и вољом, те са ваздухом и ватром. Душа је пак индивидуална и повезана са нижим сегментима људског бића – телесним функцијама и осећајношћу, а у вези је са елементом воде.

Кључне речи: концепт душе, лексичка иконичност, словенска култура, српски језик.