Настанак нове фигуре у академској заједници – homo applicandus

DOI: 10.2298/GEI1302033K UDC: 378.014.543 (436)

Сажетак

Аустријски универзитети су постали квази-предузећа чији је циљ да произведу вишкове – шта год то значило. У оквиру овог неолибералног концепта, бројке и статистике су постале кључни индикатори успеха и пропасти. Као и готово свуда другде, научне дисциплине су на победничкој, док су хуманистичке дисциплине на губитничкој страни. Будући да универзитети нису постали права предузећа, наравно, и да њихови вишкови у производњи знања никада не могу заиста бити оцењени, способност за проналажење спољних извора финансија постала је круцијална. Изложена прохтевима да постане на неки начин профитабилна, академска заједница је почела да ствара један нови облик академског предузетника – homo applicandus-a. Овај нови академац је обликован/обликована својом способношћу да развија конкурентне истраживачке пројекте, пише тзв. паметне пријаве, поштује рокове за пријављивање за националне, интернационалне или на друге начине финансиране истраживачке програме, и да управља истраживачким пројектима једнако колико и да их спроводи.


Кључне речи: Аустрија, универзитети, хуманистичке дисциплине, финансирање са стране, homo applicandus, конкурентност.

Објављено
29.06.2018.
Како цитирати
(AUSTRIA), Karl Kaser. Настанак нове фигуре у академској заједници – homo applicandus. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 61, n. 2, p. 33-38, june 2018. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/353>.
Датум приступа: 28 mar. 2024