Непосредни резултати нових мултидисциплинарних етногенетских истраживања Срба и становништва Србије (на примеру Александровачке жупе)

DOI: 10.2298/GEI1401245T УДК: 39:575(497.11)

  • Ivica Todorović (Serbia) Етнографски институт САНУ
    ivica.todorovic@ei.sanu.ac.rs
  • Anđelkа Vučetić-Drаgović (Serbia) Национални криминалистичко-технички центар МУП-а Републике Србије
    andjelka.vuceticdragovic@mup.gov.rs
  • Anđelko Marić (Serbia) Национални криминалистичко-технички центар МУП-а Републике Србије
    andjelko.maric@mup.gov

Сажетак

У раду се представљају први непосредни резултати мултидисциплинарних истраживања етногенезе/порекла Срба и становништва Србије, која су заснована на генетским показатељима. Најдиректнији резултат претходно спроведених истраживања представља 85 хаплотипова са 17 DYS маркера/локуса испитаника из општине Александровац (тј. Александровачке жупе), као репрезентативне области која се налази у самом средишту централне српске, косовскоресавске лингвокултурне зоне. За разлику од претходних текстова аутора на ову тему, сада су по први пут изнесени конкретни резултати који повезују етнолошке чињенице – почев од старијих и најновијих забележених представа о пореклу – са генетским резултатима, добијеним захваљујући сарадњи Етнографског института САНУ са Лабораторијом за ДНК анализу Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Републике Србије. На овај начин, стичу се и презентују нова сазнања до којих је било могуће доћи само паралелним коришћењем етнолошких и генетских информација (а која се непосредно наводе у тексту, представљајући јасне доказе сврсисходности и неопходности примењеног методолошког приступа).


Кључне речи: мултидисциплинарна истраживања, хаплотипови и хаплогрупе, етнолошки и генетски показатељи, етногенеза и порекло Срба и становништва Србије, Александровачка жупа.

Reference

Andrejić, Ljubomir. 1996. Prilog bibliografiji o etnogenezi, etničkoj istoriji i etničkom
identitetu stanovništva Srbije. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Бачко, А., и Максимовић Д. 2010. Родови који славе св. Тому – генетичка и
етнографска истраживања. Београд: Издање аутора.
Белић, Александар. б. г. Српскохрватски језик – дијалекти, правопис, књижевни
језик – предавања д-ра А. Белића. Београд.
Беличъ, А. 1905. Діалектологическая карта сербскаго языка. Санктпетербургъ:
Типографія императорской академіи наукъ.
Veselinovic, I. et all. 2008. „Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome
STR loci in a Serbian population sample from Vojvodina province“. Forensic Science
International 176, 05/2008, (2008): 23–28. DOI: 10.1016/j.forsciint.2007.04.003
Дуњић, Оливера и други. 2007. „Лутовчев регистар А – основне карактеристике,
структура, садржај и листинг жупских топонима и родова обухваћених
студијом“. Жупски зборник 2: 113–130.
Ивић, Павле. 1986. Српски народ и његов језик. Београд: Српска књижевна
задруга.
Ивић, Павле. 2002. „Жупски говор као најтипичнији представник косовскоресавског
дијалекта“. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
XLVI/1: 7–13.
Илић, Радомир М. 1905. „Ибар – антропогеографска проучавања“. Српски
етнографски зборник књ. 6, Насеља српских земаља књ. III: 521–692.
Јерковић, Синиша. 2012а. „Y-ДНК хаплогрупа I најчешћа код Срба“. Приступљено
31.1.2013. http://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-najčešćakod-srba
Јерковић, Синиша. 2012б. „Имате резултате генетског тестирања и шта даље?“.
Приступљено 31.1.2013. http://www.poreklo.rs/2012/07/18/imate-rezultategenetskog-testiranja-i-šta-dalje
Јерковић, Синиша. 2012в. „Y-днк стабло људске врсте“. Приступљено 31.1.2013.
http://www.poreklo.rs/2012/08/12/y-dnk-stablo-ljudske-vrste
Кљосов, Анатолиј. 2010. „Откуд су се појавили Словени и 'Индоевропљани'?
Одговор даје ДНК-генеалогија“. Узданица VII/2: 59–86.
Кљосов, Анатолиј А. 2013. Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију. Београд:
Мирослав. (Клесов, Анатолий. 2013. Происхождение славян. Москва:
Алгоритм.)
Лутовац, Милисав В. 1980. Жупа Александровачка – Антропогеографска
испитивања. Београд: САНУ (Српски етнографски зборник 93, Одељење
друштвених наука САНУ).
Маринковић, Александар. 2012. „Распрострањеност mt-ДНК хаплогрупа у
југоисточној Европи“. Приступљено 31.1. 2013. http://www.poreklo.
rs/2012/08/22/rasprostranjenost-mt-dnk-haplogrupa-u-jugoistočnoj-evropi
Марковић, Милош. 2007. „Неакцентоване дужине у говору Жупе“. Жупски зборник
2: 87–112.
Маслаћ, Божидар. 2011а. „Хрвати и Бошњаци нам после српског језика 'позајмљују'
и гене?“ Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvati-ibosnjaci-posle-srpskog-jezika-pozajmljuju-i-gene.html
Маслаћ, Божидар. 2011б. „Одговор Драгану Приморцу, или о (зло)употреби
гена“. Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/polemike/odgovor-draganuprimorcu.html
Милетић, Томислав. 2008. Грчак и Ботурићи – села испод Козника. Крушевац:
Историјски архив – Крушевац.
Милинчић, Мирољуб А. 2012. Жупа Александровачка – одлике природне средине.
Београд: Српско географско друштво.
Невски, Александар. 2013. „Срби и турска генетика“. Приступљено 3.3.2014. http://
poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/srbi-turska-genetika/
Нишкановић, Мирослав. 2004. Српска презимена. Београд: Српски генеалошки
центар.
Павловић, Радослав Љ. 1941. Подибар и Гокчаница. Београд: Српска краљевска
академија. (Српски етнографски зборник књ. LVI, Насеља и порекло
становништва књ. 30)
Павловић, Радослав Љ. 2012. Копаоник. Брус: Центар за културне делатности и
библиотекарство општине Брус.
Ракић, Р., и Станисављевић-Ракић В. 2005. Српске породице и презимена. Београд:
„Алтер-етно“ центар, Мрљеш.
Regueiro, M. et all. 2012. „High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages characterize
Serbia“. Gene 498(1/2012): 59–67. DOI: 10.1016/j.gene.2012.01.030
Sajks, Brajan. 2012. Sedam Evinih kćeri – genetička istorija Evropljana. Smederevo:
Heliks.
Симоновић, Слободан. 2012. Предговор у Копаоник, од Радослава Љ. Павловића.
Брус: Центар за културне делатности и библиотекарство општине Брус.
Станојевић, Бобан. 2010. „Генетика, историја, језик“. Митолошки зборник 23: 273–
295.
Стојанчевић, Видосава. 1972. „Становништво и обичаји крушевачког краја у 19.
Веку“. У Крушевац кроз векове, уредник Адам Стошић, 143–166. Крушевац:
Народни музеј.
Тодоровић, Ивица. 2005. „Приоритети савремене етнолошко-антрополошке науке у
Србији“. Зборник Етнографског института САНУ 21: 151–162.
Тодоровић, Ивица. 2013а. „Нове могућности етногенетских проучавања
становништва Србије“. Гласник Етнографског института САНУ LXI (1):
149–159.
Тодоровић, Ивица. 2013б. „Мултидисциплинарна истраживања порекла
становништва Србије – прелиминарни оквир“. Гласник Етнографског
института САНУ LXI (2): 101–112.
Тодоровић, Ивица. 2013в. „Савремене перспективе истраживања етногенетских
процеса источне Србије“. Етнокултуролошки зборник XVII: 109–126.
Тодоровић, Ивица. 2014. „Компаративни аналитички осврт на најновија генетска
истраживања порекла Срба и становништва Србије – етнолошка перспектива“.
Гласник Етнографског института САНУ LXII (2) (у штампи).
Tucić, N., и Matić G. 2005. O genima i ljudima. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Cavalli-Sforza, Luigi Luca. 2008. Geni, narodi i jezici. Zagreb: Algoritam.
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat (Српски ДНК пројекат), Приступљено 19.1.2014.
http://www.phylotree.org/Y/tree, Приступљено 3.3.2014. (Minimal Y tree)
Објављено
20.06.2023.
Како цитирати
(SERBIA), Ivica Todorović; (SERBIA), Anđelkа Vučetić-Drаgović; (SERBIA), Anđelko Marić. Непосредни резултати нових мултидисциплинарних етногенетских истраживања Срба и становништва Србије (на примеру Александровачке жупе). Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 62, n. 1, p. 245-259, june 2023. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/342>.
Датум приступа: 25 apr. 2024