Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века
DOI: 10.2298/GEI1402035D УДК: 314.7.044(497.11)
Сажетак
Економска неразвијеност Горе наводи се као примаран разлог за печалбу и економску миграцију Горанаца. Миграције из Горе не представљају константу у погледу њиховог обима и интензитета. Интензивно исељавање може да се прати након 1999. године и доводи се у везу са ратом на Косову, као и са политичким променама насталим у Гори након проглашења Косова за самостални државни енитет. У тексту анализирам економску и политичку миграцију из Горе крајем 20. и у првој деценији 21. века, са намером да сагледам и образложим питање узрока њихове појаве, као и питање њиховог интензитета и обима. Другим речима, разматрам социоекономску и политичку димензију поменутих миграција. Полазим од претпоставке да на одређену миграцију утиче више фактора истовремено, с тим да један од њих може имати већи утицај у односу на остале. Који фактор ће превладати зависи, између осталог, од друштвено-историјских, економских и политичких прилика које су присутне на неком простору у одређеном времену.
Кључне речи: економска миграција, политичка миграција, Гора, Горанци, 1999. година.
Reference
kulturnog identiteta gasterbajtera. Beograd: Etnološka biblioteka knj. 75.
Ахметовић, Бехадин. 2000. „Самостална општина Гора потврда самосвојности и
основа за очување ентитета и идентитета Горанаца.“ Горанци, Муслимани
и Турци у Шарпланинским жупама Србије. Проблеми садашњих услова
живота и опстанка (ур. М. Бурсаћ). Зборник радова Географског института
„Јован Цвијић“ 50: 55–57.
Brettell, B. Caroline and Hollifield, F. James (ed.). 2000. “Migration Theory. Talking
across Disciplines.” Migration Theory. Thalking across Disciplines. 1-26. New
York and London: Routledge.
Brettell, B. Caroline. 2000. “Theorizing Migration in Anthropology. The Social
Construction of Networks, Identities, Communities, and Globalscapes”.
Migration Theory. Thalking across Disciplines. 97–136. New York and
London: Routledge.
Ваит, Ибро. 2000. „Горанци у светлу разговора у Рамбујеу.“ Горанци, Муслимани
и Турци у Шарпланинским жупама Србије. Проблеми садашњих услова
живота и опстанка (ур. М. Бурсаћ). Зборник радова Географског института
„Јован Цвијић“ 50: 45–48.
Далифи, Месип. 2000. „Актуелни проблеми школског система у општини Гора по
доласку снага КФОР-а.“ Горанци, Муслимани и Турци у Шарпланинским
жупама Србије. Проблеми садашњих услова живота и опстанка (ур. М.
Бурсаћ). Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“ 50: 63–66.
Derans, Žan-Arno, Žeslen, Loran. 2011. Putovanje u zemlju Goranaca. Balkan,
početak XXI veka. Beograd: Medijska knjižara Krug.
Златановић, Сања. 2010. „Трансфер и контратрансфер у етнографским
истраживањима“. Гласник Етнографског института САНУ. Књ. LVIII (1).
Београд: Етнографски институт САНУ. Стр. 129–139.
Златановић, Сања. 2012. „Свадба, традиционални женски костим и идентитетски
дискурси српске заједнице југоисточног Косова“. Гласник Етнографског
института САНУ. Књ. LX 2012 (2). Београд: Етнографски институт САНУ.
Стр. 89–105.
Josipović, Damir. 2013. „Psevdoprostovoljne migracije: primer sistema notranjih
migracij v nekdanji Jugoslaviji.“ Ars&Humanitas: Revija za umetnost in
humanistiko. Letnik 7, Št. 2 (2013): 71–85.
Karadžoski, Vladimir. 2009. “Socio-Political, Religious, and Economic Reasons for
Macedonians Movements to Turkey.“ Migration in, from, and to Southeastern
Europe”, Part 1: Historical and Cultural Aspects (Eds. Roth and Hayden).
Ethnologia Balkanica 13: 121–128.
Lucassen, Leo. 2009. “Towards a Comparative History of Migration and Membership
in Southeast Europe (1500-1900)”. Migration in, from, and to Southeastern
Europe, Part 1: Historical and Cultural Aspects (Eds. Roth and Hayden).
Ethnologia Balkanica 13: 11–41.
Pešić, Jelena. 2013. „Rodna perspektiva u proučavanju migracija.“ Sociologija. Vol.
LV (2013), N° 2: 317–332.
Romelić, Živka, Stojanović, Marko. 1989. „Neki elementi kulture gasterbajtera
Đerdapskih naselja.“ Etnološke sveske X: 197–202.
Хасани, Харун. 1995. „Миграције становништва Горе“. Шарпланинске жупе
Гора, Опоље и Средска, Антропогеографско-етнолошке, демографске,
социолошке и културолошке карактеристике. Књ. 40/II. Београд:
Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ. Стр. 149–166.
Хасани, Харун. 2000. „Миграције становништва шарпланинске жупе Гора“.
Горанци, Муслимани и Турци у Шарпланинским жупама Србије,
Проблеми садашњих услова живота и опстанка. Књ. 50. Београд:
Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ. Стр. 33–45.
Hasani, Harun. 2011. “Goranies: A respected minority in Serbia, A persecuted
minority in present-day Kosovo.” Minorities in the Balkans. State policy and
interethnic relations (1804–2004) (ed. Bataković D.). Special editions 111.
Belgrade: Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Science and
Arts. Str. 311–322.
Hasani, Suzana. 2003. Etnološke karakteristike Šarplaninske Župe Gora. Diplomski
rad. Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta
u Beogradu. Beograd.
Hristov, Petko. 2010. “‘Returning’ Religiousness and New Local Identities on the
Balkans”. Етнолошко-антрополошке свеске бр. 15 (н.с.) бр. 4: 95–104.
Hristov, Petko. 2012. “Balkan Gurbet: History, Traditional Patterns and Cultural
Dimensions.” In: Sikimić, B., P. Hristov and B. Golubović (Eds.) Labour
Migrations in the Balkans. “Studies on Language and Culture in Central and
Eastern Europe” (SLCCEE), Band 18. 11–26. München-Berlin: Verlag Otto
Sagner.
Chiswick, R. Barry. 2000. “Are Immigrants Favorably Self-Selected? An Economic
Analysis.” Migration Theory. Thalking across Disciplines. 61–76. New York
and London: Routledge.
Извори:
Становништво према националној или етничкој припадности – Преглед
за републику Србију, Централну Србију, Војводину, Град Београд и Београднасеље
– Попис 2002. Републички завод за статистику Србије.
www.webrzs.stat.gov.rs/website/Public7PageView.aspx?pkey=164 (преузето
21.08.2008).
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/11/23/srpski/T03112202.shtml
(преузето 26.04.2010).
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/306>.
Датум приступа: 13 dec. 2024