Истраживања миграција: етнологија и политика Етнографског института САНУ (1947–2014)

DOI: 10.2298/GEI1402015L UDC: 39:314.7:061.12(497.11)

Сажетак

Етнолошка истраживања миграција у оквиру Етнографског института САНУ била су институционално позиционирана и сврсисходно усмеравана током протеклих шест деценија, сходно политичким и научним политикама. Теме и садржаји истраживања усађени су у актуелне политике, државне интересе и националне идеологије, што је умногоме одређивало ток, динамику, (не)зависност рада, односно – њихов утилитарни карактер. Да би се разумело на који се начин стварала и остваривала политика проучавања миграција, потребно је расветлити историјски контекст конституисања и конструисања политика, тј. програма Етнографског института САНУ, који представљају важан истраживачки пункт и барометар научне актуелности и релевантности. Издвајају се следеће фазе институтских политика које се доводе у везу са истраживањем миграција: 1. Период истраживања ареалних области – политика антропогеографизације (1947–1964); 2. Период истраживања социо-културних промена – политикa етнографизације (1964–1980); 3. Период истраживања дијаспоре, етницитета и радних миграција – политикa етнологизације (1980–2000); 4. Истраживања миграција у периоду кризе и транзиције - антропологизације (након 2000). Етнолошка и антрополошка истраживања миграција у Србији, иако су се континуирано одвијала у оквиру институтских програма, нису била довољно фаворизована да би постала релевентна научна област и академски програм и предмет студија проучавања и едукација. Културноисторијски приступ у мапирању просторних ареала, етничке категоризације, функционални приступи друштвеним трансформацијама и симболичко реструктурирање етничког идентитета били су маркери програмских и научних политика етнолошког проучавања миграција, имајући у виду временски распон од средине двадестог века до данас. Истраживачки пут праћења миграција био је усмераван, али и самосталан, традиционалистички, али и иновативан у подстицању индивидуалних иницијатива и тимског рада на отварању теоријских и методолошких врата. Био је то амбивалентан статус истраживања / истраживача – између идеологија, политика и науке. Истраживања миграција Етнографског института САНУ јесу понекад каснила, изостајала, застаревала, била усмеравана, самоиницијативна, динамична или статична. Истраживања миграција подразумевају интердисциплинарни приступ, што спутава сваки дисциплинарни парохијализам, али она такође подразумевају јаке теоријскометодолошке оквире у свакој од дисциплина. Сигурно је да су микро и макро, локална и глобална миграцијска тржишта сувише сложене појаве / проблеми, који се морају отварати са свих страна. Мобилност и функционалност истраживања сада тражи сарадњу и истраживачку компатибилност, наравно – и финансијску сналажљивост на научном (интер)националном тржишту. Функционалност истраживања нема других могућности осим да се ослони на сопствене научне потенцијале, на финансијско разумевање државних и интернационалних институција, али изван државног и националног туторства и пропаганде. 


Kључне речи: миграције, етнологија, научнe политикe, Етнографски институт САНУ.

Reference

Антонијевић. Драгана. 2000. „Сватовац” и гламурозна венчања – свадбени
феномени у североистрочној Србији, у: Жизненият цикьл, Етнографски
иниститут с Музеи, при БАН, Софиа, 251–264.
Бандић. Душан. 1979. Неке новије промене у животу и култури становништва
околине Београда, Зборник Етнографског института САНУ, књ. 9,
1–105.
Bratić Dobrila i Malešević Miroslava. 1982. Kuća kao statusni simbol, Etnološke
sveske, IV, Beograd, 144–152
Цвијић. Јован. 1987. Балканско полуострво и јужнословенске земље, књ. 2,
Српска Академија наука и уметности, Књижевне новине и Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд.
Čizmić. Ivan, Mikačić. Vesna. 1974. Neki suvremeni problemi iseljeništva iz SR
Hrvatske, I dio, Zagreb.
Дрљача Душан и Зечевић Слободан. 1981. Приступ етнолошком проучавању
исељеништва из Србије, Зборник радова Етнографског института
САНУ, књ.12, Београд.
Дрљача Душан и Зечевић Слободан. 1982. Етнолошко проучавање исељеништва
из Србије, Међународни проблеми, 3–4, Институ за међународну политику
и привреду, 413–419.
Дрљача. Душан. Село Љубичевац у Дунавксом Кључу, Развитак, 15, 1975, 51–
57.
Дрљача. Душан. 1991. Неке етнолошке промене у вези са спољним радним
миграцијама из Ђердапског подручја, Гласник Етнографског института
САНУ XL, Београд, 49–74.
Дробњаковић. Боривоје. 1958. На почетку друге деценије рада Етнографског
института, Гласник Етнографског иснтитута САНУ, бр. VII, Београд,
1–4.
Iseljeništvo naroda narodnosti Jugoslavije i njegove uzajamne veze sa domovinom,
Zavod za migracije, Zagreb, 1978.
Јаковљевић. Бранка. 1989. Југословени у Катвајку и Рајнсбургу, Холандија,
Зборник радова Етнографског института САНУ, књ. 20, Београд, Крел,
Александар, Ми смо Немци, Етнички иднеиттет припадника немачке
националне мањине у Војводини на почетку 21. века, Етнографски
институт САНУ, посебно издање књ. 80, Београд, 2014.
Лукић Крстановић. Мирослава. 1992. Срби у Канади, живот и симболи
идентитета, посебно издање књ. 36, Етнографски институт САНУ:
Београд.
Лукић Крстаноивић. Мирoслава. 1991. Значај Извора у проучавању етничког
идентитета – Срби у Батањи, Гласник Етнографског иснтитута САНУ
XL, Београд. 14 –161.
Лутовац. Милисав. 1958. Миграције и колонизације у Југославији и прошлости
и садашњости, Гласник Етнографског института САНУ VII, Београд.
Лутовац. Милисав. 1987. Поговор у: Јован Цвијић, Балканско полуострво,
САНУ, Београд 1987.
Марјановић. Милош. 1995. Гастарбајтерско село, Гласник Етнографског
института САНУ XLIV, Београд, 247–260.
Марковић. Р. 1952. Извештај о фолклорној збирци Етнографског иснтитута,
Гласник Етнографског иснтитута САН, 1/1-2, 584–585.
Мушовић. Ејуп. 1981. Југословеснко исељеништво у Турској, Зборник радова
Етнографског института, књ. 12, Београд.
Николић. Десанка. 1997. Теренска истраживања, Споменица Етнографског
инситута 1947–1997, Етнографски институт Српске Академије наука и
уметности, Београд, 31–46.
Павичевић. Александра. 2004. Нека питања спољних миграција југослеовенског
становништва током друге половине двадсетог века – Време за
преиспитивање, Гласник Етнографког института САНУ LII, Београд,
129–136.
Павловић. Мирјана. 1990. Срби у Чикагу, Проблеми етничког иднеититета,
Етнографски институт САНУ, посебно издање књ. 32, Етнографски
институт САНУ и истраживачка задруга Идеа, Београд.
Павловић. Мирјана. 2012. Срби у Темишвару, Етнографски институт САНУ,
посебна издања књ. 78, Етнографски институ САНУ, Београд.
Павловић. Мирјана. 1991. Појмовно – методолошки оквир проучавања етничког
идентитета – Срби у Батањи, Гласник Етнографског иснтитута САНУ
XL, Београд, 131–145.
Pavlović. Mirjana. 2003. The Role of Immigrant Organisation in the Community
life – Serbs in Chicacago, Гласник Етнографског института САНУ L–LI,
Београд, 62–69.
Pišev Marko, 2013. Politička etnografija i srpska intelektualna elita u vreme
stvaranja Jugoslavije 1914–1919: Slučaj Jovana Cvijića, Srpski genealoški
cenatar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta: Centar
za antropologiju nauke i obrazovanje, Beograd.
Pravna enciklopedija. 1979. Savremena adminsitracija, Beograd.
Прелић. Младена. 1995. Срби у селу Ловри поред Будимпеште у XX веку,
„Издан”,Будимпешта.
Prelić. Mladena. 2003. Ethnic Identity: the Serbs in Hungary, Гласник Етнографског
института САНУ L–LI, Београд, 71–78.
Prelić. Mladena. 2008. Ethnographical Institute of the Srbian Academy of Sciences
and Arts (SASA) in Search of the Lost subject of Serbian Ethnology: From
Ethnos to the Ethnic idenitty, in: Studying Peoples in the People’s Democracies
II, Socialist Era Anthropology in South-East Europe (ed. Vintil Mihăilescu, Ilia
Iliev, Slobodan Naumović), vol.17, LIT, Berlin, 261–285.
Primorac. Milena. 1980. Strani radnici, sociološki aspekti privremen ekonomske
emigracije, Studentski izdavački centar Univerzitetske konferencije SSO
Beograda, Beograd.
Радовановић. Миљана. 1972. Перспективе рада у Етнографском институту,
Гласник Етнографског института САНУ XXI, Београд, 13–17.
Радовановић. Војислав. 1952. Јован Цвијић – из перспективе савремене научне
мисли један поглед на живот и научно дело великог српског научника,
с нарочитим обзиром на антропогеографију и етнографију, на дан
двадесетпетогодишњице његове смрти (16.1.1927 –16.1.1952). Гласник
Етнографског института САН 2 – 3 (1953–54): 1–66.
Радојичић. Драгана. 2009. Колонисти из Црне Горе на Косову и Метохији у
првим деценијама 20. века. Зборник радова Филозофског факултета
Универзитета у Приштини (ур. Драги Миланковић), Косовска
Митровица, 93–94.
Ромелић. Живка и Стојановић. Марко. 1989. Неки елементи културе гастарбајтера
Ђердапских насеља, Етнолошке свеске X, Београд. 197–202.
Rosenau. James. 1990. Turbulence in World Politics: A Theory of Change and
Continuity: Princeton University Press, Prinston.
Сефреновић. Нина. 1981. Колонија херцеговачких Муслимана у Кајзерију у
Палестини, Зборник радова Етнографског инстиута САНУ, књ. 12,
Београд. 47–64.
Сечански. Јованка Noussair. 1981. Историја миграција југословена у Аустралији,
Зборник радова Етнографског института САНУ, књ. 12, Београд. 35–46.
Собисјак. В. 1978. Исељеништво као предмет етнолошких проучавања, Гласник
Етнографског института САНУ XXVII, Београд, 9–21.
Зборник радова Етнографског института САНУ. 1984. књ. 14–16, Београд.
Златановић. Сања. 2011. Family in the Post-War Context: The Serbian Community of
Southeast Kosovo, Southeast European (Post)Modernities (Klaus Roth, Jutta
Lauth Bacas, eds.), Ethnologia Balkanica 15, LIT Verlag, Berlin, 227–250.
Објављено
15.06.2018.
Како цитирати
(SERBIA), Miroslava Lukić Krstanović. Истраживања миграција: етнологија и политика Етнографског института САНУ (1947–2014). Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 62, n. 2, p. 15-33, june 2018. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/304>.
Датум приступа: 16 aug. 2022
Секција
Тема броја