Kulturа intimnosti: osmаnsko muzičko nаsleđe nа Bаlkаnu

Сажетак

Култура интимности: османско музичко наслеђе на Балкану

Последњих година појавио се велики број радова из различитих дисци- плина, који се баве питањима конструисања и употребе османског наслеђа на Балкану. Велики број ових радова бавио се различитим промишљањима „балка- низама“ и разумевањем Оријента и Окцидента у теоријском кључу који је пону- дио Едвард Саид (Said 2008) и одговорима на разнолике примене његове теорије оријентализма, које су, између осталих, разрадили Марија Тодорова (Todorova 2006), Милица Бакић Хejден (Bakić-Hayden 1995) и Милица Бакић Хејден Роберт Хејден (Bakić-Hayden and Hayden 1992). Међутим, мали број радова приступио је проблему „османског наслеђа“ из перспективе „културне интимности“, покушава- јући да превазиће дихотомију између османског наслеђа и савремених балканских идентитета, те отвори поље за приступ овом проблему изван до сада понуђених кагеорија Еворопе и њене другости. Зборник радова „Османске интинтимности: балканске музичке реалности“ покушава да учини управо то. Користећи концепт „османске интимности“ и тако плурализујући и историзујући концепт (културне) интимности који је увео Мајкл Херцфелд (Hercfeld 2005), овај зборник отвар низ нових читања односа између Истока, Европе и Балкана (поготово у текстовима Аспазије Теодисију и Карол Силверман).