Mаske i metаmorfoze ženske kreаtivnosti - ‘Lutkа’ Milene Pаvlović Bаrili

DOI:10.2298/GEI1502395Ј; UDC:75(497.11)"19"

Сажетак

U radu se analizira slika Lutka Milene Pavlović Barili u kontekstu antropologije likovne umetnosti i feminističkih studija. Fantazmatske figure na slici posmatraju se kao simboli transformacije i poigravanja sa rodnim i polnim identitetima, a njihovo dramsko „maskiranje“ kao platforma za pronalaženje celovite kreativne ličnosti koja ironizuje biološku „specijalizaciju žene''. Naziv Lutka upućuje tumača u pravcu razmišljanja o rodnim ulogama, jer je lutka obavezna igračka devojčica, koja ima funkciju pripreme za materinstvo i kućne poslove, ali poseduje i status (lepog) objekta kojim se manipuliše u muškom svetu. Spajanje tela „lutke“ i muške glave se može posmatrati kao vid revolta i borbe za prevazilaženje inferiorne pozicije. Muška glava svojom veličinom i odvažnošću potiskuje u drugi plan telo/objekat lutke-devojčice, ona kao simbol „muške inteligencije“ dodeljuje subjektivitet „lutki“ i željenu superiornost u svetu muške dominacije. Lutka sa odlikama muške moći istovremeno prikriva i naglašava ranjivost i društvenu marginalizovanost ženskosti, koja u želji za samorealizacijom može upasti u zamku oponašanja muškarca, što je borba za sticanje moći, ali i priznanje sopstvene/ženske nedostatnosti i inferiorne pozicije. Međutim, nago muško telo, lišeno lica i ruku – te time subjektivnosti i delatnosti – pretvoreno u (lep) objekat i potisnuto u drugi plan, naglašava dvosmislenost odnosa „muške“ i „ženske“ pozicije, te otvara mogućnost raznolikih tumačenja ove slike u okviru teorija roda, polnosti i kreativnosti.


Ključne reči: antropologija likovne umetnosti, feministička teorija, vizuelna naracija, maska, rodni identitet, subjektivitet, Milena Pavlović Barili

Reference

Bart, Rolan. (1979). Književnost, mitologija, semiologija. Beograd: Nolit.
Bahtin, Mihail. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse. Beograd: Nolit.
Benhabib, Šajla, Batler, Džudit, Kornel, Drusila, Frejzer, Nensi. (2007). Feministička sporenja: filozofska razmena. Beograd: Beogradski krug.
Bodrijar, Žan. (1994).O zavođenju. Podgorica/Priština, Oktoih/Grigorije Božović.
Butler, Judith. (2000). Nevolje s rodom, Feminizam i subverzija identiteta, Zagreb: Ženska infoteka.
Butler, Judith. (2001). Tela koja nešto znače, O diskurzivnim granicama ''pola'', Beograd: Samizdat B92.
Gilbert, M. Sandra i Gubar, Suzan. (1996). „Zaraza u rečenici. Žena pisac i strepnja od autorstva“. Ženske studije 5/6. http://www.zenskestudie.edu.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenske-studije-br-5-6/235-zaraza-u-recenici-zena-pisac-i-strepnja-od-autorstva
De Bovar, Simon. (1982). Drugi pol, knj.2. Beograd: BIGZ.
Derida, Žak. (1988). Istina u slikarstvu, Sarajevo: Svetlost.
Eliade, Mircea.(2004). Mefistofeles i androgin. Zagreb: Fabula nova.
Zizek, Slavoj. (1996). „Love beyond Law“, Journal for the Psychoanalysis of Culture and Society 1,160-161, http://www.lacan.com/zizlola.htm.
Janković, Olivera. (2001). Milena Pavlović Barili. Beograd: Topy.
Jovičić, Petrija. (2014).Feminizam u narativu slikarki. Beograd: Zadužbina Andrejević
Jung, Karl, Gustav. (1996). Čovek i njegovi simboli. Beograd: Narodna knjiga-Alfa.
Kajoa, Rože. (1979). Igre i ljudi. Maska i zanos. Beograd: Nolit. Kristeva, Julija. (1994). Crno sunce, depresija i melanholija. Novi Sad: Svetovi.
Lakan, Žak. (1966). Spisi (izbor).Beograd: Prosveta.
Marjanović, Vesna (2005). Maske i rituali u Srbiji. Beograd: Etnografski muzej u Beogradu.
Morin, Mardok. (2002). Moć žene, žensko viteško putovanje. Beograd: Babun.
Mršević, Zorica. (1999). Rečnikosnovnihfeminističkihpojmova. Beograd: IP ‘’Žarko Albulj’’.
Palja, Kamil. (2002). Seksualne persone. Beograd: Zepter Book World.
Showalter, Elaine. (1981). „Feminist Criticism in the Wilderness“. Critical Inquiry, Vol. 8, No. 2. Writing and Sexual Difference. The University of Chicago Press, 179–205.
Srejović, Dragoslav, Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina. (1979). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
Frojd, Sigmund. (1973). Uvod u psihoanalizu. Novi Sad: Matica srpska.Chevalier, J.,

Gheerbrant, A. (1983). Rječnik simbola. Zagreb: Nakladni zavod Matice Hrvatske.
Објављено
27.05.2018.
Како цитирати
(SERBIA), Petrija Jovičić; (SERBIA), Ivana Bašić. Mаske i metаmorfoze ženske kreаtivnosti - ‘Lutkа’ Milene Pаvlović Bаrili. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 63, n. 2, p. 395-410, may 2018. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/255>.
Датум приступа: 21 oct. 2021