Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик
DOI: https://doi.org/10.2298/GEI1702353S УДК 39:271.2(497.11) Венцловић Г. С.
Сажетак
Гаврил Стефановић Венцловић, јеромонах, вредни писар и надахнути беседник из
прве половине XVIII века, својим радом обележио је једно од кључних раздобља у
историји српске културе. За собом је оставио око 20000 руком писаних страна, од чега
око 9000 на народном језику. Његови преписи настали су за потребе богослужења, али
је, настојећи да допре до своје пастве, проповеди преводио и приређивао на народном
језику. У настојању да их учини што разумљивијим и пријемчивијим „сељану
некњижевном“, не само да их је преводио на народни језик, већ је апстрактнија или
терминолошки компликованија места објашњавао, уносећи примере из свакодневног
живота. Покушавајући да буде што ближи својим слушаоцима, користио је њима
разумљиве изразе и појмове, те у своје проповеди уноси бројне детаље из народног
језика, обичаја и свакодневног живота.
Kључне речи: Венцловић, преношење традиције, беседе, народни језик.
Reference
Gavrila Stefanovića Venclovića. Doktorska disertacija. Beograd: Filološki
fakultet.
Cerović, Ljubivoje. 1997. „Srbi u Slovačkoj.“ Rastko.
http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_slv.html#_Toc41264083
6. Pristupljeno 12.3.2017.
Ivić, Pavle. 1997. „Jezik Gavrila Stefanovića Venclovića i srpski govori oko
Budimpešte.“ Hungaro-slavica (Elte Szláv Tanszékcsopoprtja): 97–100.
Jovanović, Vladan. 1911. „O jeziku Gavrila Stefanovića Venclovića.“
Dijalektološki zbornik Srpske kraljevske akademije 2: 105–306.
Jovanović, Tomislav. 2000. Stara srpska književnost. Hrestomatija. Beograd:
Filološki fakultet, Kragujevac: Nova svetlost.
Jovanović, Tomislav. 2004. „Priča o tri prijatelja kao propoved kod Gavrila
Stefanovića Venclovića.” Račanski zbornik 8–9: 37–47.
Kovijanić, Risto. 1953. „O Gavrilu Stefanoviću-Vencloviću.“ Zbornik Matice
srpske za književnost i jezik 1: 164–165.
Milovanović, Čelica. 1981. „O izvorima i književnom postupku Gavrila
Stefanovića Venclovića.“ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik 29
(1): 27–42.
Milovanović, Čelica. 1982. „O izvorima i književnom postupku Gavrila
Stefanovića Venclovića, II.” Zbornik Matice srpske za književnost i jezik
30 (1). Novi Sad. 5–17.
Pavić, Milorad. 1972. Gavril Stefanović Venclović. Beograd: Srpska književna
zadruga.
Popović, Dušan i M. Bogdanović. 1956. „Devet pisama Gavrila Stefanovića
Venclovića.“ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik IV–V: 233–247.
Popović, Dušan. 1959. Srbi u Vojvodini. Novi Sad: Matica srpska.
Radonić, Jovan, Mita Kostić. 1990. „Invitatorija cara Leopolda I i privilegije
srpske.” Seoba Srba 1690. Beograd: 43–54.
Skerlić, Jovan. 1923. Srpska književnost u XVIII veku. Beograd: Izdavačka
knjižarnica „Napredak“.
Stefanović, Dimitrije. 2002. „O nekim jezičko-stilskim osobinama Venclovićevih
spisa o svetoj Petki.“ Račanski zbornik 7: 49–60.
Stefanović-Banović, Milesa. 2015. Besede, slova i pouke na Blagovesti u prevodu i
preradi Gavrila Stefanovića Venclovića. Doktorska disertacija. Beograd:
Filološki fakultet.
Timotijević, Miroslav. 1995. „Gavril Stefanović Venclović i barokna piktoralna
poetika.” Račanski zbornik 1: 61–76.
Timotijević, Miroslav. 2000. Suze i zvezde: o plaču Bogorodičinih čudotvornih
ikona u baroku.
http://www.rastko.rs/rastko-ukr/au/timotijevic_cudotv.html. Pristupljeno
12.3.2017.
Trifunović, Đorđe. 1972. Srpska književnost u književnoj kritici – stara srpska
književnost I, Beograd.
Trifunović, Đorđe. 2013. „O nekim pitanjima proučavanja Poučenija izabranih u
starim slovenskim književnostima.” Prilozi za književnost, jezik, istoriju i
folklor LXXIX: 3–18.
Примљено / Received: 19. 01. 2017.
Прихваћено / Accepted: 21. 08. 2017.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/170>.
Датум приступа: 20 apr. 2024
