Нека питања дисциплинарног уобличаванја танатологије - етнолошкоантрополошке перспективе
DOI: 10.2298/GEI1601179P ; UDC: 393
Сажетак
На развој студија смрти, избор тема и аспеката њиховог посматрања деловало је много фактора – глобалних и локалних. Први су се тицали универзалних процеса медикализације, бирократизације и професионализације смрти и умирања, као и процеса опште секуларизације друштва и културе, док су други били у вези са специфичним и преовлађујућим локалним друштвеним и културним праксама, политикама и академским традицијама. Указаћемо у овом раду на специфичности развоја студија смрти у појединим академским срединама. Такође, отворићемо питање и понудити нека размишљања о дисциплинарном идентитету танатологије и, на крају, размотрићемо могућности и потребе увођења дисциплине у образовни курикулум различитих нивоа школовања. Циљ рада је прелиминарно постављање оквира будућих истраживања, а акценат је стављен на етнолошкоантрополошке перспективе и на библиографију радова на српском и енглеском језику.
Кључне речи: танатологија, танатоантропологија, студије смрти, дисциплина, образовање.
Reference
pregled 19: 39–47.
Berger, Peter. 1967. The Social Reality of Religion.London: Faber.
Bryant D. Clifton. 2007. “The Sociology of Death and Dying”. In 21st Century Sociology, ed. Bryant, C. and Peck, D, 156–167.
Čolović, Ivan. 1983. Književnost na groblju. Beograd: Narodna knjiga.
Erić, Ljubomir. 2007. Strah od smrti. Beograd: Arhipelag.
Jovanović, Bojan. 1992. Srpska knjiga mrtvih. Beograd: Gradina.
Jovanović, Bojan. 1999. Tajna lapota. Novi Sad: Prometej.
Kuljić, Todor. 2014. Tanatopolitika. Sociološkoistorijska analiza političke upotrebe
smrti. Beograd: Čigoja.
Ljubičić, Milana. 2012. „Pregled definicija i trendova rizičnih ponašanja mladih“.
Teme XXXVI/1: 85–100.
Pavićević, Aleksandra. 2011. „Kome pripada smrt? Predstave o smrti u
savremenom društvu Srbije – između religije, politike i medicine.“ U
Antropologija religije i alternativne religije, ur. Danijel Sinani, 153–171.
Beograd: Srpski genealoški centar.
Pavićević, Aleksandra. 2011a. Vreme (bez) smrti. Predstava o smrti u Srbiji od 19–
21.veka. Beograd: Etnografski institut, Posebna izdanja 73.
Mc Manners, John. 1981. “Death and French Historians”. In Mirors of Mortality.
Studies in the Social History of Death, ed. Joachim Whaley, 106–130.
London: Europa Publications Limited.
Walter, Tony. 1993. “Sociologist never dies: British sociology and death”. In Sociology of death: Theory, Culture and Practise, ed. David Clark, 264–295.
Cambridge: Blackwell Publishers / The Sociological Review.
Walter, Tony. 1994. The Revival of Death. London: Routledge.
Walter, Tony. 2012. “Why different countries manage death differently: a comparative analyses of modernt urban societies”. The British Journal of Sociology
Volume 63, Issue 1: 123–145.
Walter, Tony. 2014. “What Draws a Sociologist to study death?” In (eds.), Death,
Dying and Bereavement: Contemporary Perspectives. Institutions and
Practices, ed. Thomas Attig and Judith Stillion, 31–43. New York:
Springer.
Zečević, Slobodan 1982. Kult mrtvih kod Srba. Beograd: Vuk Karadžić.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/158>.
Датум приступа: 16 apr. 2024
