Етнокореологија на Факултету музичке уметности у Београду – од фолклористичке парадигме ка дискурсу институционално и национално специфичне дисциплинарне оријентације у време (пост)традиције
DOI: https://doi.org/10.2298/GEI2501107R UDC: 398:78(497.11) Прегледни рад
Сажетак
Др Оливера Васић сматра се родоначелником етнокореологије као академске научне дисциплине у Србији. Она је својим истраживачким и едукативним приступом наставила деловање Љубице и Данице Јанковић. Методолошка основа ове научне парадигме заснива се на фолклористички фундираној идеји сакупљања и очувања етнички дистинктивних традиционалних плесова означаваних синтагмом „народнa игрa” у циљу уобличавања национално јединствене српске културе, најпре посредством њихове реконструкције у оквиру теренских истраживања, а затим кроз записивање кинетичке и музичке компоненте појединачних плесова и публиковање плесних етнографија појединачних географских области. Формална етнокореолошка едукација на Факултету музичке уметности започета је на основама представљеног приступа 1990. године. Након 2000. године, кроз развој наставног кадра у ужој научној области и његову посредну едукацију у интернационалним научним оквирима, она је почела да се трансформише. Кључним теоријским и методолошким заокретом може се сматрати концептуалозовање појма „традиционални плес” (видети: Rakočević 2011). Употреба овог појма подразумева диференцирање плесних компоненти (кинетике и музике) остварујући смисао у процесима синтетичког сагледавања текстуалних и контекстуалних равни плесних реализација, а истовремено маркира дифузно ширење фолклористичког усредсређења етнокореолошких истраживања са сеоских „народних игара” из прошлости на разноврсне форме плеса интерпретативно позиционираних у вишезначно поље „традиционалног” културног израза. Оригинални теоријски концепти, који произлазе из оваквог институционално и национално специфичног етнокореолошког дискурса, представљају специфичан апликативни научни потенцијал, који овој дисциплини даје посебан смисао у ери очувања нематеријалног културног наслеђа. У раду се дијахронијски сагледава и теоријски интерпретира пракса етнокореолошке едукације на Факултету музичке уметности у Београду, са посебним фокусом усмереним на процесе трансформисања институционално и национално специфичне научне парадигме.
Кључне речи: етнокореологија, традиционални плес, академска едукација, етнокореолошка школа
Reference
Bohlman, Philip V. 2008. “Other ethnomusicologies, another musicology. The serious play of disciplinary alterity”. In The new (ethno)musicologies, ed. Henry Stobart. Lahnam, Toronto, Plymouth: Scarecrow, 95–116.
Dimitrijević, Janko. 2022. „Politike reprezentacije tradicionalne kulture: Ansambl narodnih igara i pesama Srbije Kolo u poslednjoj deceniji XX veka”. Master rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Dunin, Elsie Ivacich. 2014. “Emergence of ethnochoreology internationaly: the Janković sisters, Maud Karpeles, and Gertrude Kurath“. Musicology 17: 197–217.
Ždero, Jovana. 2018. „Od transnacionalnog do lokalnog plesnog žanra: kubanska salsa u Beogradu (istorijat i strukturalno-formalne odlike)”. Seminarski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Živković, Anastasija. 2019. „Aspekti teorije plesnog stila: motivi kao činioci diferenciranja individualnog i kolektivnog stila izvođenja srpskog kola”. Seminarski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Živković, Anastasija. 2023. Stvaralačke paradigme u praksi scenskog interpretiranja tradicionalnog plesa u Srbiji. Master rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Živčić, Ana. 2015. “Fourth Symposium of the International Council for Traditional Music (ICTM) Study Group on Music and Dance of Southeastern Europe”. Musicology 18: 202–206.
Zebec, Tvrtko. 1996. “Dance research in Croatia“. Narodna umjetnost 33/1: 89–110.
Jovanović, Aleksandra. 2012. „Dens kao sinkretički žanr popularne kulture u Srbiji 1990-ih godina na primeru muzičko-plesnih grupa Djogani fantastiko, Funky G i Dr Iggy”. Diplomski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Karin, Vesna. 2018. „Plesna praksa Dinaraca u Vojvodini”. Master rad, Akademija umetnosti, Univerzitet umetnosti u Novom Sadu.
Liessmann, Konrad Paul. 2020. “In Zeiten der Corona-Krise: Das neue Lob der Grenze”. In the time of Corona crisis: New praise for the border. https://www.diepresse.com/5788457 (accessed 14. 6. 2021)
Milikić, Aleksandra. 2018. „Kizomba kao transkulturalni plesni žanr novije prakse”. Seminarski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Milosavljević, Katarina. 2021. „Centralna Srbija u imaginaciji koreografa tradicionalnog plesa”. Master rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Mellish, Liz & Nick Green & Mirjana Zakić, eds. 2016. Music and dance in Southeastern Europe: New scopes of research and action. Belgrade: Faculty of Music.
Nikolić, Katarina. 2021. „Kalušarski ritual u Grebencu: multidimenzionalna analiza koncepta i konsituacionih realizacija kalušarskog plesa”. Master rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Njaradi, Dunja. 2015. “Fourth Symposium of the ICTM Study Group on Music and Dance of Southeastern Europe”. New Sound 45, 2015/I: 218–220.
Radivojević, Maja. 2013. „Semantika plesa u savremenom svadbenom ritualu u Srbiji: slučaj u selu Lučica”. Seminarski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Rakočević, Selena. 2011. Igre plesnih struktura. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
Rakočević, Selena. 2013. “Tracing the discipline: Eighty years of ethnochoreology in Serbia“. New Sound 41, 1/2013: 58–86.
Rakočević, Selena. 2014. “Contribution of Ljubica and Danica Janković to establishment of ethnochoreology in Serbia as an academic scholarly discipline“. Musicology 17: 219–244.
Rakočević, Selena. 2016. „Posthumna zadužbina etnokoreologiji”. Pogovor u Ljubica i Danica Janković Narodne igre IX knjiga. Beograd: Narodna biblioteka Srbije, 333–340.
Rakočević, Selena. 2019. “Practicing ethnomusicology/ethnochoreology within post-socialist realities: The case of Serbia with some comparative experiences from former Yugoslav republics”. In Ethnomusicology matters: Influencing social and political realities, eds. Ursula Hemetek, Marko Kölbl and Hande Sağlam, 191-214. Wien: Böhlau Verlag GmbH & Co. KG.
Rakočević, Selena. 2021. “Challenges of ethnomusicological and ethnochoreological research within the ever changing world“, In Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity, eds.
Bojana Radovanović, Miloš Bralović, Maja Radivojević, Danka Lajić Mihajlović and Ivana Medić, 37–63. Institute of Musicology SASA.
Rakočević, Selena & Zdravko Ranisavljević. 2015. „Olivera-Coka Vasić (18. VIII 1946 – 28. X 2015)“. Muzikologija 19: 199–202.
Rakočević, Selena & Zdravko Ranisavljević. 2017. “Choreographed folklore in ethnochoreological academic education in Serbia”. Rad predstavljen na Međunarodnom naučnom skupu Ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo” Tradicija nova, Beograd, 19–23. oktobar.
Rakočević, Selena & Mladena Prelić. 2021. „Ljubica Janković (1894–1974)“. Život i stvaralaštvo žena članova Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti I. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 285–317.
Rakočević, Selena. 2021. “Challenges of ethnomusicological and ethnochoreological research within the ever changing world“. In Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity, eds. Bojana Radovanović, Miloš Bralović, Maja Radivojević, Danka Lajić Mihajlović and Ivana Medić, 37–63. Belgrade: Institute of Musicology SASA.
Ranisavljević, Zdravko. 2022. „Kolo – tradicionalni ples u Srbiji. Kontekstualni i formalni aspekti”. Doktorska disertacija, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Ranisavljević, Zdravko. 2024. „Tradicionalni ples na sceni kao deo savremene umetnosti u Srbiji”. Kultura 182–183/2024. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 165–177.
Rice, Timothy. 2010. “Disciplining ethnomusicology: A call for a new approach”. Ethnomusicology 54/2: 318–346.
Stijaković-Singh, Una. 2012. „Mnogostruko ispoljavanje identiteta kroz plesnu praksu – Bharatanatjam ples u Beogradu”. Seminarski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Titon, Jeff Tod. 2015. “Applied ethnomusicology: a descriptive and historical account” In The Oxford handbook in applied ethnomusicology, eds. Svanibor Pettan and Jeff Tod Titon, 4–28. New York: Oxford university press.
Torp, Lisbet, ed. 1989. The dance event: A complex cultural phenomenon. Copenhagen: ICTM, Study Group on Ethnochoreology.
Hutchinson Guest, Ann. 2005. Labanotation. The system of Analyzing and Recording Movement. New York and London: Routledge.
Sources:
Zakon o kulturi 2016. Beograd: 72/09 , 13/16 , 30/16, 2016, preuzeto sa https://www.kultura.gov.rs/tekst/43/zakoni-i-uredbe.php (pristup 22. 04. 2025.)
Zakon o kulturnom nasleđu 2021. Beograd: „Službeni glasnik“, broj 129 од 28. decembra 2021, preuzeto sa https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2021/129/11/reg (pristup 22. 04. 2025.)
UNESCO portal https://ich.unesco.org/en/RL/kolo-traditional-folk-dance-01270. (pristup 22. 04. 2025.)
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1166>.
Датум приступа: 04 june 2025
