Трансгенерацијска и(ли) транскултурна трансформација стварности сеоске заједнице: здухаћ, змијар или (рурални) езотерик

DOI: https://doi.org/10.2298/GEI2501035T UDC: 39:316.334.55 Оригинални научни рад

Сажетак

За време дугогодишњих истраживања демонолошких предања, сусретао сам се са поменима посебних појединаца за које се веровало, или који су за себе тврдили да поседују одређене моћи. Најчешће сам се сретао са змијарима. Занимљиво је да су неки од њих били „потомци здухаћа” од којих су, како тврде, „наследили моћ”. Други су задржали „моћи” предака, али су правац деловања усмерили ван свог културног или географског окружења као својеврсни „сеоски езотерици”. Трећи саговорници су „моћи” развили кроз нетрадицијске изворе сазнања, а метод, циљ и простор деловања проширили у односу на село. У овом тексту анализирамо три (идентитетска) модела дефинисана различитим извором сазнања или овладавања моћи, као и методом, односно, циљем специфичног деловања. Како у тексту настојим да укажем, ови специфични идентитети представљају одраз хибридизације друштвене и културне стварности дефинисане кроскултурним дијалогом који обликује хабитус, односно идентитете мојих саговорника данас. Ове феномене посматрам као последицу прилагођавања постмодерном или пак, (пост)постмодерном свету у односу на који заједнице фигурирају као платои промишљања стварности, сопства и стратегија опстанка својих припадника.

Кључне речи: здухаћ, змијар, стратегије опстанка, рурални езотерик, хибридна друштва