Ка интегративном приступу очувању живог наслеђа: програми Центра за нематеријално културно наслеђе Србије и Етнографског музеја у Београду

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2402019M УДК 39:: (497.11) Прегледни рад

Сажетак

Упис елемента живог наслеђа у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа, за чије је вођење задужен Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду, може се посматрати као тек један корак у раду на очувању друштвених пракси и вештина које су, преношењем са генерације на генерацију, сачуване до данас и представљају важну идентитетску одредницу заједница и група које их практикују. Иако очување живог наслеђа пре свега зависи од спремности носилаца да раде на даљем стварању и преношењу знања и вештина, сарадња између оних који баштине ово наслеђе и установа заштите, може да допринесе подизању свести о значају даљег практиковања наслеђа, али и повећању броја носилаца. Полазећи од Унесковог концепта живог наслеђа, систематизовано ћу представити програмске активности Центра за нематеријално културно наслеђе и Етнографског музеја које су усмерене на успостављање и јачање сарадње са носиоцима наслеђа, локалним заједницама, као и другим заинтересованим странама у циљу заједничког рада на презентацији и едукацији о елементима живог наслеђа. Такође, ове програме очувања ћу анализирати у ширем контексту промена до којих је дошло у савременој музеологији, а које обухватају разматрање и редефинисање улоге музеја у друштву, ширење спектра музејске делатности, те трансформацију музејске публике од пасивних посматрача ка активним учесницима и креаторима садржаја.

Кључне речи: нематеријално културно наслеђе, очување живог наслеђа, носиоци, неформална едукација