Мигранти у Москви: свакодневица града као културни дијалог

DOI: 10.2298/GEI1603541M; UDC 314.745.3-054.7(470.311):39

Сажетак

Русија и њен главни град Москва су последње две деценије постали међу лидерима у глобалним миграцијским процесима. Многе послове из области потрошачких услуга обављају рецентни мигранти. Етнички Руси и даље представљају доминантну групу, чинећи готово 91,6 посто сталног становништва, али када се погледају апсолутне бројке, друге етничке групе броје преко два милиона људи у граду. Етничко неруско становништво се значајно увећало, а све више људи различитих културних наслеђа постају нови становници Москве. Овај чланак представља истраживање демографских и културних процеса који се дешавају у граду Москви и Московској области током последње две деценије, у којем се говори о утицају и увођењу нових народних култура и традиција у градску заједницу. Такође се обраћа пажња на процесе социјалне и културне интеграције миграната из визуре већинског домаћег становништва Москве. Проблеми повезани са развојем култура разрешавају се на различите начине. Прилично нов феномен у Русији представља удруживање чланова појединих етничких група у етничке и културне организације које настоје да развијају и промовишу културне и религијске традиције свога народа. Млади људи се активно укључују у овај процес и похађањем посебних школа за учење неруских језика. Градске власти Москве воде циљану политику као подршку развоју различитих култура.

Кључне речи: миграције, мигранти, културна интеграција, мултикултурализам, Москва, свакодневни живот.