Мигранти у Москви: свакодневица града као културни дијалог

DOI: 10.2298/GEI1603541M; UDC 314.745.3-054.7(470.311):39

  • Marina Martynova (Russian Federation) Институт за етнологију и антропологију Н. Н. Миклукхо-Маклаи, Руска Академија Наука, Москва
    martynova@iea.ras.ru

Сажетак

Русија и њен главни град Москва су последње две деценије постали међу лидерима у глобалним миграцијским процесима. Многе послове из области потрошачких услуга обављају рецентни мигранти. Етнички Руси и даље представљају доминантну групу, чинећи готово 91,6 посто сталног становништва, али када се погледају апсолутне бројке, друге етничке групе броје преко два милиона људи у граду. Етничко неруско становништво се значајно увећало, а све више људи различитих културних наслеђа постају нови становници Москве. Овај чланак представља истраживање демографских и културних процеса који се дешавају у граду Москви и Московској области током последње две деценије, у којем се говори о утицају и увођењу нових народних култура и традиција у градску заједницу. Такође се обраћа пажња на процесе социјалне и културне интеграције миграната из визуре већинског домаћег становништва Москве. Проблеми повезани са развојем култура разрешавају се на различите начине. Прилично нов феномен у Русији представља удруживање чланова појединих етничких група у етничке и културне организације које настоје да развијају и промовишу културне и религијске традиције свога народа. Млади људи се активно укључују у овај процес и похађањем посебних школа за учење неруских језика. Градске власти Москве воде циљану политику као подршку развоју различитих култура.


Кључне речи: миграције, мигранти, културна интеграција, мултикултурализам, Москва, свакодневни живот.

Reference

Drobizheva, Leokadia. 2009. Rossiyskaya identichnost v Moskve i regionah. Moscow: Noviy hronograf.
Drobizheva, Leokadia. 2013. Etnichnost v sotsialno-politicheskom prostranstve
Rossii. Moscow: Institut sociologii RAN – MAKS Press.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2014. „Ko, gde, kako i zašto ‒ aspekti savremenih
migracija u inostranoj i domaćoj etnološkoj/antropološkoj literaturi.“ Glasnik Etnografskog instituta SANU, LXII(2): 11–14.
Hristov Petko. 2012. “Introduction”. In Migration and Identity. Historical, Cultural
and Linguistic Dimensions of Mobility in the Balkans, ed. Petko Hristov.
Sofia: Paradigma.
Lukić Krstanović, Miroslava. 2015. „Interdisciplinarni dijalog o proučavanju migracija.” Glasnik Etnografskog instituta SANU, LXII(2): 507-514.
Martynova, Marina. 2007. “Polikulturnaya Moskva i etnokulturnyie aspektyi modernizatsii shkolnogo obrazovaniya”. In Molodezh Moskvyi. Adaptatsiya k
mnogokulturnosti, ed. Marina Y. Martyinova. Moscow.: RUDN.
Martynova, Marina. 2013. “Mnogokulturnost rossiyan i shkolnoe obrazovanie.”
Vestnik rossiyskoy natsii 1-2.
Martynova, Marina. 2013a. “Shkolnoe obrazovanie i identichnost. Otechestvennyie
i zarubezhnyie kontseptualnyie pedagogicheskie podhodyi k natsionalnoy
(obschegosudarstvennoy) integratsii i kulturnomu mnogoobraziyu obschestva.” Seriya Issledovaniya po prikladnoy i neotlozhnoy etnologii, №
234.
Tishkov, Valery. 2010. Rossiyskiy narod. Kniga dlya uchitelya. Moscow.: Prosveschenie.
Sources
Returns of the Russian census of 2010. Appendix 2. Ethnic structure of the population in the regions of Russian Federation
http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/results2.html
Објављено
01.12.2016.
Како цитирати
MARTYNOVA (RUSSIAN FEDERATION), Marina. Мигранти у Москви: свакодневица града као културни дијалог. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 64, n. 3, p. 541-551, dec. 2016. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/112>.
Датум приступа: 25 may 2024
Секција
Тема броја