Мотив „изгубљеног раја“ у блокбастерима на тему постапокалипсе

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2303115Z УДК 791.221.71 Оригинални научни рад

Сажетак




Будући да су митологија и приповедање интегрални део људског искуства, у овом раду ћемо се позабавити савременим итерацијама одређених архетипских митова. Иако аутори не прихватају у потпуности идеју да је „научна фантастика митологија модерног друштва“, мислимо да је у антрополошким проучавањима важно узети у обзир популарну културу као медиј трансмисије наратива у постиндустријском друштву. У складу са тим, у овом раду ћемо анализирати коришћење митова о пореклу у научнофантастичним филмовима на тему постапокалипсе: Waterworld (1995), The Matrix франшизи (четири наставка 1999–2021), Wall-E (2008), и Mad Max франшизи (четири наставка 1979–2015), између осталих. Заједничко за све ове наративе је да је радња смештена након глобалне катастрофе која „Земљу некада“ представља као рај који је изгубљен услед људског деловања. Неки од ових наратива такође укључују потрагу за остацима тог изгубљеног света (нарочито Waterworld и Mad Max: Fury Road), као и „мање“ митове о пореклу који се односе на одређене групе преживелих (нпр. Mad Max: Beyond Thunderdome). У контексту савремених дебата о Антропоцену, ери која убрзано води ка глобалној катастрофи, и следећи радове Доне Харавеј о приповедању, верујемо да су чинови причања оваквих прича, и начини на које се оне причају од животне важности ако, као врста, мислимо да преживимо. Надаље, постапокалиптични СФ нуди не само упозорење већ и могућа разрешења ситуације на примерима нових, различитих природакултура које се помаљају. Ове природакултуре варирају – од настанка нових и боље прилагођених тела мањине (што изазива стигму), до тела која све више зависе од различитих актаната, нпр. вештачке интелигенције. Сматрамо да су у оквиру жанра научне фантастике ове нове постапокалиптичне природакултуре представљене као несавршене, а да овакво представљање оснажује мит о Земљи пре апокалипсе као изгубљеном рају. Сходно томе, постхумана тела су виђена кроз библијску призму као тела „након Пада“, а не као тела која не само да имају потенцијал да преживе већ и да спрече катастрофу.





Кључне речи: митови, научна фантастика на тему постапокалипсе, Антропоцен, природакултуре







Reference

Baldwin, Andrew. 2022. The Other of Climate Change: Racial Futurism, Migration, Humanism. Lanham: Rowman & Littlefield.
Banić Grubišić, Ana. 2013. „Kulturno nasleđe u postapokaliptičnim vizijama budućnosti.“ Etno-antropološke sveske 21: 101–114.
Banić Grubišić, Ana. 2018. Filmovi na temu postapokalipse: antropološki ogledi. Beograd: Dosije studio.
Baudrillard, Jean. 1994. Simulacra and Simulation. Translated by Sheila Faaria Glaser. Ann Arbor: The University of Michigan Press.
Braidotti, Rosi. 2012. The Posthuman. Cambridge: Polity.
Broderick, Mick & Katie Ellis. 2019. Trauma and Disability in Mad Max: Beyond the Road Warrior’s Fury. New York: Palgrave Macmillan.
Chachkhiani, Ketevan, Janna Goebel, Gong Byoung-Gyu, Garine Palandjian, Esther Pretti, Ivleta Silova & Mariaa Vitrukh. 2019. Donna Haraway: Story Telling for Earthly Survival directed by Fabrizio Terranova. 2016. 90 minutes. (DVD) and https://earthlysurvival.org. Comparative Education Review 63 (3): 457–459.
Đorđević, Ivan. 2006. „Upotreba tradicijskih motiva u domaćoj naučno-fantastičnoj književnosti.“ Glasnik Etnografskog instituta SANU 54 (1): 101–111. DOI: 10.2298/GEI0654101D
Eckenhoff, Judith. 2021. The Desert Wasteland and Climate Change in Mad Max: Fury Road. In The Apocalyptic Dimensions of Climate Change, ed. Jan Alber, 93–108. Culture and Conflict 19. Berlin: De Gruyter. https://doi. org/10.1515/9783110730203
Forth, Christopher E. 2013. “The qualities of fat: Bodies, history, and materiality.” Journal of Material Culture 18 (2): 135–154.
Foucault, Michel. 1988. Madness and Civilization. A History of Insanity in the Age of Reason. New York: Vintage Books.
Foucault, Michel. 2003. Abnormal. Lectures at the Collège de France 1974–1975. London and New York: Verso.
Gavrilović, Ljiljana. 1986. „Naučna fantastika mitologija tehnološkog društva.“ Etnološke sveske (stara serija: 1978–1990) 7: 58–63.
Gavrilović, Ljiljana. 2008. „Čitanje naučne fantastike i (kao) etnografije, ili obrnuto.“ Antropologija 6 (6): 19–33.
Gavrilović, Ljiljana. 2011. Svi naši svetovi: o antropologiji, naučnoj fantastici i fantaziji. Beograd: Etnografski institut SANU.
Goffman, Erving. 1963. Stigma: Notes on the Management of Spoiled Identity. New York: Simon and Schuster Inc.
Graeber, David & David Wengrow. 2021. The Dawn of Everything. A New History of Humanity. London: Penguin.
Haraway, Donna J. 1991. Simians, Cyborgs, and Women. The Reinvention of Nature. London and New York: Routledge.
Haraway, Donna J. 2016. Staying with the Trouble. Making Kin in Chthulucene. Durham and London: Duke University Press.
Harrington, Cameron. 2021. Caring for the World: Security in the Anthropocene. In International Relations in the Anthropocene: New Agendas, New Agencies and New Approaches, eds. David Chandler, Franziska Müller & Delf Rothe, 209–226. New York: Palgrave Macmillan.
Hodder, Ian. 2012. Entangled: An Archaeology of the Relationships between Humans and Things. Oxford: Wiley-Blackwell.
Hess Wright, Judith. 2003. Genre films and the Status Quo. In Film Genre Reader III, ed. Barry Ketih Grant, 92–102. Austin: University of Texas Press.
Jameson, Frederic. 2005. Archaeologies of the Future: The Desire Called Utopia and Other Science Fictions. London and New York: Verso.
Kay, David K. & Mark Haughton. 2019. “Weird Relations: A Prolegomenon to Posthumanism and its Archaeological Manifestations.” Beyond the Human Applying Posthumanist Thinking to Archaeology, eds. Mark Haughton & David D. Kay. Archaeological Review from Cambridge 34 (3): 6–25.
Kulenović, Nina. 2011. Socijalna ontologija u filmu „Avatar“. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Levi-Strauss, Claude. 1958. Strukturalna antropologija. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
Malinowsky, Bronislaw. 1954. Magic, Science and Religion and other essays. New York: Doubleday.
Mandić, Marina. 2022. „Nemrtvi novi svet: okruženje apokalipse i društveni odnosi usled epidemije zombija.“ Glasnik Etnografskog instituta SANU 70 (1): 197–221. https://doi.org/10.2298/GEI2103675M
Matić, Uroš. 2015. “Pyramids, dragons and whores: (Post)colonial myths and metafictions in »A Song of Ice and Fire« novels by G. R. R. Martin.” Archaeological Review from Cambridge 30 (2): 172–184.
Matić, Uroš & Sonja Žakula. 2021. “Alien and Storytelling in the Anthropocene: Evolutionism, Creationism and Pseudoarchaeology in Science Fiction.” Issues in Ethnology and Anthropology 16 (3): 677–698. https://doi.org/10.21301/ eap.v16i3.3
Matić, Uroš, ed. 2022. Beautiful Bodies. Gender and Corporeal Aesthetics in the Past. Oxford: Oxbow Books.
Moore, Bryan L. 2017. Ecological Literature and the Critique of Anthropocentrism. New York: Palgrave Macmillan.
Pesses, Michael W. 2019. “‘So shiny, so chrome’: images and ideology of humans, machines, and the Earth in George Miller’s Mad Max: Fury Road.” Cultural Geographies 26 (1): 43–55. http://dx.doi.org/10.17613/ M6D50FX3H
Pesses, Michael W. 2021. Ecomobilities: Driving the Anthropocene in Popular Cinema. London: The Rowman and Littlefield Publishing Group, Inc.
Reinhartz, Adele. 2022. Bible and Cinema: An Introduction. London and New York: Routledge.
Roy, Oly. 2021. “Posthuman Ecology and Capitalist Decay in Wall-E and Avatar.” In The Posthuman Imagination. Literature at the Edge of the Human, eds. Tanmoy Kundu & Saikat Sarkar, 55–63. Midnapore: Midnapore College.
Sontag, Susan. 1965. “The Imagination of Disaster.” Commentary (October issue), 42–48.
Tomašević, Milan. 2014. „Značenje razaranja: određenje i kontekstualizacija filma katastrofe.“ Glasnik Etnografskog instituta SANU 62 (1): 199–214. DOI: 10.2298/GEI1401199T
Tomašević, Milan. 2017. “Mit.” U Etnologija i antropologija: 70 izabranih pojmova, ur. Ljiljana Gavrilović, 197–201. Beograd: Etnografski institut SANU i Službeni glasnik.
Yanagisako, Sylvia & Carol Delaney. 1995. Naturalizing Power: Essays in Feminist Cultural Analysis. New York: Routledge.
Žakula, Sonja. 2012. „Da li kiborzi sanjaju biomehaničke ovce? Telo i hiperrealnost.“ Antropologija 12 (2): 43–61.
Žakula, Sonja. 2013. “(Ne)razumeti Darvina: evolucija i konstrukcija granice između ljudi i životinja.“ U Kulturna prožimanja: antropološke perspektive, ur. Srđan Radović, 31–48. Beograd: Etnografski institut SANU.
Žikić, Bojan. 2006. „Strah i ludilo: prolegomena za antropološko proučavanje savremene žanr-književnosti.“ Etnoantropološki problemi 1 (2): 27–44. Žižek, Slavoj. 2010. Living in the End Times. New York: Verso.


Filmography

Mad Max. 1979. dir. George Miller. Sydney: Kennedy Miller Productions, Crossroads.
Mad Max: The Road Warrior. 1981. dir. George Miller. Sydney: Kennedy Miller Productions.
Mad Max: Beyond Thunderdome. 1985. dir. George Miller & George Ogilvie. Sydney: Kennedy Miller Productions.
Mad Max: Fury Road. 2015. dir. George Miller. Los Angeles: Warner Bros. Pictures, Village Roadshow Pictures, Kennedy Miller Mitchell, RatPac-Dune Entertainment.
Waterworld. 1995. dir. Kevin Reynolds. Los Angeles: Gordon Company, Davis Entertainment, Licht/Mueller Film Corporation.
The Matrix. 1999. dir. The Wachowskis. Los Angeles: Warner Bros., Village Roadshow Pictures, Groucho II Film Partnership, Silver Pictures.
The Matrix Reloaded. 2003. dir. The Wachowskis. Los Angeles: Village Roadshow Pictures, NPV Entertainment, Silver Pictures.
The Matrix Revolutions. 2003. dir. The Wachowskis. Los Angeles: Village Roadshow Pictures, NPV Entertainment, Silver Pictures.
The Matrix Resurrections. 2021. dir. Lana Wachowski. Los Angeles: Warner Bros., Village Roadshow Pictures, Venus Castina Productions.
Wall-E. 2008. dir. Andre Stanton. Los Angeles: Disney Pictures.
Don’t Look Up. 2021. dir. Adam Mckay. Los Angeles: Hyperobject Industries, Bluegrass Films.
Avengers: Age of Ultron. 2015. dir. Joss Whedon. Los Angeles: Marvel Studios. WandaVision. 2021. dir. Matt Shackman. Los Angeles: Marvel Studios.
Doctor Strange in the Multiverse of Madness. 2022. dir. Sam Raimi. Los Angeles: Marvel Studios.
Објављено
25.01.2024.
Како цитирати
ŽAKULA, Sonja; MATIĆ, Uroš. Мотив „изгубљеног раја“ у блокбастерима на тему постапокалипсе. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 71, n. 3, p. 117–136, jan. 2024. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1097>.
Датум приступа: 17 apr. 2024