Девојке граде! Жене архитекте које су обликовале модерну историју Новог Сада

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2303017K УДК 72-055.2(497.11) Оригинални научни рад

  • Dragana Konstantinović Катедра за архитектуру и урбанизам, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду
    dragana.konst@gmail.com
  • Aleksandra Terzić Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Београд
    a.terzic@gi.sanu.ac.rs

Сажетак




Опоравак од Другог светског рата донео је значајне промене и примену социјалистичке идеологије у Југославији која је спровођена паралелно са еманципацијом жена. Наведено је посебно приметно у порасту броја жена са универзитетским образовањем, као и њихово укључивање у различита занимања, као што су грађевина и архитектура. Повећано интересовање за образовање у области архитектуре код жена је порасло након педесетих година 20. века, када оне чине 46% од укупног броја студената на Универзитету у Београду. Обнова земље значила је покретање великих урбанистичких и архитектонских пројеката, који су укључивали радикалне реконструкције и реконцептуализације градова и јавних простора. Младе жене архитекте пригрлиле су шансу да буду подједнако укључене и активне у урбанистичком развоју. Њихове улоге и утицаји били су разноврсни: заузимале су позиције у оквиру завода за планирање, архитектонских бироа, јавних служби за урбанизам и грађевинарство; надаље, деловале су као одговорни инжењери на грађевинским локацијама, постале су наставници и едукатори нових генерација архитеката и грађевинских инжењера. Оне су радиле индивидуално, у паровима, у тимовима, показујући своје способности да активно и подједнако буду укључене професионално у свим могућим аспектима и доменима. Ово истраживање приказује њихове улоге и доприносе у ширем оквиру процеса еманципације жена у социјалистичкој Југославији, фокусирајући се посебно на три изузетне жене архитекте укључене у послератну реконструкцију Новог Сада: Јулку Мајтан, Татјану Вањифатов Савић и Милену Ђорђевић.


Кључне речи: архитектура, жене архитекте, модернизам, социјализам, Нови Сад




Reference

Adams, AnnMarie & Peta Tancred. 2000. Designing Women: Gender and the Architectural Profession. Toronto: University of Toronto Press.
Aritonoviæ, Ivana. 2009. „Društveni položaj žena u Srbiji u doba Kraljevine Jugoslavije.“ Baština 27: 233–257.
Bede, Aleksandar. 2015. U paru za društvo: arhitektura Sibina Ðorđevića i Milene Stanković Ðorđević/Als Paar für die Gesellschaft. Die Architektur von Sibin Ðorđević und Milena Stanković Ðorđević. Stuttgart: Akademie Schloss Solitude.
Belousov, Vladimir Nikolajeviè. 1986. Savremena arhitektura Jugoslavije (Белоусов, Н. Современная арритектура Югославиии). Moskva: Strojizdat.
Bonfiglioli, Chiara. 2014. “Women’s Political and Social Activism in the Early Cold War Era: The Case of Yugoslavia”. Aspasia: The International Yearbook of Central, Eastern and Southeastern European Women’s and Gender History 8 (1): 1–25.
Dugandžić, Andreja & Tijana Okić. 2016. Izgubljena revolucija: AFŽ između mita i zaborava. Sarajevo: Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA.
Ðurić-Zamolo, Divna. 1996. Građa za proučavanje žena arhitekata sa Beogradskog univerziteta generacije 1896–1940. godine. PINUS Zapisi 5. Beograd: Zajednica tehničkih fakulteta Univerziteta; Muzej nauke i tehnike.
Fowler, Bridget & Fiona Wilson. 2004. “Women Architects and Their Discontents.” Sociology 38 (1): 101–119.
Ghodsee, Kristen. & Mead, Julia. 2018. “What has socialism ever done for women?” Catalyst 2 (2): 101–133.
Jančar-Webster, Barbara. 1990. Women and Revolution in Yugoslavia 1941–1945. Denver: Arden Press.
Konstantinović, Dragana. 2021. “Novi Sad Railway station as a paradigm of the urban and social transformation of the city.” In European Railway Heritage, eds. A. Draganić & M. Szilagyi, 91–110. Novi Sad: University of Novi Sad.
Konstantinović, Dragana & Slobodan Jović. 2021. „Novi Sad moderni grad: istraživanje, vrednovanje i kuriranje neapsorbovane modernizacije grada.“ Zbornik Muzeja primenjene umetnosti 17: 23–32.
Konstantinović, Dragana & Miljana Zeković, prir. 2023. Novi Sad / moderni grad. Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka/BAZA-platforma za prostorne prakse.
Krstonošić, Miroslav. 1965. „Putnička železnička stanica u Novom Sadu.“ Arhitektura i urbanizam 33/34: 38.
Milivojević, Dejan. 2021. „Delatnost arhitektinje Ružice Ilić u Užicu tokom perioda 1945–1957. godine.“ Tehnika-Naše građevinarstvo 75 (6): 713–730.
Mitrović, Vladimir. 1997. Tatjana Vanjifatov-Savić – Tabakovićeva nagrada za arhitekturu. Novi Sad: Društvo arhitekata Novog Sada.
Mitrović, Vladimir. 2000. Sibin Ðorđević – Tabakovićeva nagrada za arhitekturu. Novi Sad: Društvo arhitekata Novog Sada.
Mitrović, Vladimir. 2010. Arhitektura XX veka u Vojvodini. Novi Sad: Muzej savremene umetnosti Vojvodine – Akademska knjiga.
Ivanović-Vojvodić, Jelena, & Milena Zindović. 2020. „Žene u arhitekturi u Srbiji.“ Tehnika 75 (3): 379–388.
Massey, Garth, Karen Hahn & Duško Sekulić. 1995. “Women, men, and the second shift in Socialist Yugoslavia.” Gender & Society 9 (3): 359–379.
Novakov, Anna. 2014. “Educating girls: women architects and the design of three schools in Belgrade, 1908–1938.” In On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941), eds. J. Bogdanoviæ, L. Filipovitch Robinson & I. Marjanović, 167–177. Leuven UP: Leuven.
Popov, Živa. 1980. „Diplomirali na Građevinskom fakultetu 1919–1978.“ U Građevinski fakultet 1948–1978, prir. Milan Gojković, 272–311. Beograd: Arhitektonski fakultet, GRO „Prosveta“. https://hikom.grf.bg.ac.rs/old/Monografije/Knjiga-1948-1978/Knjiga-1948-1978.pdf
Perović, Latinka. 1998. „Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu državnih ženskih institucija: Viša ženska škola (1863–1913).“ U Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka: Položaj žene kao merilo modernizacije II, ur. Latinka Perović, 141–161. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
Popadić, Milan. 2009. “The architecture of the Museum of Contemporary Art in Belgrade”. Nasleđe 10: 159–178.
Ramet, Sabrina, ed. 1999. Gender Politics in the Western Balkans. Women and Society in Yugoslavia and the Yugoslav Successor States. University Park: Pennsylvania State University Press.
Royal Institute of British Architects (RIBA). 2001. Architects’ Employment and Earnings, 2000. Edinburgh: Central Research Unit. https://assets.publishing. service.gov.uk/media/5a7aad8740f0b66a2fc0205f/2001Architecture2001.pdf (Accessed December 24, 2022).
Scott Brown, Denise. 1989. “Room at the Top? Sexism and the Star System in Architecture.” In Architecture: A Place for Women, eds. Ellen Perry Berkeley & Matilda McQuaid, 237–46. Washington, DC: Smithsonian Institution Press.
Sklevicky, Lydia. 1989. More Horses Than Women: On the Difficulties of Founding Women’s History in Yugoslavia. Gender and History 1 (1): 68–73.
Stanojević, Slobodan. 1976. „Dečje selo u Sremskoj Kamenici najbolje ostvarenje.“ Borba 15 (39): 1 (10. 2. 1976).
Statistical Office of the Republic of Serbia. 1954. Statistical Yearbook of the Republic of Serbia, 1953. Belgrade: Statistical Office of the Republic of Serbia. https://publikacije.stat.gov.rs/G1954/Pdf/G19542001.pdf (Accessed January 20, 2023).
Statistical Office of the Republic of Serbia. 1975. Statistical Yearbook of the Republic of Serbia, 1975. Belgrade: Statistical Office of the Republic of Serbia. https:// publikacije.stat.gov.rs/G1975/Pdf/G19752001.pdf (Accessed January 20, 2023).
Stojanović, Dragana. 2014. „Feministički pokreti i žensko delovanje kroz žensko pismo u umetnosti na prostorima uže Srbije i Vojvodine u periodu 1878. do 1937. godine.“ U Istorija umetnosti u Srbiji XX vek, ur. Miško Šuvaković, III tom, 529–544. Beograd: Orion Art.
Toševa, Snežana. 2013. „Arhitektonsko odeljenje Ministarstva građevina Kraljevine Jugoslavije i njegov uticaj na razvoj graditeljstva izmeðu dva svetska rata.“ Doktorska disertacija, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Toševa, Snežana. 2018. Graditeljstvo u službi države: delatnost i ostvarenja Arhitektonskog odeljenja Ministarstva graðevina u srpskoj arhitekturi 1918– 1941. Beograd: Muzej nauke i tehnike, Društvo konzervatora Srbije.
Trgovčević, Ljubinka. 2003. Planirana Elita: O studentima iz Srbije na Evropskim univerzitetaima u 19. veku. Beograd: Istorijski institut, Službeni glasnik.
Valian, Virginia. 1998. Why So Slow? The Advancement of Women. Cambrige: MIT Press.
Vrgović, Vladimir. 2015. Novi Sad: hronika 1970–1990. Novi Sad: Prometej.
Woodward, Susan. 1985. “The rights of women: Ideology, policy, and social change in Yugoslavia.” In Women, State, and Party in Eastern Europe, eds. Wolchik Sharon & Meyer Alfred, 234–256. Durham, NC: Duke University Press.
Zindović, Milena. 2016. „Atelje LIK: Uspeh praćen ženskom solidarnošću.“ Žene u arhitekturi: Regionalni portal za žensko stvaralaštvo u arhitekturi. Istraživanja. https://www.zua.rs/sr/research/atelje-lik-uspeh-pracen-zen- skom-solidarnoscu/ (Accessed December 24, 2022).
Објављено
25.01.2024.
Како цитирати
KONSTANTINOVIĆ, Dragana; TERZIĆ, Aleksandra. Девојке граде! Жене архитекте које су обликовале модерну историју Новог Сада. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 71, n. 3, p. 17–39, jan. 2024. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1090>.
Датум приступа: 17 apr. 2024