Музички идентитет Рома са улица Београда
ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2302137A УДК 78(=214.58)(497.11) Оригинални научни рад
Сажетак
У овом раду бавићемо се ромском уличном музичком праксом на територији Београда. Ову праксу покушаћемо да представимо у целости, са свим њеним појединостима, а на основу података с терена (разговор са извoђачима), интернет-извора (snimci sa Јутјуб платформе, текстови и др.) и научне литературе. Ромска пракса је можда и најзаступљенија улична музичка пракса на територији Београда, неупитно је разноврсна, али ипак поседује бројне карактеристике које обликују њен својеврстан идентитет. Дакле, представићемо и анализираћемо елементе поменуте музичке праксе, као што су следећи: 1. извођачки облици, 2. врсте извођачких састава, 3. одабир и стање инструмената на којима се изводи музика, 4. одабир музичког репертоара, 5. језик на коме се пева, 6. одабир јавних простора на којима се она реализује, 7. догађаји и посебни тренуци у којима се одвија ова музичка пракса, 8. музички развој / каријера и 9. експлоатација деце. Циљ рада је да се, на основу анализе представљених сегмената ове уличне музичке праксе, стекне релевантан увид у посебан музички идентитет ромске уличне музичке праксе у Београду. Такође, циљ овог истраживања је и да се начини модел који би могао послужити за даља истраживања ромске уличне музичке праксе у другим већим градовима Србије, па затим и омогућити компаративну анализу, као и увид у заједничке, опште црте овог музичког идентитета.
Кључне речи: музички идентитет, улична музичка пракса, ромска музика, Београд, Роми
Reference
Banić-Grubišić, Ana. 2010. „Romski hip hop kao multikulturalistički saundtrek. R-point: Pedagogija jedne politike”. Etnoantropološki problemi 1 (5): 85–108.
Banić Grubišić, Ana. 2013. Romski hip hop u Srbiji: muzika i konstrukcija manjinskog identiteta. Etnološka biblioteka, knjiga 68. Beograd: Srpski geneaološki centar, Odelјenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Bašić, Goran. 2002. „Identitet i kultura Roma“. Kultura 103–104: 66–76.
Blagojević, Gordana. 2008. „Music and film: role of cinematography in popularization of brass band music and Gypsy music in Serbia“. In Музыка ХХ века в ряду искусств: параллели и взаимодействия, eds. Л.В. Саввина & В.О. Петров, 85–88. Астрахань: Министерство культуры Российской федерации, Федеральное агентство по культуре и кинематографии, Астраханская государственная консерватория (академия).
Blagojević, Gordana. 2020. „Urbani prostor kao muzička scena: beogradske priče“. Glasnik Etnografskog instituta SANU 68 (1): 95–111.
Čvorović, Jelena. 2004. Pripovedanje Roma/Cigana: od bede do kulture. Posebna izdanja, knjiga 51. Beograd: Etnografski institut SANU.
Čvorović, Jelena. 2005. „Gypsy Ethnic Socialization in Serbia“. Glasnik Etnografskog instiuta SANU 53: 35–47.
Čvorović, Jelena. 2006. „The making of the Gypsies: invention of traditions“. Etnoantropološki problemi, 1 (1): 47–59.
Despić, Dejan. 2007. Teorija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike.
Dumnić, Marija. 2016. „The Establishing of a Professional Folk Orchestra in the Interwar Period in Belgrade“. In MUSIC and DANCE in SOUTHEASTERN EUROPE: NEW SCOPES of RESEARCH and ACTION, Fourth Symposium of the ICTM Study Group on Music and Dance in Southeastern Europe, eds. Liz Mellish, Nick Green & Mirjana Zakić, 127–133. Belgrade: ICTM Study Group on Music and Dance in Southeastern Europe / Faculty of Music, University of Arts, Belgrade.
Đorđević, Tihomir. 1984. „Cigani i muzika u Srbiji“. Naš narodni život, tom 3, knj. 7: 32–40.
Erdeljanović, Aleksandar. 2000. „Cigani kao umetnička inspiracija u jugoslovenskom filmu“. U Cigani/Romi u prošlosti i danas. Naučni skupovi, knjiga XCIII, Odeljenje društvenih nauka, Komisija za proučavanje života i običaja Roma, knjiga 3, ur. Miloš Macura, 341–347. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Gojković, Andrijana. 1989. „Romska muzika u Jugoslaviji“. U Jezik i kultura Roma, posebna izdanja, knj. 2, gl. i odg. ur. Milan Šipka, 401–405. Sarajevo: Institut za proučavanje nacionalnih odnosa Sarajeva.
Gojković, Andrijana. 1998. „Žarišta ciganske (romske) muzike“. Novi zvuk 11: 23–32.
Gojković, Andrijana. 2001. „Ciganska (romska) muzika u Srbiji na kraju ХХ veka“. Novi zvuk 17: 77–85.
Golemović, Dimitrije. 2006. Čovek kao muzičko biće. Beograd: Biblioteka XX vek.
Marković, Alexander. 2012. „Brass on the Move: Economic Crisis and Professional Mobility among Romani Musicians in Vranje“. In Labour Migrations in the Balkans, Studies on Language and Culture in Central and Eastern Europe 18, eds. Biljana Sikimić, Petko Hristov & Biljana Golubović, 48–78. Verlag Otto Sagner Press in Berlin.
Raduški, Nada. 2003. „Socio-demografske i etničke osobenosti Roma u Srbiji“. Sociološki pregled 37 (3–4): 271–284.
Sikimić, Bilјana. 2007. „Idem svuda po.....“. U Društvene nauke o Romima u Srbiji, Odelјenje društvenih nauka SANU, knj. 29, ur. Ljubomir Tadić & Goran Bašić, 143–168. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Silverman, Carol. 2014. Romani Routes: cultural politics and Balkan music in diaspora. American Musicspheres. New York : Oxford University Press.
Zajić, Gradimir. 2000. „Položaj i perspektive Roma na tržištu rada“. U Cigani/ Romi u prošlosti i danas. Naučni skupovi, knjiga XCIII, Odeljenje društvenih nauka, Komisija za proučavanje života i običaja Roma, knjiga 3, ur. Miloš Macura, 117–126. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Zdravić Mihailović, Danijela. 2020а. „Savremena romska muzička praksa u Nišu“. U Srpski jezik, književnost, umetnost, knjiga III, Ekspresivnost i intimnost u muzici & tako male stvari: intimno u umetnosti i kulturi, ur. Biljana Mandić & Jelena Atanasijević, 135–143. Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu.
Zdravić Mihailović, Danijela. 2020b. „Romska muzika u današnjem Nišu: od čočeka do hip hopa i world music žanra“. U Prisustvo tradicionalne muzike u Srbiji danas u izmenjenom radnom i prazničnom svakodnevlјu, ur. Jelena Jovanović & Dragan Žunić, 71–85. Niš: Srpska akademija nauka i umetnosti, Ogranak SANU u Nišu.
DA LI SE SEĆATE PILEROVIH? Nekada su svirali na ulicama BEOGRADA, sada grade kuću od 560m2 u BEČU! (espreso.co.rs) (pristupljeno 2. 03. 2022).
Decu u Knez Mihailovoj EKSPLOATIŠU DRUGI? Samo dve devojčice IMAJU DOZVOLU za sviranje | Dnevno.rs (pristupljeno 23. 03. 2022).
DECA KAO MODERNI ROBOVI Alarmantni podaci o eksploataciji najmlađih u Srbiji (blic.rs) (pristupljeno 23. 03. 2022).
VULIN: Radna eksploatacija dece se najčešće viđa na porodičnim imanjima i ulici! – Informer (pristupljeno 23. 03. 2022).
Privatna arhiva fotografija i razglednica autora rada. Fotografije uslikao autor rada na terenu.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1085>.
Датум приступа: 19 may 2024
