Антрополошке, етнопсихолошке и карактеролошке студије о корупцији у Србији

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2301221J УДК 39:343.352(497.11) Прегледни рад

Сажетак

У раду су разматрана виђења и приступи антропологa, етнопсихолога и карактеролога Јована Цвијића и Владимира Дворниковића с почетка, и Бојана Јовановића и Жарка Требјешанина, с краја двадесетог века. Њихова виђења и истраживања узрока, разлога и мотива због којих су становници Србије прихватали коруптивне радње и учествовали у њима значајна су и вредна за савремена истраживања корупције. Према њима, узроци су повезани са тамном страном људске природе, посебно похлепом, на ос­нову које су дошле до изражаја лоше особине у карактерима. Те особине су: притуљеност, скривеност, неповерљивост, подмуклост и неискреност. Разлози су проистекли из неповољних животних околности као што су по­робљеност и сиромаштво. Мотив је био повезан са задовољењем потреба и интереса и склоношћу да се не бирају средства да се преживи, односно опстане. Прихватајући корупцију као начин преживљавања, временом је стваран образац коруптивног понашања. Тај образац је дубинске природе и дугог трајања. Он и данас притиска савременике у Србији. Овај образац посебно се појављује у тренуцима темељних промена политичког поретка и друштвених криза. Циљ рада је да се анализирају истраживања наведе­них аутора, како би се на основу резултата могли добити обухватнији уви­ди у порекло, структуру, облике и развој корупције у савременој Србији.

Кључне речи: корупција, превртљивост, уцена, подвала, похлепа