Перформанси сећања у „новој нормалности” – комеморације без тела у покрету

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2301203D УДК 393.9 Оригинални научни рад

Сажетак

Комеморације, као просторно специфични перформанси зависе од вре­менски ограничене интеракције тела која ствара простор за манифе­стацију сећања. Оне, као друштвене праксе, имају за циљ формулисање живог сећања на прошлост, која својим лекцијама може да обликује садашњост. Неопходност контролисане интеракције препозната је као кључна референтна тачка разумевања ових пракси и њихових кратко­рочних и дугорочних последица. Стога, поставља се питање да ли је ова­ко дефинисан перформанс сећања могућ, уколико тела нису присутна на предефинисаном месту и у предефинисаном временском оквиру? У периоду од марта 2020. године до данас, у условима „нове нормалности” сведочимо промењеном односу према интеракцијама у јавном простору, које, у најмању руку, намећу нови вид обавезне физичке дистанце између тела која се у њему појављују. У овом раду, интерпретацијом различитих форми медијских извора, испитује се могућност колективног учество­вања у просторним комеморативним праксама без физичког присуства тела у њима. Посредством одабраних примера, фокус је стављен на раз­личите видове комеморативних догађаја у Србији и Европи у ери „нове нормалности”, а са циљем детектовања судбине простора, пракси и на­ратива сећања уколико тела у покрету нису заједно, на истом месту и у исто време.  

Кључне речи: пандемија ковид­-19, споменици, комеморације, тело, пер­форманс