Одевни наративи – увод у темат

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2201013I УДК 391

Сажетак

Истраживање одевних прича има подужу традицију у српској етнологији (и антропологији). У музејским установама у Србији прича о одевању / народним ношњама дуго је времена била једна од најдоминантнијих. Иако је приметно да се нова генереција етнолога / антрополога значајно удаљила од одевних наратива, чини се да ова прича ипак није до краја испричана и да има смисла враћати јој се и посматрати је у складу са временом и досезима истраживачких сазнања у актуелном тренутку. Прича Етнографског института о одевању започета је његовим оснивањем 1947. године и трајала је до осамдесетих година прошлог века када интересовање за ову тему бива запостављено, да би се спорадично јављало у деценијама 21. века. Поновно појављивање одевних прича у институтским издањима чини се ипак недовољним с обзиром на „пређени пут“ индивидуалног и колективног одевног изгледа у протеклих седам деценија – од окончања Другог светског рата и уласка друштва у турбулентне процесе свеукупног развоја, не само у Србији и региону, већ и у ширим светским оквирима. Иако је до сада о одећи објављен приличан број радова сматрам да се истраживање и праћење промена у одевним наративима не може сматрати завршеним и заокруженим у тематском смислу. Стога се теми треба поново враћати, с обзиром на могућности и ширину употребе одеће у различитим временским околностима и друштвеним контекстима.