Бањаши – измишљање прошлости, стварање идентитета
DOI: 10.2298/GEI1102047S UDK: 39(=135.1)(497) ID: 187970828
Сажетак
Бањаши су мала етничка заједница са румунским матерњим језиком, која живи на територији Србије, Хрватске, Мађарске, Босне и Херцеговине и Бугарске, а у мањем броју – и у Македонији, Грчкој, Украјини, Словачкој и Словенији. Такође, живе и у другим европским земљама, као што су Немачка, Аустрија, Француска, Шпанија, Португал, Италија и Кипар, у које су стигли као гастарбајтери, легални или илегални мигранти, или као избеглице. Бањаши не говоре ромски, а већина њих је двојезична или вишејезична: активно се служе матерњим језиком, већинским језиком средине у којој живе, а гастарбајтери говоре и језик средине у којој раде. У већини случајева, Бањаши је термин који користе истраживачи да би означили ову заједницу, мада многи Бањаши сами не знају или не користе овај термин (у Бугарској се користи термин Рудари, у Босни – Каравласи, у Молдавији – Лингурари, у Хрватској – Бајаши итд).
Кључне речи: Бањаши, Роми, идентитет, легенде о пореклу, народна етимологија, Балкан
Reference
visokim kulturama. Zenica: Vrijeme.
Chelcea, Ion. 1944. Rudarii: Contribuţie la o ‘enigmă’ etnografică. Bucureşti: Casa
Şcoalelor.
Dragun, Maja. 2000. “Podrijetlo, mitologija i vjerovanja Roma.” Društvena
istraživanja: časopis za opća društvena pitanja 9 (2–3), 317–33.
Gay y Blasco, Paloma. 2001. “We don’t know our descent: How the Gitanos of Jarana
manage the past.” Journal of the Royal Anthropological Institute 7,
631–47.
Ilić, Marija. 2010. “Usmeni diskurs Srba iz Čipa u Mađarskoj: između kolektivnog i
individualnog.” PhD diss., University of Belgrade.
Jones, Rhys. 1999. “Foundation legends, origines gentium, and senses of ethnic
identity: legitimising ideologies in medieval Celtic Britain.” Environment
and Planning D: Society and Space 17 (6), 691–703.
Leschber, Corinna. 2008. “Romanian-Serbian code-mixing phenomena.” In The
Romance Balkans, edited by Biljana Sikimić and Tijana Ašić, 247–60.
Belgrade: The Institute for Balkan Studies.
Marushiakova, Elena and Vesselin Popov. 1998. “Bear-trainers in Bulgaria (tradition
and contemporary situation).” Ethnologia Bulgarica 1, 106–16.
Marushiakova, Elena and Vesselin Popov. 2000. “Myth as Process.” In Scholarship
and the Gypsy Struggle. Commitment in Romani Studies, edited by Thomas
Acton, 81–93. Hatfield: University of Hertfordshire Press.
Mesnil, Marianne and Assia Popova. 1993. “Etranger de tout poil ou comment on
désigne l’autre.” Civilisations 42 (2), 179–98.
Sala, Gabriel. 2007. Neamul ţiganilor gabori – istorie, mentalităţi, tradiţii. ClujNapoca:
Dacia.
Slavkova, Magdalena. 2008. “Contemporary Labour Migrations of Gypsies from
Bulgaria to Spain.” In Dynamics of National Identity and Transnational
Identities in the Process of European Integration, edited by Elena Marushiakova,
189–213. Cambridge Scholars Publishing.
Sikimić, Biljana, ed. 2005. Banjaši na Balkanu: Identitet etničke zajednice. Beograd:
Balkanološki institute.
Sikimić, Biljana. 2008. “Karavlachs in Bosnia and Herzegovina today.” In The
Romance Balkans, edited by Biljana Sikimić and Tijana Ašić, 227–46.
Belgrade: The Institute for Balkan Studies.
Sorescu-Marinković, Annemarie. 2005. “Napolitanci iz Mehovina.” In Banjaši na
Balkanu: Identitet etničke zajednice, edited by Biljana Sikimić, 175–200.
Београд: Балканолошки институт.
Sorescu-Marinković, Annemarie. 2008. “The Bayash in Croatia: Romanian vernaculars
in Baranja and Medjimurje.” In The Romance Balkans, edited by
Biljana Sikimić and Tijana Ašić, 173–225. Belgrade: The Institute for Balkan
Studies.
Vansina, Jan. 1985. Oral Tradition as History. London: Currey.
Zerubavel, Eviatar. 2004. Time Maps: Collective Memory and the Social Shape of
the Past. Chicago: The University of Chicago Press.
Zlatanović, Sanja. 2007. “The Roma of Vranje: kurban with five faces.” In Kurban
in the Balkans, edited by Biljana Sikimić and Petko Hristov, 51–86. Belgrade:
The Institute for Balkan Studies.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/431>.
Датум приступа: 26 apr. 2024
