Митопоетика нарциса/асфодела у песми Вежба Ивана В. Лалића
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.2298/GEI2301063AКључне речи:
Иван В. Лалић, Кора/Персефона, нарцис/асфодел, Деметра, Елеусинске мистерије, мит, митопоетикаАпстракт
Митопoетски оквир Лалићеве песме Вежбa подразумева комплексне фигуре Деметре, Персефоне и Хада и њихова очитовања у склопу Елеусинских мистерија. У раду се фокусирамо на флоралну симболику која се везује за митолошку фигурaцију Коре/Персефоне, девице са цветним лицем, како је окарактерисана у хомерској Химни Деметри, с обзиром на то да у корену овог грчког мита лежи цветно знамење (првобитна фасцинација цвећем: руже, перунике, љубичице, шафрани, зумбули, затим брање кобног нарциса, те напослетку конзумирање семена нара). На двојаку природу Коре/Персефоне указује и симболика цветова који одређују њену судбину – нарцис/асфодел. Око ове бинарне опозиције концентрисана је Лалићева песма. Асфодел у подземном свету фигурира као пандан нарцису, постављен је као централни симбол у Лалићевој Вежби, те препознат као варијанта загробног нарциса – посувраћени нарцис. Наслов Лалићеве песме сугерише да није реч само о пукој репродукцији мита, већ се Вежба може посматрати као својеврсна песма-поетика у оквиру које се лирски субјект упушта у промишљање самог стваралачког процеса. Овакво тумачење подржано је чињеницом да специфична врста белог нарциса носи назив Narcissus poeticus, у нашој култури познат и као суноврат, те такав бледолики цвет симболизује самог песника.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
Aleksić, Jana. 2021. Metapoetičnosti: Prilozi proučavanju pesničke samosvesti.
Kraljevo: Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“.
Biderman, Hans. 2004. Rečnik simbola. Beograd: Plato.
Britannica 2022a. „Poet’s Narcissus.“ https://www.britannica.com/plant/poets-narcissus (pristupljeno 7. 09. 2022).
Britannica 2022b. „Mistletoe.“ https://www.britannica.com/plant/mistletoe (pristupljeno 9. 09. 2022).
Višić, Marko. 2000. Antologija stare helenske lirike. Pogdorica: Oktoih. Grevs, Robert. 1991. Grčki mitovi. Beograd: Nolit.
Janković, Vladeta. 1992. Imenik klasične starine: mit, legenda, istorija, književnost. Beograd: Vajat.
Klibansky, Raymond, Erwin Panofsky & Fritz Saxl. 1979. Saturn and Melancholy. Second Edition. Nendeln/Liechtenstein: Krausreprint.
Meletinski, Eleazar. 1983. Poetika mita. Beograd: Nolit.
Milovanović, Krsto & Tomislav Gavrić.1994. Rečnik simbola. Beograd: Narodno delo.
Pavlović, Miodrag. 1972. „Mit i poezija.“ U Mit, tradicija, savremenost. Delo: 338–352. Beograd: Nolit.
Pavlović, Miodrag. 1987. Poetika žrtvenog obreda. Beograd: Nolit.
Pakiž, Marjanca. 2014. Napomena u: Eneida, Publije Vergilije Maron, prevod, uvod i napomene Marjanca Pakiž, Beograd: Fedon.
Petrov, Aleksandar. 2007. „Ciklusi u poeziji Ivana V. Lalića: ’Melisa’.“ U Postsimbolistička poetika Ivana V. Lalića. Prir. Aleksandar Jovanović, 59– 91. Beograd: Institut za književnost i umetnost.
Petrov, Aleksandar. 2008. Kanon: srpski pesnici XX veka. Beograd: Službeni glasnik.
Rajt, Dadli. 2014. Eleusinske misterije. Beograd: Bukefal.
Spelmen, Karolina. 2017. Florografija: Jezik cveća mitovi i legende iz celog sveta. Beograd: 4CE.
Starobinski, Žan. 2011. Melanholija u ogledalu: Tri čitanja Bodlera. Loznica: Karpos.
Strajnić, Nikola. 2004. Ogledi iz klasične književnosti. Sremski Karlovci: Kairos.
Ferber, Michael. 2007. A Dictionary of Literary Symbol. Second Edition. New York: Cambridge University Press.
Hamilton, Edith. 1999. Mythology. New York: Warner Books.
Hilman, Džejms. 2013. San i Donji svet. Beograd: Fedon.
Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina & Dragoslav Srejović. 1996. Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Drugo izdanje. Beograd: Savremena administracija.
Chevalier, Jean & Alain Gheerbrant. 1983. Rijecnik simbola. Zagreb: Nakladni zavod Matice Hrvatske.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Сва права задржана (c) 2023 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА САНУ

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.