Од справљенице до задругарке: образовање православних Српкиња у Дубровнику 1831–1914.
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.2298/GEI2203023AКључне речи:
Дубровник, Српкиње Дубровкиње, школство, образовањеАпстракт
Током векова младе девојке из залеђа Дубровника често су силазиле у град да у имућним кућама служе, како би обезбедиле животне потребе, а понекад и свој мираз за удају. Положај ове женске послуге, коју су Дубровчани звали – справљенице, чупе, годишњице, био је врло неповољан, мада су оне у књижевности приказане као активне боркиње за своја права. Међутим, после коначне легализације српске православне црквене заједнице 1790. године, у Дубровник су се досељавале имућније српске породице, које су током следећег века значајно учествовале у привредном опоравку града. Као успешна привредна заједница, православни Срби су настојали да обезбеде и школу за своју децу, што им је коначно и успело 1831. године са сталним учитељем, Ђорђем Николајевићем. Школу коју је основао Николајевић похађала су и девојчице. Тако је било све до 1879, када је у Дубровнику основана Закладна женска школа Божа Бошковића, дубровачког добротвора. О будућности дубровачког женског подмлатка бринула је и Задруга Српкиња Дубровкиња, коју је водила Теодора Бошковић. У раду ће бити изложен процес образовања и васпитања дубровачких православних Српкиња у периоду од 1831. до друге деценије двадесетог века.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
Adamović, Vicko. 1892. Građa za istoriju dubrovačke pedagogije II. Zagreb: Naklada Hrvatskog pedagogijsko-književnoga zbora.
Arsić, Irena. 2004. „Đorđe Nikolajević i Dubrovnik“. U O Dubrovniku i o Dubrovčanima, prir. Irena Arsić, 5–22. Niš – Beograd: Centar za crkvene studije – Ars libri.
Arsić, Irena. 2005. Dubrovački štampari i izdavači XIX veka. Beograd – Banja Luka: Ars libri – Besjeda.
Arsić, Irena. 2007. Srpska pravoslavna crkva u Dubrovniku do početka 20. veka. Dubrovnik – Trebinje – Beograd: Srpska pravoslavna crkvena opština –Episkopija zahumsko-hercegovačka i primorska – Ars libri.
Arsić, Irena. 2011. „Znamenita Dubrovkinja Teodora Bošković“. Srpskodalmatinski magazin 6: 32–41.
Arsić, Irena. 2012а. „Srpske škole u Dubrovniku“. U Kultura Srba u Dubrovniku 1790–2010. Iz riznice Srpske pravoslavne crkve Svetog Blagoveštenja, prir. Goran Spaić & Jelica Relјić & Miodrag Perišić, 350–361. Beograd – Dubrovnik: Arhiv Srbije – Srpska pravoslavna crkvena opština u Dubrovniku.
Arsić, Irena. 2012b. „Jovan L. Perović – najznačajniji istraživač Arhiva SPC u Dubrovniku“. Crkvene studije 9: 315–323.
Arsić, Irena. 2019. „Motiv Racinove Lenke u dubrovačkoj književnosti“. U XLV međunarodna naučna konferencija na LI letna škola na Međunarodniot seminar za makedonski jazik, literatura i kultura, za izdavačot: Nikola Jankulovski, 207–214. Skopje: Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij“.
Viđen, Ivan. 2012. „Tošović (Lainović – Tošović)“. U Kultura Srba u Dubrovniku 1790–2010. Iz riznice Srpske pravoslavne crkve Svetog Blagoveštenja, prir. Goran Spaić, Jelica Relјić & Miodrag Perišić, 247–249. Beograd – Dubrovnik: Arhiv Srbije – Srpska pravoslavna crkvena opština u Dubrovniku.
Živanović, Milan Ž. 1962. Dubrovnik u borbi za ujedinjenje, 1908–1918. Beograd: Istorijski institut.
Nikolajević, Đorđe. 1849. „Rodolјubivim čitatelјima Dalmatinskog magazina“. Srpsko-dalmatinski magazin: 3–4.
Nikolajević, Đorđe. 1880. Životopis i dobročinstva Boža Boškovića. Zadar: Narodni list.
Nikolajević, Đorđe. 2004. O Dubrovniku i o Dubrovčanima. Prir. Irena Arsić. Niš – Beograd: Centar za crkvene studije – Ars libri.
Perović, Jovica. 1930. „Srpska škola u Dubrovniku i njezini nastavnici“. Učitelјi u školi i u narodu 1: 271–273.
Pravila dobrotvorne Zadruge Srpkinja Dubrovkinja. 1887. Dubrovnik: Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Dubrovkinja.
Ruvarac, Dimitrije. 1931. „Zahtevanje dubrovako-dalmatinskih Srba 1848“. Rešetarov zbornik iz dubrovačke prošlosti: 195.
Stojan, Slavica. 2003. Vjerenice i nevjernice. Žene u svakodnevici Dubrovnika. Dubrovnik: Zavod za povijesne znanosti.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Сва права задржана (c) 2022 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА САНУ
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.
